База (хемија) — разлика између измена

Већина база су супстанце које производе [[хидроксид]]не јоне (ОХ⁻) у воденим растворима, и стога се класификују као [[Теорије киселина и база|Аренијусове басе]].<ref name="ХЭ">{{Cite book| title = Химическая энциклопедия | editor = Под ред. И. Л. Кнунянца | location = М | publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 | volume = 2 |id isbn =ISBN 978-5-85270-039-1 | ref = Химическая энциклопедия| pages = 393—395}}</ref> Да би супстанца била класификована као Аренијусова база, она мора да формира хидроксилне јоне у воденом раствору. Аренијус је сматрао да је неопходно да база садржи хидроксид у својој структури. Из тог разлога је Аренијусов модел ограничен, пошто се њиме не могу објаснити базна својства [[амонијак]]а у воденом раствору (-{NH₃}-), као ни његових органских деривата ([[Amin (hemija)|амина]]).<ref name="Chemistry 9E">''Chemistry'', 9th Edition. Kenneth W. Whitten, Larry Peck, Raymond E. Davis, Lisa Lockwood, George G. Stanley. {{page| year = 2009|id isbn =ISBN 978-0-495-39163-0| pages = }} Page 363</ref> Исто тако постоје базе које не садрже хидроксидни јон, али ипак реагују с водом, што доводи до повећања концентрације хидроксидног јона.<ref name="Chemical Principles">{{cite book| last = Zumdahl| first = Steven| last2 = DeCoste| first2 = Donald| title = Chemical Principles| year = 2013| publisher = Mary Finch| edition = 7th| accessdate = 11. 2. 2015| pages = 257}}</ref> Пример тога је реакција између амонијака и воде, чиме се формира амонијак и хидроксид.<ref name="Chemical Principles"/> У овој реакцији амонијак је база пошто он прима протон од молекула воде.<ref name="Chemical Principles"/> Амонијак и друге базе сличне њему обично имају способност формирања везе са протоном услед слободног електронског пара који поседују.<ref name="Chemical Principles"/> У општијој [[Бронстед-Лоријева теорија киселина и база|Бронстед-Лоријевој теорији киселина и база]], база је супстанца која може да прими [[хидрон (хемија)|јоне водоника]] (-{H⁺}-) — иначе познате као [[протон]]и.

Базе се могу сматрати хемијском супротношћу [[киселина]], мада неке киселине имају способност деловања као базе.<ref name=Gilbert /> Базе и киселине се могу видети као супротни концепти зато што је дејство киселине да повећава концентрацију [[хидронијум]] јона (-{H₃O⁺}-) у води, док базе редукују његову концентрацију. Реакције између киселине и базе се базивају [[Неутрализација (хемија)|неутрализацијом]]. У реакцији неутрализације, водени раствор базе реагује са воденим раствором киселине да произведе раствор [[вода|воде]] и [[со]]ли у коме је со раздвојена на њене јоне. Ако је водени раствор [[засићени раствор|засићен]] датим соним [[растварач|растворком]], свака додатна количина такве соли се [[талог|таложи]] из раствора.<ref>{{cite book| last = Zumdahl| first = Steven S. | title = Chemical Principles | edition = 5th | location = New York | publisher = Houghton Mifflin | year = 2005|id isbn =ISBN 978-0-618-37206-5 }}</ref>

<ref name="brady">Brady, J.E., Holum, J.R.,Chemistry, John Wiley & Sons. {{page| year = 1993|id isbn =ISBN 978-0-471-59979-1| pages = }}</ref>

* {{Cite book| title = Химическая энциклопедия | editor = Под ред. И. Л. Кнунянца | location = М | publisher = Большая Российская энциклопедия |year = 1992 | volume = 2 |id isbn =ISBN 978-5-85270-039-1 | ref = Химическая энциклопедия| pages = 393—395}}

* {{Cite book | ref = harv| last = Jensen| first = W.B.| year = 1980| publisher = Wiley | location = New York | title = The Lewis acid-base concepts : an overview |id isbn =ISBN 978-0-471-03902-0 }}

* {{Cite book | ref = harv| last = Yamamoto| first = Hisashi | year = 1999| publisher = Oxford University Press| location = New York | title = Lewis acid reagents : a practical approach|id isbn =ISBN 978-0-19-850099-5}}

* Hrvatska enciklopedija (LZMK), Broj 1 (A-Bd), Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb g. {{page| year = 1999|id isbn =ISBN 978-953-6036-31-8| pages = 749}}