Партско царство — разлика између измена

[[Датотека:Location_of_Parthia.svg|десно|мини|250п|ПартијскоПартско царство]]

'''ПартијаПартско царство'''<ref>''Parthia'' derivesје from mr marshall the hstory teacher.било [[Latinантика|античко]] ''Parthia'',царство fromна [[OldБлиски Persian languageисток|OldБлиском Persianистоку]] ''Parthava-'', aкоје dialecticalје variantпостојало ofод theсредине stem3. ''Parsa-''века старе ере, fromдо whichпочетка [[Persia]] derives3. ''Ashkanian''века appearsнове toере. haveПоникло comeје fromу theобласти Sassanian[[Партија chronicles(област)|Партије]],<ref>Назив from''Партија'', which they entered inпреко [[FerdowsiЛатински језик|лат]]. 's'Parthia'', epicводи poemпорекло од староиранског назива ''[[Shahnama]]Parthava''.</ref> је била иранска [[цивилизација]] која сеје налазила уобухватала североисточномсевероисточни делудеп данашњег [[Иран]]а, али јеа на свом врхунцу покривалаје целокупнупоред његовучитавог површину,Ирана каообухватало и површинепросторе данашњих држава: [[Јерменија|ЈерменијеИрак]]а, [[ИракЈерменија|Јерменије]]а, [[Грузија|Грузије]], источне [[Турска|Турске]], источне [[Сирија|Сирије]], [[Туркменистан]]а, [[Авганистан]]а, [[Таџикистан]]а, [[Пакистан]]а, [[Кувајт]]а, обалски део [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] у [[Персијски залив|Персијском заливу]], [[Бахреин]]а, [[Катар]]а и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених арапских емирата]].

Када су се [[скити|скитски]]-[[парни]] [[номад]]и ([[Асирско царство|Асирци]] су их називали Ашкузи) населили у Партији и изградили мало назависно краљевство, оно се уздигло под краљем [[Митридат I Партски|Митридатом I Партским]] (171—138. п. н. е.). Касније, на врхунцу своје моћи, парћанскипартски утицај је досезао све до [[Убар|Убра]] у [[Арабијско полуострво|Арабији]], средишта путева у трговини тамјаном.

Релативно мало се зна о ПарћанимаПартима у поређењу са [[Римско царство|Римским царством]] или [[Ахеменидско царство|Ахменидским краљевство]], с обзиром да је мало њихове литературе преживело. Стога, о Парћанскојпартској историји великим делом сазнајемо из страних извора, новчића и [[епиграфија|натписа]]. Чак је и име којим су се називали спорно због недостатка домаћих извора. Неколико грчких аутора, чији фрагменти су сачувани, укључујући [[Аполодус из Артемиде|Аполодуса из Артемиде]] и [[Исидор из Каракса|Исидора из Каракса]], писало је под Парћанскомпартском управом. Њихова моћ заснивала се на комбинацији герилског ратовања коњаничких номадских племена, и организационих вештина довољних да се изгради и управља пространим царством - иако оно никада није достигло снагу [[Персијско царство|Персијских царства]] која су му претходила и која су настала после њега. Вазалске краљевине су чиниле велики део њихове територије а грчки градови су уживали одређену аутономију.

== ПартијскоПартско царство ==

Племе [[Партијско царство|Парти]], номадски народ [[иран]]ског порекла, које је првобитно говорило источно ирански језик а касније постало познато под именом ПарћаниПарти, дошло је на [[Иранска висораван|Иранску висораван]] из [[средња Азија|средње Азије]]. Били су врхунски коњаници, познати по "[[Парћански хитац|ПарћанскомПартском хицу]]": окретању уназад при пуном галопу како би испалили стрелу директно иза себе. Око [[238. п. н. е.]] њихов краљ Арсак свргнуо је Андрагора и успоставио независност своје династије од селеукидског царства у удаљеним деловима северног Ирана, на којима се данас налази [[Туркменистан]].

: „Он (Арсак) већ је био навикнут на живот отимања и пљачкања, када је чуо за пораз [[Селеук II|Селеука]] у борби са [[Гали]]ма. Ослобођен страха од краља, напао је ПарћанеПарте са групом својих лопова, савладао њиховог префекта Андрагора, и пошто га је убио преузео власт над државом” [http://www.forumromanum.org/literature/justin/texte41.html Justin, xli. 4].

Потомци Арсака владали су све док Антиох III није напао Партију [[209. п. н. е.]], освојио главни град [[Хекатомил]] и наставио напред према [[Хирканија|Хирканији]]. ПарћанскиПартски краљ [[Арсак II]] наводно је успешно молио за мир, и Партија је признала селеукидску власт. Антиох III је толико добро осигурао Партију да је наставио даље према истоку ка [[Бактрија|Бактрији]], где се три године борио против грчко-бактријског краља [[Еутидемус I|Еутидемуса I]], а затим је наставио ка Индији.

Све до 2. века п. н. е. ПарћаниПарти нису успевали да профитирају од континуалног слабљења селеукидског царства, да би затим постепено заузели све његове територије источно од Сирије. Када су ПарћаниПарти заузели [[Херат]], кретање трговине дуж [[Пут свиле|Пута свиле]] је пресечено и посталександровско хеленистичко грчко-бактријско краљевство је било осуђено на пропаст.

Селеукидски монарси покушали су да задрже парћанскупартску експанзију; [[Антиох IV]] провео је своје последње године у борби против настајућих иранских држава. Након његове смрти [[164. п. н. е.]], ПарћаниПарти су искористили династичка превирања и дошли до још веће користи.

ПарћанскиПартски краљ [[Митридат I]] је, [[139. п. н. е.]], заробио селеукидског монарха [[Деметрије II Никатор|Деметрија II]], и држао га заточеног десет година док су његове трупе овладале [[Месопотамија|Месопотамијом]] и [[Медија|Медијом]].

До [[129. п. н. е.]] Партија је контролисала земље све до [[Тигар (река)|Тигра]], и успоставила своје зимско утврђење на његовој обали код [[Ктесифон]]а, низводно од данашњег [[Багдад]]а. Ктесифон је тада био мало предграђе тачно са друге стране реке од [[Селеукија|Селеукије]], најхеленистичнијег града западне Азије. Пошто су зависили од богатства и трговине коју је обезбеђивала Селеукија, Парћанскапартска војска је ограничила своје упаде, омогућивши граду да задржи своју независност. За време највећих врућина месопотамског лета парћанскапартска армија се повлачила до древних персијских престоница [[Суса|Сусе]] и [[Екбатан]]е (данашњи [[Хамадан]]).

Почевши од око [[130. п. н. е.]], ПарћаниПарти су претпели више упада [[Скити|скитских]] номада, у којима су погинули краљеви [[Фраат II]] и [[Артабан I]]. Скити су поново напали Партију око 90. године п. н. е., и поставили краља [[Санатрук]]а на парћанскипартски престо.