Радио — разлика између измена

[[Електронска цијев|Термоелектронску цев]] је изумео 1904. године енглески физичар [[John Ambrose Fleming|Џон Амброз Флеминг]]. Он је развио уређај који је назвао „осцилациони вентил“ (пошто је пропуштао струју у само једном смеру). Загрејано влакно, или [[катода]], је имала способност [[Термоелектронска емисија|термоелектронске емисије]] електрона који су текли до ''плочасте електроде'' (или ''[[анода|аноде]]'') кад би се применио висок напон. Електрони, међутим, нису могли да иду у супротном смеру попто плоча није била загревана и стога није имала способност термоелектронске емисије електрона. Касније позната као [[електровакумска диода]], она се користила као [[исправљач]] наизменичне струје и као радио таласни [[демодулатор]].<ref>{{Cite journal| last = Guarnieri| first = M.| year = 2012| title = The age of vacuum tubes: Early devices and the rise of radio communications| journal = IEEE Ind. Electron. M.| doi = 10.1109/MIE.2012.2182822| ref = harv| pages = 41–43}}</ref> Ово је знатно побољшао кристални сет који је исправљао радио сигнал користећи једну рану диоду у чврстом стању базирану на кристалу и [[Кристални детектор|кристалном детектору]]. Међутим, оно што је још увек недостајало је био појачивач.

[[Триода|Триоду]] (напуњену паром живе са контролном мрежом) је патентирао 4. марта 1906. аустријанац [[Robert von Lieben|Роберт фон Либен]].<ref>[http://www.hts-homepage.de/Lieben/Lieben.html] DRP 179807</ref><ref>Tapan K. Sarkar (ed.) "History of wireless", John Wiley and Sons. {{page| year = 2006| isbn = 978-0-471-71814-7| pages = 335}}</ref>{{sfn|Okamura|1994|p=20}} Независно од тога, 25. октобра 1906,<ref>[http://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/biblio?locale=de_EP&CC=US&NR=841387] Patent US841387 from 10/25/1906</ref><ref>[http://www.google.com/patents/about?id=6i1vAAAAEBAJ U.S. Patent 879,532]</ref> [[Lee De Forest|Ли де Форест]] је патентирао његов троелементни [[Аудионска цев|аудион]].<ref name="Patent">De Forest patented a number of variations of his detector tubes starting in 1906. The patent that most clearly covers the Audion is {{US patent|879532}}, ''[http://www.google.com/patents/US879532 Space Telegraphy]'', filed January 29, 1907, issued February 18, 1908</ref><ref name="De Forest">{{cite journal| last = De Forest| first = Lee| title = The Audion; A New Receiver for Wireless Telegraphy| journal = Trans. of the AIEE| volume = 25| issue = |pages=735–763| publisher = American Institute of Electrical and Electronic Engineers| location = |year=1906| url = http://earlyradiohistory.us/1907aud.htm

| issn = | doi = 10.1109/t-aiee.1906.4764762|id = | accessdate = 7. 1. 2013}} The link is to a reprint of the paper in the ''Scientific American Supplement, No. 1665, November 30, (1907). стр. 348.–350, copied on Thomas H. White's [http://earlyradiohistory.us/ United States Early Radio History] website</ref><ref name="Godfrey">{{cite encyclopedia| last = Godfrey| first = Donald G. | title = Audion| encyclopedia = Historical Dictionary of American Radio | volume = | publisher = Greenwood Publishing Group| year = 1998| url = https://books.google.com/books?id=4l_2kkv5aeMC&pg=PA28&dq=%22Audion|id = | accessdate = 7. 1. 2013| pages = 28}}</ref> Неки извори сматрају овај изум првом триодом.<ref name="Okamura">{{harvnb|Okamura|1994|pp=}}</ref><ref name="Newnes">{{cite encyclopedia| last = Amos| first = S. W.| title = Triode| encyclopedia = Newnes Dictionary of Electronics, 4th Ed. | volume = | publisher = Newnes | year = 2002| url = https://books.google.com/books?id=lROa-MpIrucC&pg=PA331&dq=triode|id = | accessdate = 7. 1. 2013| pages = 331}}</ref><ref name="Hijiya">{{harvnb|Hijiya|1992|pp=}}</ref><ref name="Lee">{{harvnb|Lee|2004|pp=}}</ref><ref name="Hempstead">{{harvnb|Hempstead|Worthington|2005|pp=}}</ref> То није нашло практичну прмену до 1912. кад се њену појачавачку способност препознали истраживачи.<ref>{{Cite book| last = Nebeker| first = Frederik| title = Dawn of the Electronic Age: Electrical Technologies in the Shaping of the Modern World, 1914 to 1945| publisher = John Wiley & Sons| year = 2009| location = |url=https://books.google.com/books?id=xwmH6-q5O5AC&pg=PA14&dq=nebeker+audion+%22De+forest| isbn = 978-0-470-40974-9| pages = 14–15}}</ref>

Око 1920, технологија је сазрела у довољној мери да је радио емитовање брзо постајало одрживо.<ref>{{cite web| url = http://www.makingthemodernworld.org.uk/stories/the_age_of_the_mass/07.ST.04/?scene=4 | title = The Invention of Radio}}</ref><ref>{{Cite journal| last = Guarnieri| first = M.| year = 2012| title = The age of vacuum tubes: the conquest of analog communications | journal = IEEE Ind. Electron. M. | doi = 10.1109/MIE.2012.2193274 | ref = harv| pages = 52–54}}</ref> Један од првих аудио преноса који би се могао назвати ''емитовањем'' је извео на [[Бадње вече]] 1906. године [[Reginald Fessenden|Реџиналд Фесенден]], мада неки аутори то оспоравају.<ref>Fessenden — The Next Chapter [http://www.rwonline.com/article/72046 RWonline.com]</ref> Док су многи рани истраживачи покушали да направе системе сличне [[радиотелефон]]ским уређајима помоћу којих само два учесника могу да комуницирају, било је других који су намеравали да трансмитују широј публици. [[Charles Herrold|Чарлс Херолд]] је започео емитовање у [[Калифорнија|Калифорнији]] 1909. године и преносио је аудио сигнале следеће године. (Херолдова станица је коначно постала [[KCBS (AM)|-{KCBS}-]]).

У Хагу, Холандија, станица -{[[PCGG]]}- је почела са емитовањем 6. 11. 1919, што је вероватно чини првом комерцијалном радио-дифузном станицом. Године 1916, [[Frank Conrad|Франк Конрад]], један електроинжењер запослен у -{[[Westinghouse Electric (1886)|''Westinghouse Electric Corporation'']]}-, почео је емитовање из његове гараже у [[Вилкинсберг (Пенсилванија)|Вилкинсбергу у Пенсилванији)]] са позивним словима -{8XK}-. Касније се станица преселила на врх зграде Вестингхаусове фарике у [[Ист Питсберг (Пенсилванија)|источном Питсбургу у Пенсилванији)]]. Веstinghаus је поновно лансирао станицу као [[KDKA (AM)|-{KDKA}-]] дан 2. 11. 1920, као прву комерцијално лиценцирану радио станицу у Америци.<ref>{{cite journal| last = Baudino| first = Joseph E.| last2 = Kittross| first2 = John M. | title = Broadcasting's Oldest Stations: An Examination of Four Claimants| journal = Journal of Broadcasting|date year = 1977| url = http://www.ieee.org/web/aboutus/history_center/kdka.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080306145733/http://www.ieee.org/web/aboutus/history_center/kdka.html| archivedate = 6. 3. 2008. | accessdate = 18. 1. 2013.| pages = 61–82}}</ref> Ознака комерцијалног емитовања потиче од типа [[Лиценца за емитовање|лиценце за емитовање]]; [[Реклама|рекламе]] нису емитоване до након неколико година касније. Прву лиценцирану емисију у Сједињеним Државама је урадила станица KDKA, што је било у контексту [[U.S. presidential election, 1920|Хардинг/Коксових председничких извора]]. [[Монтреал]]ска станица која је постала -{[[CFCF-AM|CFCF]]}- је почела [[Програмирање емитовања|емисионо програмирање]] дана 20. маја 1920, а [[Детроит]]ска станица која је постала -{[[WWJ (AM)|WWJ]]}- је почела с програмским емитовањем дана 20. августа 1920, мада ни једна од њих није имала лиценцу у то време.

Године 1920, бежично емитовање за забаву је започету у UK са [[Marconi Research Centre|Марконијевог истраживачког центра]] -{[[2MT]]}- у [[Writtle|Ритлу]] у близини [[Челмсфорд]]а у Енглеској. Позната емисија из Марконије радне фабрике у Њу Стриту у Челмсфорду је прославила [[сопрано]] даму [[Nellie Melba|Нели Мелбу]] дана 15. јуна 1920, кад је она певала две арије и њен познати трил. Она је била први уметник међународног реномеа који је учествовао у директној радио емисији. Станица -{[[2MT]]}- је почела са емитовањем регуларног забавног програма 1922. године. Станица -{[[BBC]]}- је настала 1922, а добила је [[Royal Charter|Краљевску повељу]] 1926. године, чиме је постала први национални емитер на свету,<ref>{{cite web| url = http://www.g0mwt.org.uk/new-street/| title = Callsign 2MT & New Street}}</ref><ref>{{cite news | title = BBC History – The BBC takes to the Airwaves| url = http://news.bbc.co.uk/aboutbbcnews/spl/hi/history/html/default.stm| publisher = BBC News}}</ref> чему је следила станица [[Czech Radio|Чешки радио]] и други европски емитери 1923. године.

[[Нилсен Аудио]], раније познат као Арбитрон, америчка је компанија која извештава о радио публици, дефинише „радио станицу“ као: АМ или ФМ станицу коју је лиценцирала влада; ХД радио (примарну или мултикаст) станицу; пренос преко интернета постојеће станице коју је влада лиценцирала; један од сателитских радио канала из [[XM Satellite Radio|XM сателитског радија]] или [[Sirius Satellite Radio|Сиријус сателитског радија]]; или потенцијално станицу која није лиценцирана.<ref>{{cite news| url = http://www.nxtbook.com/nxtbooks/newbay/rw_20081008/index.php| title = What is a Radio Station?| work = [[Radio World]]| pages = 6}}</ref>

* {{Cite book | ref = harv| last = Nebeker| first = Frederik| title = Dawn of the Electronic Age: Electrical Technologies in the Shaping of the Modern World, 1914 to 1945| publisher = John Wiley & Sons| year = 2009| location = |url=https://books.google.com/books?id=xwmH6-q5O5AC&pg=PA14&dq=nebeker+audion+%22De+forest| isbn = 978-0-470-40974-9| pages = 14–15}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Hempstead| first = Colin| first2 = William E. | last2 = Worthington| title = Encyclopedia of 20th-Century Technology, Vol. 2| publisher = Taylor & Francis| year = 2005| location = | url =https://books.google.com/books?id=0wkIlnNjDWcC&pg=PA648&lpg=PA643| doi = |id = | isbn = 978-1-57958-464-1| pages = |pages=643}}

* {{Cite book | ref = harv|editor-first=Sōgo|editor-last=Okamura| title = History of Electron Tubes| publisher = IOS Press| year = 1994| isbn = 978-90-5199-145-1| pages = 20}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Lee| first = Thomas H. | title = Planar Microwave Engineering: A Practical Guide to Theory, Measurement, and Circuits| publisher = Cambridge University Press| year = 2004| location = | url =https://books.google.com/books?id=uoj3IWFxbVYC&pg=PA13| doi = |id = | isbn = 978-0-521-83526-8| pages = 13–14}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Hijiya| first = James A. | title = Lee de Forest| publisher = Lehigh University Press| year = 1992| location = | url =https://books.google.com/books?id=JYylHhmoNZ4C&pg=PA77| doi = |id = | isbn = 978-0-934223-23-2| pages = 77}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Okamura| first = Sōgo | title = History of Electron Tubes| publisher = IOS Press| year = 1994| location = | url =https://books.google.com/books?id=VHFyngmO95YC&pg=PA21&dq=Audion+triode| doi = |id = | isbn = 978-90-5199-145-1| pages = 17–22}}

* {{cite book| ref = harv| last = Lewis| first = Tom| title = Empire of the Air: The Men Who Made Radio| location = 1st ed., New York | publisher = E. Burlingame Books| year = 1991| isbn = 978-0-06-018215-1| pages = }} "[[Empire of the Air: The Men Who Made Radio]]" (1992) by [[Ken Burns]] was a PBS documentary based on the book.

* {{cite book| ref = harv| last = Stewart| first = Sandy| title = From Coast to Coast: a Personal History of Radio in Canada| location = |publisher=(Entreprises Radio-Canada, 1985). xi, 191 p., ill., chiefly with b&w photos| year = |isbn=978-0-88794-147-4| pages = }}