База (хемија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 4:
'''Базе''' или ''лужине'' ([[grčki jezik|grč.]] ''βάση'', ''basé – основа, фундамент'') је једна од основних категорија [[хемијско једињење|хемијских једињења]].<ref name="Greenwd">{{Greenwood&Earnshaw2nd}}</ref><ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Базе су у ужем смислу сви једињења, која у воденим растворима могу градити хидроксидне [[јон]]е (-{OH<sup>−</sup>}-), те тако повисити [[pH vrednost|-{pH}-]] вредност раствора. Хидроксилни јони су хемијска једињења која из [[киселине|киселина]] могу преузети [[протон]]е дајући молекуле [[вода|воде]]. Стога је база на неки начин супротност киселинама те се с њима [[неутрализација (хемија)|неутрализира]]. У ширем смислу, разни базно-киселински концепти описују далеко ширу палету хемијских реакција, који прелазе оквире особина хидроксидних јона у води. Од посебног значаја су концепти по Луису (Луисове базе и Луисове киселине),<ref>{{cite web| url = http://goldbook.iupac.org/B00601.html| title = IUPAC Gold Book — base| accessdate = 18. 4. 2013.| archiveurl = https://www.webcitation.org/6GGygQCl7?url=http://goldbook.iupac.org/B00601.html| archivedate = 30. 04. 2013|dead-url=no|df=}}</ref> те према Пеарсону, који наводи поделу на јаке и слабе киселине и базе.<ref>{{Cite book || last = Рудзитис| first = Е. Г.. || last2 = Фельдман| first2 = Г. Ф.. | title = Химия. Неорганическая химия. Органическая химия. 9 класс | issue = 13-е изд | location = М. | publisher = Просвещение | year = 2009| isbn = 978-5-09-021-625-8| pages = }}</ref>
Већина база су супстанце које производе [[хидроксид]]не јоне (ОХ<sup>−</sup>) у воденим растворима, и стога се класификују као [[Теорије киселина и база|Аренијусове басе]].<ref name="ХЭ">{{Cite book| title = Химическая энциклопедия | editor = Под ред. И. Л. Кнунянца | location = М | publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 | volume = 2 |id isbn =ISBN 978-5-85270-039-1 | ref = Химическая энциклопедия| pages = 393—395}}</ref> Да би супстанца била класификована као Аренијусова база, она мора да формира хидроксилне јоне у воденом раствору. Аренијус је сматрао да је неопходно да база садржи хидроксид у својој структури. Из тог разлога је Аренијусов модел ограничен, пошто се њиме не могу објаснити базна својства [[амонијак]]а у воденом раствору (-{NH<sub>3</sub>}-), као ни његових органских деривата ([[Amin (hemija)|амина]]).<ref name="Chemistry 9E">''Chemistry'', 9th Edition. Kenneth W. Whitten, Larry Peck, Raymond E. Davis, Lisa Lockwood, George G. Stanley. {{page| year = 2009|id isbn =ISBN 978-0-495-39163-0| pages = }} Page 363</ref> Исто тако постоје базе које не садрже хидроксидни јон, али ипак реагују с водом, што доводи до повећања концентрације хидроксидног јона.<ref name="Chemical Principles">{{cite book| last = Zumdahl| first = Steven| last2 = DeCoste| first2 = Donald| title = Chemical Principles| year = 2013| publisher = Mary Finch| edition = 7th| accessdate = 11. 2. 2015| pages = 257}}</ref> Пример тога је реакција између амонијака и воде, чиме се формира амонијак и хидроксид.<ref name="Chemical Principles"/> У овој реакцији амонијак је база пошто он прима протон од молекула воде.<ref name="Chemical Principles"/> Амонијак и друге базе сличне њему обично имају способност формирања везе са протоном услед слободног електронског пара који поседују.<ref name="Chemical Principles"/> У општијој [[Бронстед-Лоријева теорија киселина и база|Бронстед-Лоријевој теорији киселина и база]], база је супстанца која може да прими [[хидрон (хемија)|јоне водоника]] (-{H<sup>+</sup>}-) — иначе познате као [[протон]]и.
 
[[Датотека:Autoprotolyse eau.svg|thumb|center| upright = 1.5|Аутојонизациона равнотежа]]
У води базе путем промене [[Аутојонизација воде|аутојонизационе]]<ref>{{cite journal | author = Geissler, P. L. | author2 = Dellago, C. | author3 = Chandler, D. | author4 = Hutter, J. | author5 = Parrinello, M. | year = 2001| title = Autoionization in liquid water | journal = [[Science (journal)|Science]] | volume = 291 | doi = 10.1126/science.1056991 | pmid = 11251111 | issue = 5511| bibcode = 2001Sci...291.2121G | pages = 2121–2124}}</ref> [[hemijska ravnoteža|ravnoteže]]<ref>{{cite journal | author = Eigen, M. | author2 = de Maeyer, L. | year = 1955| title = Untersuchungen über die Kinetik der Neutralisation I | journal = Z. Elektrochem. | volume = 59 | pages = 986}}</ref> производе растворе у којима је концентрација јона водоника нижа него у чистој води, i.e., вода има [[pH vrednost|-{pH}-]] већи од 7,0 при стандардним условима. Растворне базе се називају '''[[алкалија]]ма''', ако садрже и [[Стехиометрија|квантитативно]] отпуштају -{OH<sup>−</sup>}- јоне. Међутим, важно је да се нагласити да базност није исто што и [[алкалност]]. Метални [[оксид]]и, хидроксиди, и посебно [[алкоксид]]и су базни, и контрајони [[јачина киселине|слабих киселина]] су јаке базе.
 
Базе се могу сматрати хемијском супротношћу [[киселина]], мада неке киселине имају способност деловања као базе.<ref name=Gilbert /> Базе и киселине се могу видети као супротни концепти зато што је дејство киселине да повећава концентрацију [[хидронијум]] јона (-{H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>}-) у води, док базе редукују његову концентрацију. Реакције између киселине и базе се базивају [[Неутрализација (хемија)|неутрализацијом]]. У реакцији неутрализације, водени раствор базе реагује са воденим раствором киселине да произведе раствор [[вода|воде]] и [[со]]ли у коме је со раздвојена на њене јоне. Ако је водени раствор [[засићени раствор|засићен]] датим соним [[растварач|растворком]], свака додатна количина такве соли се [[талог|таложи]] из раствора.<ref>{{cite book| last = Zumdahl| first = Steven S. | title = Chemical Principles | edition = 5th | location = New York | publisher = Houghton Mifflin | year = 2005|id isbn =ISBN 978-0-618-37206-5 }}</ref>
 
Хемијски концепт појма ''базе'' је увео француски хемичар [[Guillaume François Rouelle|Гијом Франсоа Руел]] 1754. године.<ref>{{cite journal | last = Franckowiak| first = Rémi| title = Les sels neutres de Guillaume-François Rouelle| journal = Revue d’Histoire des Sciences | year = 2002| volume = 55 | issue = 4 | pages = 493-532}}</ref><ref>{{cite journal | last = Lemay| first = Pierre| author2 = Oesper, Ralph E. | title = The lectures of Guillaume Francois Rouelle | journal = The Journal of Chemical Education | year = 1954| volume = 31 | doi = 10.1021/ed031p338 | issue = 7 | pages = 338}}</ref> Он је уочио да киселине, које су у то време биле углавном испарљиве течности (попут [[сирћетна киселина|сирћетне киселине]]), прелазе у чврсте соли једино кад се комбинују са специфичним супстанцама. Роуелле је сматрао да такве супстанце служе као „база“ за соли, дајући соли „конкретну или чврсту форму“.<ref name="Jensen">{{cite journal | last = Jensen| first = William B.| title = The origin of the term "base"| journal = The Journal of Chemical Education | year = 2006| volume = 83 | url = http://www.che.uc.edu/Jensen/W.%20B.%20Jensen/Reprints/129.%20Base.pdf | issue = 8| pages = 1130}}</ref>
Ред 241:
{{reflist|2| refs =
<ref name="pear">Ralph G. Pearson: ''Hard and Soft Acids and Bases'', J. Am. Chem. Soc., novembar 1963, 85 (22). стр. 3533–3539, {{doi|10.1021/ja00905a001}}</ref>
<ref name="brady">Brady, J.E., Holum, J.R.,Chemistry, John Wiley & Sons. {{page| year = 1993|id isbn =ISBN 978-0-471-59979-1| pages = }}</ref>
}}
 
== Литература ==
* {{Cite book| title = Химическая энциклопедия | editor = Под ред. И. Л. Кнунянца | location = М | publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 | volume = 2 |id isbn =ISBN 978-5-85270-039-1 | ref = Химическая энциклопедия| pages = 393—395}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv|| last = Рудзитис| first = Е. Г.. || last2 = Фельдман| first2 = Г. Ф.. | title = Химия. Неорганическая химия. Органическая химия. 9 класс | issue = 13-е изд | location = М. | publisher = Просвещение | year = 2009| isbn = 978-5-09-021-625-8| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv| last = Jensen| first = W.B.| year = 1980| publisher = Wiley | location = New York | title = The Lewis acid-base concepts : an overview |id isbn =ISBN 978-0-471-03902-0 }}
* {{Cite book | ref = harv| last = Yamamoto| first = Hisashi | year = 1999| publisher = Oxford University Press| location = New York | title = Lewis acid reagents : a practical approach|id isbn =ISBN 978-0-19-850099-5}}
* Hrvatska enciklopedija (LZMK), Broj 1 (A-Bd), Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb g. {{page| year = 1999|id isbn =ISBN 978-953-6036-31-8| pages = 749}}
{{refend}}