Константин Бодин — разлика између измена

Према Попу Дукљанину, када је склопио мир са византијским царем, Бодин се са Јаквинтом договорио да убију све рођаке који би могли засметати наследству њихових синова. Када су Бранислав, син Бодиновог стрица Радослава, и његов брат Гојислав и Предихна, дошли у посету код њега у Скадар, Бодин их је на Јавинтино навлачење, ухватио и бацио у тамницу. Када су остали синове Радослава сазнали за ово, они су одлучили да се склоне у Дубровник, где су приспели са 400 људи са оружијем.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=97}}<ref name=automatski generisano3>{{harvnb|Orbin||pp=234}}</ref><ref>Поп Дукљанин помиње 40 људи, а Мавро 400 војника.</ref> Када је ово сазнао Бодин, он је одлучио да нападне Дубровник. Током борбе под бедемима, опседнути су чинили знатне штете Бодиновој војсци, а током једног испада Кочапар копљем је усмртио неког Козара, кога је Јаквинта јако волела.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=98}}<ref>{{harvnb|Orbin||pp name=234}}<automatski generisano3 /ref><ref>{{harvnb|Ragnina||pp=206}}</ref><ref>Козару називају блиским рођаком Јаквинте.</ref> На наговор жене, у знак одмазе, Бодин је наредио да се под Дубровником одруби глава Браниславу, Гојиславу и Предихни.<ref>{{harvnb|Orbin||pp name=234}}<automatski generisano3 /ref> Тада је унутар зидина дошло до колебања и неки су почели да размишљају о предаји града. Стога су Бодинови рођаци одлучили да се укрцају у брод и побегну у Сплит,<ref>До 1097. године је Сплит припадао Византији, све док се није припојио Млетачкој републици.</ref> одатле у Апулију, па из Апалије у Цариград.<ref>{{harvnb|Orbin||pp=234}} — 235</ref> Тада је Бодин заузео Дубровник, у близини града је подигао тврђаву и вратио се у Скадар. На једном цртежу Дубровника из 12. века, који је сачуван у познаној копији, приказана је и Бодинова тврђава (-{Rocca di Bodino}-), која се налазила тачно насупрот градских бедема на обали тадашњег залива, а на данашњој страни Страдуна према брду Св. Ђорђа.<ref>{{harvnb|Orbin||pp=235}}</ref> Овим положајем је ова утврда затварала пролаз Дубровчанима до копна у правцу подножија Срђа, а између ње и градских бедема се налазио мост. Анонимни дубровачки летописац приписује изградњу ове тврђаве Стефану, кнезу Босне, што вероватно значи да је и он учествовао у тој опсади.<ref>{{harvnb|Anonymi||pp=26}}</ref><ref>{{harvnb|Ragnina||pp=27}}</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=119 — 120}}

{{цитат|Константин, [[протосеваст]] и ексусијаст Дукље и Србије <ref name=automatski generisano2>{{Cite web| url = http://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/93246-bodinov-olovni-peat-zlatnog-sjaja.html| title = О Бодиновом печату пронађеном 2008. године| last = | first = | date = | website = www.portalanalitika| publisher = Портал Аналитика|archive-url=|archive-date=| accessdate = 12. 4. 2018}}</ref>}}

{{цитат|καὶ ἐζουσιαστ(η) Διοκλίας (καὶ) Σερβ(ίας) <ref>{{Cite web| url name=automatski http://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/93246-bodinov-olovni-peat-zlatnog-sjaja.html| title = О Бодиновом печату пронађеном 2008. године| last = | first = | date = | website = www.portalanalitika| publisher = Портал Аналитика|archive-url=|archive-date=| accessdate = 12. 4.generisano2 2018}}</ref>}}

Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара једини је Бодин који је имао високу титулу [[Протосеваст|протосеваста]], која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]].<ref name=automatski generisano1>-{Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," ''Proceedings of the British Academy'', '''132''', 107.}-</ref>.

Током [[XII век]]а, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима севастократора, док је касније њен значај опао и она се у [[XIV век]]у помиње између титула великог логотета и пинкерна.<ref>-{Vera vonname=automatski Falkenhausengenerisano1 (2007), "The South Italian Sources," ''Proceedings of the British Academy'', '''132''', 107.}-</ref>