Риста Одавић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 20:
Био је власник и уредник листа „Нова Искра”, основаног почетком 1899. године, који је око себе окупљао ауторе српске, а затим и југословенске мисли, као што су [[Михаило Валтровић]], [[Миленко Веснић]], [[Милан Грол]], [[Радоје Домановић]], [[Тихомир Ђорђевић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Војислав Илић]], [[Слободан Јовановић]], [[Стојан Новаковић]], [[Павле Поповић]],[[Владислав Ф. Рибникар|Владислав Рибникар]], [[Јован Скерлић]]. Овај лист је међу првима увео фотографију као независну форму. Риста Одавић је још од првог броја позивао фотоаматере на сарадњу. Лист је 1902. први у Србији објавио фотографију у техници тробојне штампе. Истовремено је сарађивао у „[[Политика (новине)|Политици]]”, „[[Звезда (часопис)|Звезда]]”, „Самоуправи”,{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} [[Босанска вила|Босанској вили]], [[Бранково коло|Бранкова кола]],{{sfn|Петровић|1928|p=206}} а уређивао је и листове „Дело” и „[[Новине србске|Српске новине]]”.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
Од 1903. до 1909. године, у два наврата с прекидима је био драматург [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], а обављао је делимично и функцију управника позоришта.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} Написао је драмску триологију „Дух наших духова”, „Хеј Словени” и „Под крстом”, која се након рата изводила у Народном позоришту. Посебно је била позната „Хеј Словени”, која је изведена у [[Ниш]]у одмах након [[Колубарска битка|Колубарске битке]] (1914).{{sfn|Петровић|1928|p=206}}
Заједно са [[Љуба Давидовић|Љубом Давидовићем]], [[Мирослав Спалајковић|Мирославом Спалајковићем]], [[Миле Павловић Крпа|Милетом Павловићем]] и [[Божа Марковић]], био је сведок из Краљевине Србије у [[Фридјунгов процес|Фридјунговом процесу]], чији је главни претрес одржан крајем 1909. у Бечу. Тужбу су покренули челници [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]], за клевету у серији чланака објављених марта 1909. у бечком листу „Нова слободна штампа”, у време [[Велеиздајнички процес (1909)|Велеиздајничког процеса]]. Аутор чланка је био бечки историчар и члан Царске академије наука Хајнрих Фридјунг (нем. Heinrich Friedjung). Он је на основу фалсификованих докумената тврдио да су четворица неименованих чланова [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српске коалиције]] за своје политичко деловање примали новац од Министарства иностраних дела Краљевине Србије.
Ред 28:
Године 1924. је објавио збирку успомена{{sfn|Петровић|1928|p=206}} „Нада српске голготе”, састављену од најбољих делова писмених задатака избегле деце 1915. у Француску, важно сведочанство о њиховој патњи у рату.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
Са Николом Пашићем се новембра 1918. године се вратио у Србију, у својству шефа пресбироа. У периоду 1919—1923 је био одборник [[Београдске општине]], народни посланик, управник Државне штампарије. Године 1923. је именован за начелника Уметничког одељења у Министарству просвете, на место [[Бранислав Нушић|Нушића]] који се на сопствени захтев пензионисао. {{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
Два пута је био директор Државног Архива. Први пут након рата, у коме је много страдао постојећи архивски фонд и затим поново 1924. године.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} установе. Као директор Државног Архива у Београду уложио је сав свој ауторитет, знање и енергију у
формирање архива у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Скопље|Скопљу]].{{sfn|Предојевић|2011|p=133}}
По угледу на зграде у [[Брисел]]у и Паризу је дошао на идеју о изградњи
Године 1932. је пензионисан.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
Супруга Ангелина или Анђела је 1949. година написала биографију о Ристи Одавићу.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
== Напомене ==
| |||