Мобилна лансирна платформа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Ред 4:
== Функција ==
[[Датотека:Stsctmlp.jpg|мини|десно|250п|<center>[[Гусеничар транспортер агенције НАСА|Гусеничар транспортер]] превози МЛП.</center>]]
[[Маса]] сваке празне МЛП је 3.730.000 [[килограм|kg]], док је њена маса са „стеком“ спејс-шатла на себи (док је спољни резервоар за течно гориво и даље празан) око 5.000.000 -{kg}-. Димензије рампе су 49 -{x}- 41 -{m}- (преко 2.000 -{m}-<sup>2</sup>), док је њена висина 7,6 -{m}-. МЛП је транспортована помоћу гусениачара транспортера, који је био димензија 40 -{x}- 35 -{m}-, и висине 6,1 -{m}-. Транспортер је имао масу од 3.000.000 -{kg}- када је празан. Његова максимална [[брзина]] са МЛП и шатлом на себи била је 1,6 -{km/h}-, и поседовао је систем за нивелацију како би МЛП и шатл увек били у савршено водоравном положају, што је било неопходно јер је прилаз лансирној рампи 39 СЦ Кенеди нагнут под углом од 5°. Два [[дизел-мотор]]а од 2.050 [[Ват|kW]] (2.750 [[коњска снага|кс]]) покретала су сваки транспортер.<ref name="facts-transp">{{cite web |url=http://www-pao.ksc.nasa.gov/kscpao/nasafact/pdf/countdow.pdf |title=Countdown! NASA Launch Vehicles and Facilities |publisher=NASA |pages=16-17 |date=October 1991 |accessdate = 21. 8. 2013. |id=PMS 018-B, section 3 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050127071338/http://www-pao.ksc.nasa.gov/kscpao/nasafact/pdf/countdow.pdf |archive-date=27. 01. 2005 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
Првобитно позната под називом „Мобилни лансер“ ({{јез-енг|Mobile Launcher}})<ref name="nasa-mlps">{{cite web |url=http://science.ksc.nasa.gov/facilities/mlp.html |title=Mobile Launch Platforms (MLP) |work=NASA.gov |last=Dumoulin|first=Jim|date = 6. 10. 1993. |accessdate = 21. 8. 2013.}}</ref>, МЛП је пројектована у оквиру стратегије агенције НАСА за вертикалну монтажу и и транспорт ракета-носача. Овим поступком [[ракета-носач]] се саставља у вертикалном положају, из којег се и лансира, чиме се избегава потреба да се након транспорта до лансирне рампе у хоризонталном положају цела ракета дизалицама подиже у вертикалан положај (приступ који су изабрали инжењери у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]).