Муслимани (народ) — разлика између измена

'''Муслимани''' су [[Јужни Словени|јужнословенски]] [[народ]], признат као такав од [[1971]]. године у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ)]]. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], у којој су били најбројнији народ (према попису из [[1991]]. било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили [[Српскохрватски језик|српскохрватским језиком]], а пре признања њихове народности [[1971]]. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ ([[Срби]], [[Хрвати]] итд.) или као [[Југословени]], а „Муслимани“''муслиман'' је била само одредница [[Вера|верске]] припадности. Потомци су [[Јужни Словени|Јужних Словена]] (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у [[ислам]] током [[Османско царство|османске владавине]] на [[Балканско полуострво|Балкану]].

Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Упркос тенденцијама које се испољавају у виду [[бошњачење|бошњачења]], односно превођења у ''бошњачки'' етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.