Етнички Муслимани у Србији — разлика између измена

За време постојања [[СФРЈ]], велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана. Међутим, у раздобљу између 1990. и 1992. године дошло је до наглог успона [[Национализам|националистичких]] снага, чиме је дат замах [[сепаратизам|сепаратистичким]] тенденцијама у односу на Југославију као заједничку државу свих њених народа. Ова политика је била праћена успоном ''етничког'' [[бошњаштво|бошњаштва]], које је тежило да све југословенске Муслимане, без обзира на њихово порекло, претвори у ''етничке'' [[Бошњаци|Бошњаке]]. На [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] који је одржан у почетком 1992. године, велика већина босанско-херцеговачких Муслимана се определила за отцепљење [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] од Југославије, што је довело до цепања муслиманског народа у виду државно-политичког одвајања босанкобосанско-херцеговачких Муслимана од преосталих југословенских Муслимана у Србији и Црној Гори ([[СР Југославија]]).

Додатни корак ка разбијању јединства муслиманског народа учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у ''етничке'' [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике [[Босна|Босне]] дато ново ''етничко'' значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали ''Бошњацима'', тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Упркос тенденцијама у виду [[бошњачење|бошњачења]], односно превођења у ''бошњачки'' етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.