Градска општина Сурчин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 36:
 
На територији општине се налази [[Аеродром Никола Тесла Београд|аеродром „Никола Тесла“ Београд]].
 
Општина Сурчин се налази југозападно од Београда и обухвата површину од 288 км2 . Састоји се од седам насеља (катастарсаких општина) у којима према попису из 2011. живи 42.012 становника. Општина Сурчин је најмлађа од укупно 17 општина Града Београда. Границе општине Сурчин према суседним општинама Града Београда (Нови Београд, Земун и Чукарица), као и према општинама Пећинци и Обреновац, чине спољашње границе катастарских општина Сурчин, Добановци, Петровчић, Прогар, Бољевци и Јаково. Пољопривредно земљиште обухвата територију од две трећине укупне површине општине (198,16 км2). На територији општине Сурчин, већинско становништво је српске националности док су значајније присутни Словаци, Роми и Хрвати.
 
Сурчинска општина има изузетно повољан саобраћајни положај, што свакако представља један од највећих развојних потенцијала општине у будућности. Налази се на јужном ободу Панонске низије уз реку Саву, као пловним путем који омогућава везу са реком Дунав као европским коридором 7. Друмски саобраћај је одређен друмским коридорима (аутопутевима) граница Хрватске – Београд (Добановци), и аутопута Е-75 деоница Београд – Ниш. Најважнији објекат саобраћајне и социо-економске инфраструктуре на територији општине је свакако међународни аеродром „Никола Тесла“.
 
Општина располаже природним лепотама, а главни потенцијал општине чине река Сава, са својим природним лепотама којом је могућа пловидба на целом потезу( 46км), затим јавно заштићено природно добро Бојчинска шума као излетиште са бројним садржајима ( рекреативне стазе, јахање, летња позорница, ртно ресторан) као и манастир Фенек из XВ века који припада групи фрушкогорских манастира.Ту су шуме ( Церова греда, Гибавац, Црни луг, Зидине, Добановачки забран), ловишта (Забран И Црни луг) као и рибњаци Бечменска Бара И Живача. Поред наутичког села у Бољевцима налази се и Стајкова етно кућа, која хронолошки приказује два И по века суживота Срба и Словака на овим просторима. Градским саобраћајним превозом, линијама 601,604,605, И 610 можете доћи на излет у шуму Бојчин, спортски центар у Сурчину, пецати на Бечменској бари, купати се на Тарзан плажи у Прогару, клубу С у Јакову, а преспавати у Наутичком селу у Бољевцима.
 
Слава општине је 24. Новембар дан Светог Стефана Дечанског чудотворца.
 
==Насељена места==