Муслимани (народ) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 104.240.4.162 (разговор) на последњу измену корисника Милан Животић)
ознака: враћање
[[Датотека:MontenegroMuslims2011.PNG|мини|250px|десно|Удео етничких Муслимана у становништву Црне Горе према попису из 2011. године]]
 
'''Муслимани''' су [[Јужни Словени|јужнословенски]] [[народ]], признат као такав од [[1971]]. године у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ)]]. У оквиру СФРЈ, Муслимани су претежно живели у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], у којој су били најбројнији народ (према попису из [[1991]]. било их је око 1.905.274 или 43,65%). У време постојања СФРЈ Муслимани су говорили [[Српскохрватски језик|српскохрватским језиком]], а пре признања њихове народности [[1971]]. године су се по националности изјашњавали као припадници неких од других народа СФРЈ ([[Срби]], [[Хрвати]] итд.) или као [[Југословени]], а „Муслимани“''муслиман'' је била само одредница [[Вера|верске]] припадности. Потомци су [[Јужни Словени|Јужних Словена]] (углавном Срба) који су својевољно или под притиском прешли у [[ислам]] током [[Османско царство|османске владавине]] на [[Балканско полуострво|Балкану]].
 
== Фрагментација ==
Таквом политиком, дато је зелено светло за успон [[Национализам|националистичких]] снага, на челу са [[Алија Изетбеговић|Алијом Изетбеговићем]] и његовом [[Странка демократске акције|Странком демократске акције]], која је 1990. године на [[Општи избори у СР Босни и Херцеговини 1990.|републичким изборима]] задобила поверење велике већине босанско-херцеговачких Муслимана. Тиме је дат замах сепаратистичким тенденцијама не само у односу на Југославију, већ и на целину муслиманског народа. Ова политика је достигла кулминацију почетком 1992. године, када се велика већина босанско-херцеговачких Муслимана на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] определила за отцепљење Босне и Херцеговине од Југославије, иако је таква одлука директно доводила до цепања самог муслиманског народа и државно-политичког одвајања од Муслимана у Србији и Црној Гори.
 
Додатни корак ка разбијању јединства учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у [[Бошњаци|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике Босне дато ново национално значење. Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали Бошњацима, тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Упркос тенденцијама које се испољавају у виду [[бошњачење|бошњачења]], односно превођења у ''бошњачки'' етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.
 
== Савремено стање ==
{{main|Етнички Муслимани у Србији}}
Према новијим пописима становништва, један део Муслимана је задржао своје старо национално име. Према попису становништва [[Србија|Србије]] из [[2002]], у Србији је било 136.087 [[Бошњаци|Бошњака]] и 19.503 Муслимана (у [[Војводина|АП Војводини]] било је 3.634 Муслимана и само 417 Бошњака). Најновији попис из [[2011]]. показује да се број припадника оба народа знатно повећао. Бошњака је тада било 145.278 (+7 %) и Муслимана 22.301 (+14 %), од тога 3.360 Муслимана (-8 %) и 780 Бошњака (+87 %) је живело у Војводини. Према попису становништва [[Црна Гора|Црне Горе]] из [[2003]]. године, у Црној Гори је било 48.184 Бошњака и 24.625 Муслимана. Према попису из 2011. године у Црног Гори је живело 53.605 Бошњака (+11 %) и 20.537 Муслиамана (-17 %). На попису становништва у [[Република Македонија|Македонији]] из [[1994]]. године, било је 15.315 Муслимана и 7.244 Бошњака, док 2002. је у републици живело 17.018 Бошњака (+235 %) и 2.553 Муслимана (-83 %). У принципу, и једни и други спадају у исти народ.
Према попису становништва из [[2002]]. године, на подручју [[Србија|Србије]] је забележено 19.503 етничких Муслимана, од чега је 11.252 пописано на централним подручјима Србије, 3.634 на подручју [[Војводина|АП Војводине]], а 4.617 на подручју [[Град Београд|Града Београда]]. Резултати последњег пописа из [[2011]]. године показује да се укупан број етничких Муслимана у Србији повећао, тако да је забележено укупно 22.301 (+14 %) припадника муслиманског народа, од чега је 14.945 пописано на централним подручјима Србије, 3.360 у Војводини и 3.996 у Београду.<ref>[https://www.makroekonomija.org/demografija/etnicke-promene-u-srbiji-izmedu-popisa-2002-2011-4-bosnjaci-i-muslimani/ Etničke promene u Srbiji između popisa 2002-2011]</ref>
 
Према попису становништва из [[2003]]. године, у [[Црна Гора|Црној Гори]] је било 24.625 етничких Муслимана, док је према последњем попису из 2011. године у Црног Гори живело 20.537 (-17 %) припадника муслиманског народа. На попису становништва у [[Република Македонија|Македонији]] из [[1994]]. године, било је 15.315 етничких Муслимана, док 2002. је у републици живело свега 2.553 (-83 %) припадника муслиманског народа.
 
== Сродне заједнице ==
 
== Види још ==
{{colbegin|2}}
* [[Муслимани]]
* [[Етнички Муслимани у Србији]]
* [[Муслимани у Србији]]
* [[Срби муслимани]]
* [[Бошњаци]]
* [[Горанци]]
* [[Торбеши]]
* [[Помаци]]
* [[Бошњаци]]
* [[Јужни Словени]]
{{colend|2}}
 
== Напомене ==
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/304272/Specijalni-dodaci/Muslimani-su-nacionalna-manjina Политика (2014): Авдул Курпејовић, Муслимани су национална мањина]
* [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:510626-Manjinska-prava-ne-koristi-22000-gradjana-islamske-veroispovesti Вечерње новости (2014): Мањинска права не користи 22.000 грађана исламске вероисповести]
 
{{Commonscat|Bosniaks}}
 
{{Етничке групе Србије}}