Риста Одавић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 28:
Године 1924. је објавио збирку успомена{{sfn|Петровић|1928|p=206}} „Нада српске голготе”, састављену од најбољих делова писмених задатака избегле деце 1915. у Француску, важно сведочанство о њиховој патњи у рату.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
Са Николом Пашићем се новембра 1918. године се вратио у Србију, у својству шефа пресбироа. У периоду 1919—1923 је био одборник [[Београдске општине]], народни посланик, управник Државне штампарије. Године 1923. је именован за начелника Уметничког одељења у Министарству просвете, на место [[Бранислав Нушић|Нушића]] који се на сопствени захтев пензионисао.
Два пута је био директор Државног Архива. Први пут након рата, у коме је много страдао постојећи архивски фонд и затим поново 1924. године.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} установе. Као директор Државног Архива у Београду уложио је сав свој ауторитет, знање и енергију у
формирање архива у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Скопље|Скопљу]].{{sfn|Предојевић|2011|p=133}}
Ред 37:
Супруга Ангелина или Анђела је 1949. година написала биографију о Ристи Одавићу.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
== Напомене ==
{{напомене}}
| |||