Патријарх српски Павле — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 56:
Почетком рата да би се издржавао радио је на београдским [[Грађевинарство|грађевинама]], а то му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга [[Јелисеј Поповић|Јелисеја Поповића]], који је био игуман [[Манастир Свете Тројице (Овчар)|манастира Свете Тројице]], одлази 1942. у овај овчарско-кабларски манастир где је провео следеће две године рата. У то време његовог брата Душана убиле су усташе.
 
Током 1944. запослио се као [[вјеронаука|вероучитељ]] и васпитач у дому за децу избеглу из Босне у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]]. Када је децу изводио на реку један дечак је почео да се дави и Гојко је скочио у хладну воду да му помогне. Убрзо се тешко разболео „на плућима“ и лекари су веровали да је [[туберкулоза]] предвиђајући му још три месеца живота. Отишао је тада у [[манастир Вујан]] где је живео неко време изолован од осталих монаха и успео је да се излечи од ове болести. У знак захвалности изрезбарио је и поклонио манастиру дрвени крст са распећем.<ref>{{cite web|url=http://pravoslavlje.spc.rs:80/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140517093723/http://pravoslavlje.spc.rs:80/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/|archivedate = 17. 505. 2014. |title = Вујански крст патријарха Павла („Православље“ број 901) |publisher=Pravoslavlje.spc.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.|dead-url=no|df=}}</ref><ref>{{cite web|last=Trtović|first=Vesna|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87234/Tuga+u+srpskoj+Svetoj+gori.html |title = Туга у српској Светој гори („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 15. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Током 1945. године братство из Вујна се преселило у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастир Благовештење]] где је био игуман [[Јулијан Кнежевић]]. Гојко је тада био искушеник и једини међу братством који је имао завршен Богословски факултет. Међу искушеницима је био и Милисав, касније архимандрит [[Јован Радосављевић]]. Гојко је за свога духовника изабрао јеромонаха [[Макарије Миловановић|Макарија Миловановића]], старешину женског [[манастир Јовање|манастира Јовање]]. Макарије је тада био стар монах, водио је строг подвижнички живот и био [[аскеза|аскета]]. Гојко је замонашен у [[манастир Благовештење (Каблар)|манастиру Благовештењу]] 1948. године и добио име Павле, према [[апостол Павле|апостолу Павлу]]. Замонашио га је његов духовник Макарије. Убрзо се замонашио и Милисав који је за свог духовника изабрао Павла.
Од 1949. до 1955. године био је у монашком братству [[манастир Рача|манастира Раче]], где су прешли још неки монаси из Благовештења. Школску 1950/51. годину провео је као учитељ заменик у [[Призренска богословија|призренској Богословији]] св. Кирила и Методија. У чин [[јеромонах]]а унапређен је 1954, [[протосинђел]] је постао 1954, а [[архимандрит]] 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факултету у [[Атина|Атини]]. Одлуку Синода да га пошаље у Атину, у манастир Рачу му је донео професор прота [[Стева Димитријевић]].
 
Ред 131:
Патријарх Павле није раније узимао учешће у гласању, односно није излазио на изборе (локалне, председничке и парламентарне), али је поводом [[Референдум ради потврђивања новог Устава Републике Србије 2006.|референдума о новом уставу Републике Србије 2006.]] телевизијским обраћањем грађане позвао да (гласањем) испуне своју „најсветију дужност“ и сâм изашао да гласа.<ref>[http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Patrijarh_Pavle/story/87222/Izme%C4%91u+crkve+i+politike.html Између цркве и политике („Прес“, 16. новембар 2009)], Приступљено 14. 4. 2013.</ref>
 
Умео је да се нашали и сачуван је велики број анегдота из његовог живота.<ref>[http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Patrijarh_Pavle/story/87220/Veliki+%C5%A1aljivd%C5%BEija.html Велики шаљивџија („Прес“, 16. новембар 2009.)], Приступљено 14. 4. 2013.</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20100112205001/http://www.blic.rs:80/Vesti/Tema-Dana/120727/Tihi-odlazak-duhovnog-vode Тихи одлазак духовног вође („Блиц“, 16. новембар 2009.)], Приступљено 14. 4. 2013.</ref>
 
Поводом 100 година од рођења у Србији је 2014. године објављена поштанска марка са његовим ликом,<ref>[http://www.spc.rs/sr/poshtanska_marka_povodom_100godishnjice_patrijarha_pavla Поштанска марка поводом 100-годишњице Патријарха Павла (СПЦ, 15. август 2014)]</ref> као и изложба његове личне библиотеке.<ref>[http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2014&mm=09&dd=08&nav_id=897266 Изложба личне библиотеке патријарха Павла (Б92, 8. септембар 2014)]</ref>