Константин Бодин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 71:
 
=== Бодинова опсада Дубровника ===
Према Попу Дукљанину, када је склопио мир са византијским царем, Бодин се са Јаквинтом договорио да убију све рођаке који би могли засметати наследству њихових синова. Када су Бранислав, син Бодиновог стрица Радослава, и његов брат Гојислав и Предихна, дошли у посету код њега у Скадар, Бодин их је на Јавинтино навлачење, ухватио и бацио у тамницу. Када су остали синове Радослава сазнали за ово, они су одлучили да се склоне у Дубровник, где су приспели са 400 људи са оружијем.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=97}}<ref>{{harvnb|Orbin, ||pp=234}}</ref><ref>Поп Дукљанин помиње 40 људи, а Мавро 400 војника.</ref> Када је ово сазнао Бодин, он је одлучио да нападне Дубровник. Током борбе под бедемима, опседнути су чинили знатне штете Бодиновој војсци, а током једног испада Кочапар копљем је усмртио неког Козара, кога је Јаквинта јако волела.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=98}}<ref>{{harvnb|Orbin, ||pp=234}}</ref><ref>{{harvnb|Ragnina, ||pp=206}}</ref><ref>Козару називају блиским рођаком Јаквинте.</ref> На наговор жене, у знак одмазе, Бодин је наредио да се под Дубровником одруби глава Браниславу, Гојиславу и Предихни.<ref>{{harvnb|Orbin, ||pp=234}}</ref> Тада је унутар зидина дошло до колебања и неки су почели да размишљају о предаји града. Стога су Бодинови рођаци одлучили да се укрцају у брод и побегну у Сплит,<ref>До 1097. године је Сплит припадао Византији, све док се није припојио Млетачкој републици.</ref> одатле у Апулију, па из Апалије у Цариград.<ref>{{harvnb|Orbin, ||pp=234}} — 235</ref> Тада је Бодин заузео Дубровник, у близини града је подигао тврђаву и вратио се у Скадар. На једном цртежу Дубровника из 12. века, који је сачуван у познаној копији, приказана је и Бодинова тврђава (-{Rocca di Bodino}-), која се налазила тачно насупрот градских бедема на обали тадашњег залива, а на данашњој страни Страдуна према брду Св. Ђорђа.<ref>{{harvnb|Orbin, ||pp=235}}</ref> Овим положајем је ова утврда затварала пролаз Дубровчанима до копна у правцу подножија Срђа, а између ње и градских бедема се налазио мост. Анонимни дубровачки летописац приписује изградњу ове тврђаве Стефану, кнезу Босне, што вероватно значи да је и он учествовао у тој опсади.<ref>{{harvnb|Anonymi, ||pp=26}}</ref><ref>{{harvnb|Ragnina, ||pp=27}}</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=119 — 120}}
 
Како Поп Дукљанин пише, до овога је дошло је зато што су Радослављеви синови себе сматрали за наследнике, јер им је како они тврде, престо непоштено отет и његови потомци су почели да размишљају како да свргну Бодина. Најснажнији Бодинови противници су били синови Бранислава, Предихна, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило, Драгихна и Гребуша.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=96}} Да би Бодин осигурао да не дође да устанка, он је бацио Бранислава, његовог брата Градислава и сина Предихну у тамницу.<ref>Још у XVI/XVII. веку постојала је пословица у Дубровнику за жену која је била „пуна беса и окреутности”: „довољно је да је иста као Јаквинта”, упор. Luccari, 16.</ref> Поп Дукљанин пише да је то зато да би Бодинова деца имала сигурно наследство. Ипак могуће је да се и то Византија умешала. Византија је тражила како да укине Бодина са престола због сукоба у Драчу, о том правом разлогу ћути Дукљанин упирујући мржњу на Јаквинту. Одлазак Бодинових рођака у Дубровник значило да је Византија од почетка помагала тј. Византија је њега неутралисала дипломатском вештином и њега Ана Комнин не помиње после 1091. године. Са опсада Дубровника трајала је од 1092. до 1094. године.{{sfn||Живковић|2006|p=120 — 121}}