Мурманска област — разлика између измена

На основу археолошких налаза извесно је да је [[Кољско полуострво]] било насељено још током -{VIII}- и -{VII}- миленијума пре нове ере у периоду арктичког [[палеолит]]а.<ref>'-{'В. Я. Шумкин''. Этапы освоения Северо-Запада Европейской Арктики,}- 2015</ref><ref>[http://kae.rekvizit.ru/olen/olintr.htm Кольская археологическая экспедиция]</ref> У том периоду су се на кољско подручје доселиле прве ловачке групе из [[скандинавија|Скандинавије]], а у периоду између [[4. миленијум п. н. е.|IV]] и [[2. миленијум п. н. е.|II миленијума пре нове ере]] долази до досељавања људи из међуречја [[волга|Волге]] и [[ока (река)|Оке]]. У наредним периодима уследиле су и миграције са Северног Урала.

 

 

Прва стална насеља на полуострву су оснивана током [[15. век|-{XV}- века]]. Подручје Кољског полуострва [[1478]]. улази у састав [[велика московска кнежевина|Московске кнежевине]]. Након што је [[1583]]. завршена градња утврђења око [[кола (град)|Коле]] у град су пермештени локални органи управе.<ref>[http://kolamap.ru/library/1960_ushakov.htm И. Ф. Ушаков «Кольский острог» — Кольские карты]</ref> Почетком [[16. век|-{XVI}- века]] почиње интензивна мисионарска делатност међу староседеооцима [[Лапонци]]ма (које су руси у то доба називали ''Лопарима''), и за свега неколико година ([[1526]]−[[1533]]) у свим лапонским селима су подигнуте православне цркве, а сви Лапонци су преобраћени у [[хришћанство]]. Године [[1554]]. на реци [[Патсојоки|Паз]] подигнута је Борисоглебска црква као најважнији црквени и образовни објекат на кољском северу. Средином -{XVI}- века цело полуострво, а посебно град Кола постају важан центар међународне трговине у који су пристизали трговци са [[Британска острва|Британских острва]], из [[данска|Данске]], [[холандија|Холандије]] и Скандинавије.

Први оружани сукоби на полуострву десили су се током [[кримски рат|Кримског рата]] пошто је енглеска ексадрила [[1854]]. године напала [[кандалакша|Кандалакшу]], а нешто касније, у ноћи 10. на 11. август у нападу на град Колу спаљен је значајан део објеката у граду. Поменути напади имали су катастрофалан учинак по трговину на том простору која је готово у потпуности замрла.<ref>[http://militera.lib.ru/h/tarle3/19.html ВОЕННАЯ ЛИТЕРАТУРА -[ Военная история &#93;- Тарле Е. В. Крымская война]</ref>

 

 

Почетком [[20. век|-{XX}- века]] долази до интензивнијег повезивања мурманског севера са остатком земље, саграђена је прва железничка пруга, а размишљало се и о градњи потпуно нове луке на обалама Баренцовог мора преко које би земља имала директан излаз на [[Северни ледени океан]]. Током [[1915]]. на десној обали [[кољски залив|Кољског залива]] основана је лука Семеновски, а већ у октобру наредне године насеље добија званичан статус града и ново име − ''[[Мурманск|Романов на Мурману]]'' (садашње име ''Мурманск'' носи од [[3. април]]а [[1917]]. године). Романов на Мурману тако је постао последњим градом основан у Руској Империји, пошто је након [[октобарска револуција|Октобарске револуције]] [[1918]]. Империја званично престала да постоји.

Производња електричне енргије је други по важности извор прихода у области са учешћем у укупном БДП области од 22,9%. Најважнији електро-енергетски објекти у области су [[Кољска нуклеарна електрана]] недалеко од града [[Пољарније Зори]] капацитета 1.760 -{[[ват|МW]]}- и Мурманска термо и хидроелектрана капацитета 1.550 -{МW}-. На северу области налази се [[Кислогубска плимска електрана]] капацитета 1,7 -{МW}- чије турбине покреће снага [[плима и осека|плиме и осеке]]. Кислогубска електрана је једини хидроенергетски објекат тог типа у Русији и 6. у свету по капацитету.

 

 

Године 2006. БДП Мурманске области износио је 141,9 милијарди [[руска рубља|рубаља]], што је чинило око 0,4% укупног руског БДП-а. У истом периоду стопа незапослености је била доста ниска и износила је свега око 3,4%.<ref name="grpc2007">[http://www.gks.ru/bgd/free/b01_19/IssWWW.exe/Stg/d000/dusha98-07.htm Валовой региональный продукт на душу населения] Федеральная служба государственной статистики</ref>