Пакистан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Спашавам 3 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 89:
Ова трећа по старости и развијености цивилизација, нестала је средином другог миленијума п. н. е. и заменила ју је Ведик Цивилизација, која се простирала великим делом северне Индије и Пакистана. Велике силе, царства и војске су владале регионом, од Персијског царства око [[543. п. н. е.]]<ref name="achaemenid">{{cite web|last=Lendering|first=Jona|url=http://www.livius.org/aa-ac/achaemenians/achaemenians.html |title = Персијско Цраство |publisher=Livius.org |date= |accessdate = 2. 1. 2012.}}</ref>, [[Александар Велики|Александра Великог]] [[326. п. н. е.]]<ref name="plutarch">[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Alexander*/8.html#ref98 Живот Александра Македонског], Приступљено 17. 4. 2013.</ref> до [[Мауријско царство|Мауријског царства]]. [[Индо-грчко краљевство]] је обухватало регион Гандаре и Панџаба око [[184. п. н. е.]] У овом периоду град Такшашила постаје центар образовања. Остаци некадашњег града, који се налазио западно од [[Исламабад]]а, је један од највећих археолошких ископина у Пакистану.
 
Године [[712]]. н. е. арапски генерал [[Мухамед ибн Касим]]<ref name="qasim">{{cite web |url=http://www.infinityfoundation.com/ECITChachnamaframeset.htm |title = Мухамед ибн Касим |publisher=Infinityfoundation.com |date= |accessdate = 2. 1. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120113055955/http://www.infinityfoundation.com/ECITChachnamaframeset.htm |archive-date=13. 01. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref> је освојио Синд и Мултан у јужном делу Панџаба, и тиме започиње владавина неколико муслиманских царевина ([[Газнавидско царство]], [[Делхијски султанат]] и [[Mogulsko carstvo|Могулско царство]]). Током дугог периода многи верски учитељи успешно упознају локално становништво са новом религијом - [[ислам]]. Током постепеног слабљења утицаја Могулског царства у региону почетком 18. века, припадници етничких група Афгана, Балока и Сика заузимају велики део територије Пакистана све до доласка [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]]<ref name="east_india">{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/pktoc.html |title = Библиотека Конгреса (САД), Пакистан |publisher=Lcweb2.loc.gov |date = 22. 3. 2011. |accessdate = 2. 1. 2012.}}</ref>.
 
Индијски рат за независност [[1857]]. године је био последњи велики оружани сукоб против британске владавине у региону. Политичка странка Муслиманска лига постаје све популарнија током касних 30-их година 20. века, као резултат страха локалних муслимана да нису довољно заступљени у политици, као и у друштву. Дана 29. децембра [[1930]]. године, током председничког обраћања, [[Алама Икбал]] се обраћа нацији и захтева оснивање самосталне муслиманске државе на северозападу јужне Азије. [[Мухамед Али Џина]] објављује ''Теорију двеју нација''.
Ред 101:
[[Датотека:2006 Musharaff at the White House.jpeg|лево|240п|мини|Председници Мушараф и Буш током конференције за штампу]]
 
Током наредних десет година, на парламентарним изборима госпођа Буто бива замењена Наваз Шарифом да би након три године опет била изабрана. Године [[1991]]. Пакистан учествује у војној коалицији на челу са САД у [[Заливски рат|Заливском рату]]. Пакистан улази у коалицију са јасним улогом - одбрана [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] и шаље 5.000 војника<ref name="gulf_war">{{cite web|url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2002/09/24/MN168392.DTL |title = SPECIAL SECTION: U.S. vs. IRAQ / The 1991 Gulf war |publisher=Sfgate.com |date = 24. 9. 2002. |accessdate = 2. 1. 2012.}}</ref>. Војна напетост у Каргил конфликту<ref name="kargil">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/352995.stm |title = Каргил комфликт - BBC страница |publisher=BBC News |date = 26. 5. 1999. |accessdate = 2. 1. 2012.}}</ref> са Индијом [[1999]]. године завршава се војним пучем у којем генерал [[Первез Мушараф]] заузима [[скупштина|парламент]]<ref name="1999coup">[http://www.news.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=/archive/1999/10/13/wcoo13.html Војни пуч - Первез Мушараф]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 17. 4. 2013.</ref>. Године [[2001]]. Мушараф постаје председник и премијер након оставке [[Рафик Тарара]]. Године [[2002]]. Мушараф препушта место премијера (али задржава функцију председника) и предаје га изабраном [[Зафарула Кан Џамалију]], којег је наследио на парламентарним изборима [[2004]]. године [[Шаукат Азиз]]. Након претњи сменом Мушараф је одлучио да поднесе оставку у августу 2008.
 
== Влада ==
Ред 180:
Музика Пакистана варира од региона до региона. Народна музика са традиционалним призвуком се назива Кавали ('''قوٌالی,'''). Усмена поезија се назива газал ('''غزل‎''') и арапског је порекла. У модерној музици често долази до спајања елемената народне са елементима западне музике. Познати пакистански извођачи народне музике су Нусрат Фатех Али Кан, Мехди Хасан, Гулан Али, Фарида Канум, Тахира Сид и Икбал Бано. По доласку Афганских избеглица, Пашто и персијска народна музика је постала популарна у западним провинцијама.
 
До 1990. године, државна телевизија ПТВ је доминирала медијским небом, али након приватизације, појавиле су се многе приватне ТВ станице ([http://www.geo.tv ГеоТВ], [httphttps://wwwweb.archive.org/web/20090204064625/http://indus.tv/ Индус ТВ], [http://www.hum.tv ТВ Хум], [http://ptv.com.pk/webptv/index.asp Државна Телевизија Пакистана]). Многе америчке, европске и азијске ТВ станице су доступне већини становништву Пакистана путем кабловске претплате или сателита. Постоји и мала филмска индустрија у [[Лахор]]у и [[Пешавар]]у (локално се зове Лоливуд и Поливуд). Иако су филмови из Боливуда забрањени, индијске филмске звезде су веома популарне.
 
Највећим делом, становништво Пакистана су полиглоте, знајући најмање два језика. 96% становништва чине муслимани. Породица и традиционалне вредности се високо котирају. У последљих неколико година дошло је до стварања средње класе у градовима као што су [[Карачи]], Лахор, [[Хајдерабад (Пакистан)|Хајдерабад]], [[Фејсалабад]] и Пешавар. Ти градови се крећу више ка слободној економији и либерализму <ref name="secular_middle">Beinart, Peter. "Understate". The New Republic Online. July 01, 2002.</ref>, док је север земље веома конзервативан. Глобализација и западна култура је имала огроман утицај на Пакистан. Према Кернијевом/ФП Индексу Глобализације, Пакистан је на 46. месту<ref name="globalization">[http://foreignpolicy.com/2009/10/12/the-globalization-index-2007/ Kearney Foreign Policy Globalization Index]</ref>. Око четири милиона Пакистанаца живи ван земље .<ref>name="expats">http://www.pakistaneconomist.com/database1/cover/c2000-50.asp URL accessed March 17, 2006</ref> (пола милиона у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="expats_us">Ahmed, Fasih. "U.S. Rules Give Pakistan a Windfall". Wall Street Journal. New York, New York. [[October 22, 2003]]. Page A18.</ref>, око милион у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]]<ref name="expats_saudi">Hussain, Shaiq. [http://www.nation.com.pk/daily/june-2005/25/index11.php Musharraf to focus on Palestine in Saudia visit from today]. The Nation. June 25, 2005. URL accessed March 17, 2006</ref>, и око милион у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref name="expats_uk">Howells, Kim. [http://www.gnn.gov.uk/Content/Detail.asp?ReleaseID=225131&NewsAreaID=2 Kim Howells arrives in Pakistan]. Foreign and Commonwealth Office (National). September 6, 2006. URL accessed October 22, 2006</ref>
Ред 218:
* [http://www.pakistan.gov.pk Званична веб страница владе Исламске Републике Пакистан]
* [http://www.presidentofpakistan.gov.pk Званична веб страница председника Пакистана]
* [https://web.archive.org/web/20050720001200/http://www.infopak.gov.pk/ Министарство Информисања Пакистана]
* [https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html ЦИА Књига података - Пакистан]
* [http://devdata.worldbank.org/external/CPProfile.asp?SelectedCountry=PAK&CCODE=PAK&CNAME=Pakistan&PTYPE=CP Ивештај Светске Банке - Пакистан]