Незами Ганџави — разлика између измена

'''Незами Ганђави''' ([[Persijski jezik|Persijski]]: نظامی گنجوی‎‎‎, у буквалном преводу: Незами од Ганђе) ([[1141]]-[[1209]]). Низами или Незами, чије је право име било '''Џамалудин Абу Мухамед Илијас ибн Јусуф ибн Заки''', био је сунитски муслиман и персијски песник из [[12. век|12. века]]. Незами се сматра највећим песником романтичне [[Епска поезија|епике]] у персијској књижевности. Он је персијској епици донео колоквијални и реалистичан стил. Његова заоставштина је нашироко цењена и заједничка за [[Авганистан]], [[Азербејџан]], [[Иран]], регион [[Курдистан]] и [[Таџикистан]].<ref name="Oxford">{{harvnb|Meisami|1995|pp=}}</ref> ,<ref name="moin">Mo'in, Muhammad(2006), "Tahlil-i Haft Paykar-i Nezami", Tehran.: pp. 2.</ref>, <ref>Bernard Lewis, “Music of a distant drum”, Princeton University Press, 2001. pp 9: “The Persians went a step further, creating authentic epic tradition comparables with those of Greece, Rome and the Vikings. This too, became in time, a form of Persian national self definition. The most famous of Persian epic poets, Firdawsi (940–1020) has been translated several times. An extract from the story of Farhad and Shirin, as told by the 12th century Persian poet Nizami, exmpelified another form of narrative”</ref><ref>Julie Scott Meisami, Paul Starkeym, “Encyclopedia of Arabic Literature”, Taylor & Francis, 1998. pp 69: “In Arabic literature there has been no artistic elaboration of the story comparable to that undertaken by the Persian poet Nizami“</ref>, <ref name="iranicaonline1913">{{cite web |url=http://www.iranicaonline.org/articles/bacher-wilhelm-binyamin-zeev-1850-1913-was-born-in-liptszentmikls-hungary-today-in-czechoslovakia |title=BACHER, WILHELM – Encyclopaedia Iranica |publisher=Iranicaonline.org |date= |accessdate = 23. 03. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140517013801/http://www.iranicaonline.org/articles/bacher-wilhelm-binyamin-zeev-1850-1913-was-born-in-liptszentmikls-hungary-today-in-czechoslovakia |archive-date=17. 05. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/225148/Ganca |title=Ganca (Azerbaijan) - Encyclopædia Britannica |publisher=Britannica.com |date= |accessdate = 23. 03. 2014.}}</ref>, <ref>{{Citation|title=Selected Works, Nizami and Fizuli|author=E.E. Bertels|year=1962|publisher=Oriental Literature|others="the fact that unlike the Shia Iranians, "Nizami was righteous Sunni""}}</ref>, <ref name="britannica">{{Cite book|title=Neẓāmī |publisher=Encyclopædia Britannica |year=2009|work=Encyclopædia Britannica Online |accessdate = 28. 02. 2009. |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/413374/Nezami }} excerpt: ''Greatest romantic epic poet in Persian Literature, who brought a colloquial and realistic style to the Persian epic.'' .... ''Nezami is admired in Persian-speaking lands for his originality and clarity of style, though his love of language for its own sake and of philosophical and scientific learning makes his work difficult for the average reader.''</ref><ref name="Oxford" /> <ref>{{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=Pzg8AAAAIAAJ |pages=34}} |title=Studies in Caucasian History |last=Minorsky|first=Vladimir|publisher= |date= |accessdate = 23. 03. 2014.}}</ref><ref>{{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=ISBN 4JAMMH80Bk4C |pages=22}} |title=The Caucasus: An Introduction |author=Thomas de Waal |publisher= |date= |accessdate = 23. 03. 2014.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://azargoshnasp.net/Pasokhbehanirani/NezamiUSSRpoliticization.htm |title=Nizami Ganjavi - USSR Politicization - Iranian Persian Civilization - Nezami Ganjei |publisher=Azargoshnasp.net |date= |accessdate = 23. 03. 2014.}}</ref>

Незамијев портрет се налазио на азербејџанској новчаници од 500 маната од [[1993]]. до [[2006]]. године. На 800. годишњицу његове смрти, [[2008]]. године, Национална банка Азербејџана исковала је у спомен Незамију комеморативни златник од 100 маната.<ref>[http://www.cbar.az Central Bank of Azerbaijan]. Commemorative coins. [http://www.cbar.az/pages/national-currency/commemorative-coins/1992-2010/ Coins produced within 1992–2010] {{Wayback|url=http://www.cbar.az/pages/national-currency/commemorative-coins/1992-2010/ |date=20100119220546 }}: Gold coins dedicated to the memory of Nizami Genjevi. – Retrieved on 25 February 2010.</ref>

Музеј књижевности Незами се налази у [[Баку|Бакуу]], у [[Азербејџан|Азербејџану]].<ref>[{{Cite web |url=http://www.science.gov.az/en/branches/hymanitary.htm |title=Department of Humanitarian and Social Sciences of Azerbaijan National Academy of Science. Names of Scientific Institutions and Organizations Reporting to the Branch.] |access-date=26. 06. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131226044106/http://www.science.gov.az/en/branches/hymanitary.htm |archive-date=26. 12. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> Једна од метро станиџа у овом граду такође је названа по Незамију Ганђавију. У Бакуу постоје и институт за књижевност и биоскоп названи по њему. Један од градских дистрикта у Бакуу се зове реон Незами. Незамијев живот је приказан у азербејџанском филму „Незами“ из [[1982]]. године, у коме главну улогу, Незамија Ганђавија, игра Муслим Магомајев. Незамијев маузолеј, саграђен њему у част, налази се на улазу у град Ганђа у Азербејџану. То је висока грађевина у облику ваљка окружена вртовима. Са једне стране се налази метална статуа која овековечује Незамијеве епске спевове. Маузолеј је првобитно саграђен [[1947]]. године на месту старог урушеног маузолеја, а обновљен је у својој садашњој форми након што је Република Азербејџан обновила своју независност након распада [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] [[1991]]. године.

* [https://web.archive.org/web/20060220144908/http://www.farhangsara.com/nezami_ganjavi.htm Bio: Nezami Ganjavi]

* [http://menas.arizona.edu/content/nezami-ganjavi University of Arizona Resources on Nezami Ganjavi]{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

* Christine van Ruymbeke. [http://www3.cambridge.org/uk/catalogue/catalogue.asp?isbn=9780521873642 ''Science and Poetry in Medieval Persia: The Botany of Nizami's Khamsa ''. University of Cambridge Press , 2008.]{{Мртва веза|date=08. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}