Азербејџан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 11:
| службени језик = [[Азерски језик|азерски]]
| главни град = [[Датотека:Coat of arms of Baku.svg|16п]] [[Баку]]
| latd=40| latm = 25| latNS = N| longd = 49| longm = 50| longEW = E| CCTLD = no
| тип владавине = Председничка република
| титула владара = [[Председник Азербејџана|Председник]]
Ред 57:
'''Азербејџан''' ({{јез-азе|Azərbaycan}}), службено '''Азербејџанска Република''' ({{јез-азе|Azərbaycan Respublikası}}) је највећа држава у региону [[закавказје|Закавказја]]. Налази се на прелазу између [[Југозападна Азија|југозападне Азије]] и [[Источна Европа|источне Европе]] те се као таква сматра [[Евроазија|евроазијском]] земљом.<ref>Азербејџан се сматра и европском и азијском државом. Следећи извори сматрају Азербејџан делом Азије: [http://unstats.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm УН класификација]; [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/aj.html The CIA World Factbook CIA.gov], NationalGeographic.com, и Encyclopædia Britannica. Извори који Азербејџан сматрају делом Европе су: [http://www.m-w.com/dictionary/Azerbaijan Merriam-Webster's Collegiate Dictionary], и [http://worldatlas.com/webimage/countrys/eu.htm Worldatlas.com], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Граничи се са [[Русија|Русијом]] на северу, [[Грузија|Грузијом]] на северозападу, [[Јерменија|Јерменијом]] на западу и [[Иран]]ом на југу. На истоку Азербејџан излази на обале [[Каспијско језеро|Каспијског језера]]. Азербејџану припада и [[енклава|ексклава]] [[Нахчиван (република)|Нахичеван]] која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са [[Турска|Турском]].
[[Демократска Република Азербејџан]] која је основана [[1918]]. године, а већ [[1920]]. инкорпорирана у састав [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]],<ref>{{harvnb|Pipes|1997|pp=218–220, 229}}}}</ref> је била прва [[демократија|демократска]] и [[секуларност|секуларна]] [[република]] у [[ислам]]ском свету<ref>{{Cite book| last = Kazemzadeh| first = Firuz| title = The Struggle for Transcaucasia: 1917–1921| publisher = The New York Philosophical Library| year = 1951| isbn = 978-0-8305-0076-5| pages = 124, 222, 229,269–270}}</ref> Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је [[1991]]. обновио своју самосталност. Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини [[Нагорно-Карабах]] која је насељена претежно [[Јермени]]ма је дошло до рата који је завршен са фактичком независношћу Нагорно-Карабаха. Ситуација у том делу земље је и даље у фази замрзнутог конфликта.
[[Азери]] припадају групи [[туркијски народи|туркијских народа]] и исламске су вероисповести ([[шиизам|шиитски ислам]]). [[Азерски језик]] којим говори већина становништва и који је службени језик земље је члан [[туркијски језици|туркијске језичне скупине]] (најпознатији члан ове скупине је [[турски језик]]). Азербејџан је једна од 6 независних [[Списак туркофоних држава|туркијских држава]] и активни је члан [[Савет туркофоних држава|Турског савета]] и светурске културне организације [[Међународна организација турске културе и уметности|ТЈУРКСОЈ]]. Држава има дипломатске односе са 158 земаља широм света и чланица је у 38 међународних организација.<ref>{{Cite web| url = http://www.fco.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1007029394365&a=KCountryProfile&aid=1019233781986|title="Azerbaijan: Membership of international groupings/organisations: ". British Foreign & Commonwealth Office.| date = |accessdate = 12. 9. 2011| last = |first=| coauthors = |work=| publisher = fco.gov.uk| archiveurl = https://web.archive.org/web/20030731063022/http://www.fco.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket%2FXcelerate%2FShowPage&c=Page&cid=1007029394365&a=KCountryProfile&aid=1019233781986| archivedate = 31. 07. 2003|dead-url=no|df=}}</ref> Један је и од оснивача организације [[ГУАМ]] и [[Организације за забрану хемијског наоружања]]. У децембру 1991. била је и међу оснивачима [[Заједница независних држава|Заједнице независних држава]].{{sfn|Publications|1999|p=154}} Азербејџан је и пуноправни члан у [[Организација уједињених нација|УН]], [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]], [[Савет Европе|Савету Европе]], [[НАТО]] програму [[Партнерство за мир]] и [[покрет несврстаних|Покрету несврстаних]]. Има статус посматрача у [[светска трговинска организација|СТО]], а своју канцеларију у земљи има и [[Европска комисија]] [[Европска унија|ЕУ]]-а.
Према подацима [[међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]], Азербејџан је једна од најбољих земаља за бизнис и најбогатија држава региона [[Кавказ (регион)|јужног Кавказа]].<ref>[http://www.forbes.com/lists/2010/6/best-countries-10_Azerbaijan_CHI122.html "Best Countries for Business".] Forbes. September 8, 2010.</ref><ref>[http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2011/01/weodata/weorept.aspx?sy=2008&ey=2011&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=912&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a=&pr.x=45&pr.y=0 Azerbaijan:Report for Selected Countries and Subjects".] International Monetary Fund., Приступљено 12. 4. 2011.</ref>
Ред 66:
Термин Азербејџан (или тачније Азарбајџан - آذربایجان) се појављује по први пут као арабизована форма персијског термина -{'''''Āδarbāyagān'''''}-. Термин је настао од речи -{'''''Āturpātākān'''''}- која потиче из мртвог средњеперсидског језика ({{јез-јер|'''''Atrpatakan'''''}}; {{јез-грч|'''''Άτροπατηνη'''''}}; [[арамејски језик|арам.]] '''''-{Aδorbāyγān}-'''''). Спада у категорије хоронима и етнонима који воде порекло од одређене личности која се сматра оцем одређене нације. У овом случају термин се односи на последњег [[Ахемениди|ахеменидског]] [[сатрап]]а [[Медија|Медије]] '''Атропата''' (-{'''''Āturpāt'''''}-) који је [[320. п. н. е.]] у северним деловима Медије основао независну државу под именом [[Атропатена]] (данашњи ирански Азербејџан).<ref>Chaumont, M. L. [http://www.iranica.com/articles/atropates-aturpat-lit "Atropates".] Encyclopaedia Iranica. 3.1. London: Routledge & Kegan Paul.</ref>{{sfn|Schippmann|1989|pp=221–224}} Термин -{'''''Āturpāt'''''}- у буквалном преводу значи „''онај који је заштићен светом ватром''“.<ref>Асатрян Г. С. [http://www.armenianhouse.org/caucasian-albania/484-492.html Заметки об азари — исчезнувшем языке Азарбайджана], Приступљено 17. 4. 2013.</ref><ref>[http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+az0014) "Azerbaijan: Early History: Persian and Greek Influences".] U.S. Library of Congres., Приступљено 7. 6. 2006.</ref> Када се именици -{'''''Āturpāt'''''}- дода ирански петроним -{-'''''akān'''''}- добије се назив -{'''''Āturpātākān'''''}- који се може превести као ''„Земља (свете) ватре“''. Првобитно име земље „''Мад и Атрупатакан''“ (односно Атропатова Медија) се временом мењало, прво у ''Атурпатакан'' затим у ''Адарбаган'' (-{''Ādharbādhagān''}-) до данашњег термина Азербејџан.<ref>Талах В. Рожденный под знаком кометы: Митридат Эвпатор Дионис. — Одесса, 2006.</ref>
Након што је [[Арапи|Арапски]] [[калифат]] завладао [[Сасанидско царство|Персијом]] током -{[[7. век|VII]]—[[8. век|VIII]]}- века топоним -{'''''Āturpātākān'''''}- је под утицајем [[арапски језик|арапског језика]] трансформисан у ''Азарбајџан'' (آذربایجان). Историјски гледано, тај топоним се односио искључиво на територију некадашње [[атропатена|Атропатене]] (данашњи Ирански Азербејџан или јужни Азербејџан).<ref>[http://w-history.ru/book_view.jsp?idn=030881&page=132&format=html Всемирная история, М., 1956, т. 3. pp. 132], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> Арапски географи су у својим описима јасно раздвајали подручје Атропатене од Арана (данашњи Азербејџан) и Јерменије на северу.<ref>Реза, Энаят-олла. [http://az-ar.narod.ru/az-ar_0.html Азарбайджан и Арран], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> И почетком [[20. век|XX века]] у светским енциклопедијама се термином Азербејџан означавала искључиво иранска провинција јужно од реке [[Аракс]], док је подручје данашње Републике Азербејџан означавано као ''Руско источно Закавказје''.<ref>Адербиджан // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.) — СПб., 1890—1907.</ref> Чак ни азерски аутори [[19. век]] нису називали источни Кавказ Азербејџаном. Током 18. и 19. века овим појмом се означавала једино северозападна Персијска провинција јужно од Аракса. Мирза Бег је такође овим термином означава земљу јужно од реке Аракс.<ref>{{Cite book| last1 = Qarābāghī| first1 = Jamāl Javānshīr| last2 = Bournoutian| first2 = George A.| title = A history of Qarabagh: an annotated translation of Mirza Jamal Javanshir Qarabaghi's Tarikh-e Qarabagh| url = https://books.google.com/books?id=uuxoAAAAMAAJ| year = 1994| publisher = Mazda Publishers| isbn = 978-1-56859-011-0| pages = XV}}</ref>
Данашње име '''''Азербејџан''''' је настало под утицајем турске културе и први пут је употребљено [[27. мај]]а [[1918]]. године на седници Транскавкаског сејма, када су муслимански чланови тражили успостављање Републике Азербејџан а себе прогласили Националним Саветом Азербејџана.<ref>[http://www.azerbaijan.az/_History/_Middle/middle_03_r.html Азербайджанская Народная Республика (Азербайджан Халг Джумхуриййети) — первая парламентская республика на Востоке (май 1918 г. — апрель 1920 г.)], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
Ред 76:
Азербејџан је највећа држава у региону [[Закавказје|јужног Кавказа]] и налази се на прелазу између [[југозападна Азија|југозападне Азије]] и [[источна Европа|источне Европе]] те се може сматрати [[евроазија|Евроазијском]] земљом. Државна територија се простире између 38° и 42° северне [[географска ширина|географске ширине]] и 44° и 51° источне [[географска дужина|географске дужине]] на површини од 86.600 [[км²]].<ref>[http://www.mid.ru/dks.nsf/d00e27b424147bacc32570e50046cc22/bd17c26c494d5cfcc3257146002c183e?OpenDocument АЗЕРБАЙДЖАН] на</ref> Простире се у правцу север југ у дужини од 400 km, а од запада ка истоку 500 км.
Укупна дужина међународних граница износи 2.648 км. На северу се граничи са [[Русија|Русијом]] ([[Дагестан]] - 390 км), на северозападу са [[грузија|Грузијом]] (480 км), на западу је [[Јерменија]] (1.007 км), на југу [[Иран]] (765 км) и на крајњем северозападу [[Нахчиван (република)|Нахичевана]] је међународна граница са [[Турска|Турском]] (15 км).<ref name="АзерСтат">[http://www.azstat.org/publications/azfigures/2007/en/001.shtml#t1_2 "Geographical data".] The State Statistical Committee of the Republic of Azerbaijan.
У физичко-географском смислу Азербејџан се може поделити на три целине:
Ред 93:
=== Рељеф ===
[[Датотека:Azerbajiani landscape - Another version.jpg|мини|десно|250п|Долина Хиналиг са врховима [[Базардјузју]] и [[Шахдаг]]]]
[[Рељеф]]на слика Азербејџана је веома разноврсна и на њој доминирају два главна облика рељефа: [[низија|низије]] и [[планина|планине]]. Око 40% државне територије је планинског карактера, а просечна [[апсолутна висина|надморска висина]] износи око 400 [[м]].<ref name="Биодиверзитет">[http://www.cac-biodiversity.org/aze/aze_biodiversity.htm "Azerbaijan: Biodiversity".] Central Asia and Caucasus Institute.
[[Датотека:Murov mountain in Azerbaijan-Caucasus3.jpg|мини|десно|250п|Планина [[Муровдаг]]]]
[[Датотека:Bazarduzu detail.JPG|мини|десно|250п|[[Базардјузју]], највиши врх Азербејџана]]
Ред 166:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Kazemzadeh| first = Firuz| title = The Struggle for Transcaucasia: 1917–1921| publisher = The New York Philosophical Library| year = 1951| isbn = 978-0-8305-0076-5| pages = 124, 222, 229,269–270}}
* {{Cite book | ref = harv | last1 = Qarābāghī| first1 = Jamāl Javānshīr| last2 = Bournoutian| first2 = George A.| title = A history of Qarabagh: an annotated translation of Mirza Jamal Javanshir Qarabaghi's Tarikh-e Qarabagh| url = https://books.google.com/books?id=uuxoAAAAMAAJ| year = 1994| publisher = Mazda Publishers| isbn = 978-1-56859-011-0| pages = XV}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Publications| first = Europa| title = Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States, 1999| url = https://books.google.com/books?id=vMdengEACAAJ| year = 1999| publisher = Europa Publications| isbn = 978-1-85743-058-5| pages = 154}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Pipes| first = Richard| title = The Formation of the Soviet Union: Communism and Nationalism, 1917-1923 : with a New Preface| url = https://books.google.com/books?id=MpTZngEACAAJ| year = 1997| publisher = Harvard University Press| isbn = 978-0-674-30951-7| pages = 218-220,229}}
* Houtsma, M. Th . First Encyclopaedia of Islam 1913–1936 (reprint edition ed.). BRILL. {{page| year = 1993| isbn = 978-90-04-09796-4| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv | last = Schippmann| first = Klaus| title = Azerbaijan: Pre-Islamic History| publisher = Encyclopedia Iranica| year = 1989| isbn = 978-0-933273-95-5}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Swietochowski| first = Tadeusz| title = Historical Dictionary of Azerbaijan | publisher = The Scarecrow Press | location = Lanham, Maryland| year = 1999| isbn = 978-0-8108-3550-4}}
* [http://dic.academic.ru/dic.nsf/enc_geo/374/Азербайджан Географические названия мира: Топонимический словарь. — М: АСТ. Поспелов Е. М. 2001;] [http://dic.academic.ru/contents.nsf/enc_geo/ Географическая энциклопедия.]
| |||