Позориште на Теразијама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Жика Миленковић, Марко Николић, Еуросонг, Милан Милосављевић користећи Dab solver |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 24:
| website = www.pozoristeterazije.com
}}
'''Позориште на Теразијама''' је основано [[22. децембар|22. децембра]] [[1949]]. године од стране [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] <ref>{{cite web| title = Портал Беоинфо, Позориште на Теразијама| url = http://www.beograd.rs/naj/gradska-vlast/2257-pozoriste-na-terazijama/| accessdate = 13. 9. 2016}}</ref> као „Хумористичко позориште“, стална, репертоарска установа [[позориште|позоришне културе]], [[музика|музичког]] и [[комедија|комедијског]] жанра. Од [[1954]]. до [[1959]]. године зове се „Београдска комедија“. Спајањем са [[Београдско драмско позориште|Београдским драмским позориштем]] 1959. године добија име „Савремено позориште“ да би [[1972]]. године добило име „Београдско позориште“. Коначно, у позоришној сезони [[1975]]/[[1976|76]] поново постаје самостално и добија садашње име „Позориште на Теразијама“. Током периода реконструкције матичне зграде и исељења у Установу културе „Вук Караџић“ од [[1991]]. до [[2005]]. године, позориште је носило име „Театар Т“.
Као јединствено позориште у нашој земљи има стални административно-технички и извођачки састав који чине: [[глума]]чки, [[балет]]ски, [[хор]]ски и [[оркестар]]ски ансамбл, укупно око 200 људи, као и већи број спољних сарадника широког спектра уметничких и сценских делатности. Током више од 60 година постојања, увек одлично прихваћено од стране најшире публике, али и критике, Позориште на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] је својом доследном репертоарском политиком пратило збивања на светској музичкој и комедиографској сцени. Посебно се негује и развија домаће драмско стваралаштво, комедије, оперете и музички комади („Столица која се љуља“, „Сплитски акварел“, „Уби ил ' пољуби“, „Мала Флорами“...), као и светски хитови („Оклахома“, „Прича са западне стране“, „Хело Доли“, „Виолиниста на крову“, „Цигани лете у небо“, „Човек од Ла Манче“, „Моја љупка дама“, „Кабаре“, „[[Неки то воле вруће (представа)|Неки то воле вруће]]“...).
Ред 112:
По повратку на матичну сцену, модерни мјузикл је постао главно опредељење позоришта у репертоарском смислу, а у мјузиклу једно од главних обележја јесте и плесна функција. Тако је плесни израз у овом периоду нарастао и квантитативно и квалитативно са усмерењем ка џез балету и модерном бродвејском стилу [[Боб Фоси|Боба Фосија]]. У овом периоду, Позориште на Теразијама, свесно да је употреба балетског ансамбла тренутно ограничена на само један плесни израз, у жељи да му пружи могућност да се усавршава ширећи стилске могућности, отвара једну потпуно нову репертоарску линију у виду балетских представа заснованих на естетици модерног балета. Тако настају представе „-{La Capinera}-“ ([[13. април]] [[2007]]) у режији и кореографији Микеле Мерола, према музици Кирила Џајковског у којој главну улогу игра [[Ашхен Атаљанц]] и представа „Земља“ ([[13. фебруар]] [[2008]]) у којој је примењен играчки израз настао према стилу америчких уметника Хозеа Лимона и Алвина Ејлија. {{sfn|Јовановић|2009|pp=74}}
Поред великих мјузикла, скромних варијанти музичких комедија, модерних плесних представа, Позориште на Теразијама је, још у периоду пре повратка на обновљену сцену, неговало ширење могућности жанровских варијетета музичког позоришта и окретало се мањим формама, различитим камерним облицима [[Кабаре|кабаретског]] типа. Прве представе укључивале су једну ауторску личност, непосредни контакт са публиком уз додатак балетских и музичких сегмената. Ове представе су се изводиле и у фоајеу теразијске сцене, али и на малој сцени [[Пета београдска гимназија|Пете београдске гимназије]]. Прву представу ове врсте извео је Раде Марјановић, кабаером под насловом „Добра стара времена“ [[29. марта]] [[2003]]. године. Ова представа је, уз променљиви састав гостију (гостовале су [[Лола Новаковић]], [[Тања Бошковић]], [[Даница Максимовић]] и др) одиграна више од сто пута. {{sfn|Јовановић|2009|pp=76}} Уследиле су представе „Замисли живот“ Миленка Заблаћанског ([[27. јун]] 2003), кабаре „Љубав, ах Љубав“ Веселина Стијовића ([[28. мај]] [[2004]]), а по повратку на обновљену сцену и представе „Хамлет, Хамлет, Еуротреш“ Маје Пелевић и Филипа Вујошевића ([[19. мај]] 2008) која представља пародију на илузију о савршеној Европи кроз историју [[Песма Евровизије|
По отварању, после реконструкције 2005. године, Позориште је у савременој сали доживело процват са мјузиклима „Чикаго“, „Цигани лете у небо“, „Маратонци“, „Мама миа“, „Зона Замфирова“, „Кабаре“ и др. где су значајан удео имали глумци, певачи и плесачи Јелена Јовичић, Слободан Стефановић, Ивана Кнежевић, Мина Лазаревић, Катарина Гојковић, Слобода Мићаловић, Драган Вујић, Мирољуб Турајлија, Иван Босиљчић, Даница Араповић, Тамара Мартиновић, Милица Павловић, Катарина Чанковић, Елена Весковић, Милан Громилић, Јанош Тот и многи други. Представе су распродате, а за неке комаде се говори да су најбоља извођења у свету.
Ред 156:
=== Ансамбли ===
Позориште има четири уметничка ансамбла: драмски, балетски, хорски и оркестарски. <ref>{{cite web| title = Вебсајт Позоришта на Теразијама, ансамбли| url = http://www.pozoristeterazije.com/index.php/razno/ansambli| accessdate = 13. 9. 2016}}</ref>
{| class="wikitable"
Ред 206:
| [[Ана Маљевић]] || Татјана Радуновић, корепетитор || || Никола Ђокић, удараљке
|-
| [[Милан Антонић]] || || ||
|-
| [[Душица Новаковић]] || Стални сарадници: <br />Лидија Новаковић<br />Мирела Божић Јовановић<br />Ивана Дубовац<br />Милош Митић<br />Игор Грабовица || Стални сарадници:<br />Александар Новаковић<br />Игор Аризановић<br />Татјана Николић<br />Милена Моравчевић<br />Марко Пантелић<br />Хана Рамујкић || Стални сарадници: <br />Урош Ранковић<br />Ивана Павловић<br />Властимир Благојевић
Ред 240:
== Литература ==
* {{Cite book| ref = harv| last = Јовановић и др.| first = Жељко| title = Позориште на Теразијама шездесет година 1949-2009| url = |origyear=| year = 2009| publisher = Позориште на Теразијама (Београд)| isbn = 978-86-907611-1-1}}
== Види још ==
| |||