Нај­ра­ни­ји кар­то­граф­ски при­ка­зи Бе­о­гра­да — разлика између измена

У то­ку ве­ков­них ми­гра­ци­ја становништва и освајача са ис­то­ка запада и севера, назив [[Београд|Бе­ли Градлиград]] (од старобугарског Бѣлградъ и као Бѣлиградъ) први пут је забележено 878. године, док је град био у саставу Бугарске царевине, за владавине светог цара Бориса I, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве и остао је јед­на од нај­ва­жни­јих ка­пи­ја како према Итоку тако и пре­ма За­па­ду. У Таквим условима Бе­о­град и срп­ске зе­мље по­ја­вљу­ју се по први пут на нај­ста­ри­јим ге­о­граф­ским при­ка­зи­ма европ­ског континента у [[Антички Рим|античком периоду]]. Подаци са ових најстаријих картографија, и у ка­сни­јем вишевековном периоду (због не­по­зна­ва­ње терена) биће дуго ре­про­дукоовани, и обележиће об­но­вље­ну кар­то­гра­фи­ју [[Европа|Европе]] из 15. ве­ка, тако да ће не само Београд већ и те­ри­то­ри­ја Ср­би­је би­ти дуго при­ка­зи­ва­на пре­ма Пто­ло­ме­је­вим, по­сред­ним из­во­ри­ма.<ref>''Београд над Дунавом: Према европским картографским изворима XVI–XIX века'', Библиотека града Београда, Картографска збирка Аћимовић. 2008.(Београд : Чигоја). – 66 стр.</ref>