Арамејски језик — разлика између измена

| име = арамејски језик

| изговор = {{IPA-all|arɑmiθ], [arɑmit],<br /> [ɑrɑmɑjɑ], [ɔrɔmɔjɔ|}}

| изворноиме = ארמית [Arāmît,], ܐܪܡܝܐ [Ārāmāyâ]

| слика = Syriac Aramaic.jpg

| опис_слике = ''Arāmāyā'' сиријак дијалектом арамејског језика

| боја = Афро-азијски

| државе = {{застава|Израел}}<br />{{застава|Ирак}}<br />{{застава|Иран}}<br />{{застава|Либан}}<br />{{застава|Сирија}}<br />{{застава|Турска}}

| регија = [[Блиски исток]] и [[Мала Азија]]

| број =

| пор1 = [[Афро-азијски језици|афро-азијски]]

| пор2 = [[Семитски језици|семитски]]

| пор3 = [[централносемитски језици|централносемитски]]

| пор4 = [[северозападносемитски језици|северозападносемитски]]

| писмо = [[арамејски абџад]], [[сиријски абџад]], [[Хебрејско писмо]] (абџад), [[арапско писмо]] (абџад), [[мандејски алфабет]], [[демотско писмо]]<ref>Steiner, R.C. 1991. [http://links.jstor.org/sici?sici=0003-0279(199104%2F06)111%3A2%3C362%3ATATIDS%3E2.0.CO%3B2-Y The Aramaic Text in Demotic Script: The Liturgy of a New Year's Festival Imported from Bethel to Syene by Exiles from Rash]. Journal of the American Oriental Society 111 (2): 362-363.</ref> и [[кинеско писмо]]<ref>Yutaka, Y. 1983. [http://www.jstor.org/pss/615393 Manichaean Aramaic in the Chinese Hymnscroll]. Bulletin of the School of Oriental and African Studies 46: 326-331.</ref>

| службени =

| регулише =

| iso1 = нема

| iso2 = arc

| lc1 = arc| ld1 = Царски и званични арамејски (700-300. п. н. е.)| ll1 = Званични арамејски језик

| lc2 = oar| ld2 = Стари арамејски (пре 700. п. н. е.)| ll2 = Стари арамејски језик

| lc3 = aii| ld3 = Асиријски неоарамејски језик

| lc4 = aij| ld4 = Лишанид Ношан

| lc5 = amw| ld5 = Западни неоарамејски језик

| lc6 = bhn| ld6 = Бохтански неоарамејски језик

| lc7 = bjf| ld7 = Барзански неоарамејски језик

| lc8 = cld| ld8 = Халдејски неоарамејски језик

| lc9 = hrt| ld9 = Хертевински језик

| lc10 = huy| ld10 = Курдистански неоарамејски језик

| lc11 = jpa| ld11 = Галилејски арамејски језик

| lc12 = kqd| ld12 = Кој-санџачки сиријски језик

| lc13 = lhs| ld13 = Млахсо| ll13 = Млахсо језик

| lc14 = lsd| ld14 = Лишана Дени

| lc15 = mid| ld15 = Савремени мандејски| ll15 = Мандејски језик

| lc16 = myz| ld16 = Класични мандејски| ll16 = Мандејски језик

| lc17 = sam| ld17 = Самаритски арамејски

| lc18 = syc| ld18 = Класични сиријски језик| ll18 = Сиријски језик

| lc19 = syn| ld19 = Сенаја| ll19 = Сенаја језик

| lc20 = tmr| ld20 = Јеврејски вавилонски арамејски

| lc21 = trg| ld21 = Лишан Дидан

| lc22 = tru| ld22 = Туројо| ll22 = Туројо језик

'''Арамејски језик''' припада групи [[семитски језици|семитских језика]] који су говорили [[Арамејци]] већ у 12. веку пре [[Исус Христ|Христа]]. Данас се сматра угроженим језиком.<ref>{{cite paper| last = Naby| first = Eden| publisher = Assyrian International News Agency| title = From Lingua Franca to Endangered Language| accessdate = 5. 8. 2008.}}</ref> Говори се у неким крајевима [[Блиски исток|Блиског истока]], углавном код старије популације. Историја арамејског је дуга око 3000 година и био је важан језик у време стварања [[Нови завет|Новог]] и [[Стари завет|Старог завета]] ([[Талмуд]], [[Зохар]]) и светих списа у [[Библија|библијским]] крајевима на [[Блиски исток|Блиском истоку]]. На арамејском је писан Талмуд и делови Старог завета. Био је то главни језик Јевреја у периоду Другога храма (539. п. н. е. до 70. после Христа). Језик је битан код археолошких проналазака на Блиском истоку.