Аспергеров синдром — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 21:
}}
'''Аспергеров синдром''' ({{јез-енг|AS}} или -{AD}-) један је од неколико поремећаја из [[аутизам|аутистичког]] спектра ({{јез-енг|ASD}}) карактеризован потешкоћама у друштвеној интеракцији и ограниченим, стереотипним интересима и активностима. Такође се назива и ''Аспергеров поремећај'' или само ''Аспергер'', мада, међу клиничким истраживачима нема пуно сагласности око тога да ли га треба звати [[синдром]]ом или [[поремећај]]ем.<ref name="behavenet1">{{cite web | url = http://www.behavenet.com/capsules/disorders/asperger.htm | title = BehaveNetŽ Clinical Capsule: Asperger's Disorder | publisher = Behavenet.com | date = | accessdate = 13. 1. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20070607192022/http://www.behavenet.com/capsules/disorders/asperger.htm |archive-date =
Аспергеров синдром разликује се од осталих поремећаја из спектра аутизма по томе што код њега, уопштено, нема застоја у језичком и когнитивном развоју. Ипак, у стандардном дијагностичком критеријуму није споменута моторичка неспретност и атипична употреба језика, што се често јавља.
Ред 29:
Нпр., постоји сумња око тога да ли се АС разликује од [[високо функционални аутизам|високо функционалног аутизма]] ({{јез-енг|HFA}}); делимично и због те сумње, његова учесталост није чврсто установљена.<ref>{{cite web| url = http://www.scielo.br/scielo.php?script=sci_arttext&pid=S1516-44462006000500002&lng=en&nrm=iso&tlng=en | title = Revista Brasileira de Psiquiatria - Autism and Asperger syndrome: an overview | doi = 10.1590/S1516-44462006000500002 | publisher = Scielo.br | date = 6. 1. 1990. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref name="pmid17030291">{{cite journal | vauthors = McPartland J, Klin A | title = Asperger's syndrome | journal = Adolescent Medicine Clinics | volume = 17 | issue = 3 | pages = 771–88; abstract xiii | year = 2006| pmid = 17030291 | doi = 10.1016/j.admecli.2006.06.010 | url = http://journals.elsevierhealth.com/retrieve/pii/S1547-3368(06)00035-0}}</ref>
Тачан узрок АС-а још увек је непознат, иако истраживања подупиру вероватност [[ген]]етичке основе. Технике сликања [[мозак|мозга]] нису идентификовале јасну општу [[патологија|патологију]].<ref name="pmid17030291" /> Нема посебног лечења, а о делотворности појединачних интервенција постоје само ограничени подаци.<ref name="pmid17030291" /> Интервенција је усмерена на побољшање [[симптом]]а и функција, а третман је заснован највише на [[бихевиорална терапија|бихевиоралној терапији]], фокусирајући се на недостатке у вештини комуницирања, опсесивне или понављајуће поступке и физичку неспретност.<ref>{{cite web| url = http://www.ninds.nih.gov/disorders/asperger/detail_asperger.htm | title = Asperger Syndrome Fact Sheet: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS) | publisher = Ninds.nih.gov | date = 20. 12. 2010. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Већина појединаца временом се опорави, али се тешкоће са комуницирањем, друштвеним прилагођавањем и самосталним животом настављају и у одраслој доби.<ref name="springerlink1">{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/h27272175v61766v/ | title = European Child & Adolescent Psychiatry, Volume 18, Number 1 | doi = 10.1007/s00787-008-0701-0 | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Неки истраживачи и људи са АС-ом подстакли су промену у погледу на целу ствар, према којој је оно што треба лечити заправо различитост, а не оштећеност.<ref>{{cite web| url = http://www.informaworld.com/smpp/content~db=all?content=10.1080/09687590701659618 | title = 'Surplus suffering': differences between organizational understandings of Asperger's syndrome and those people who claim the 'disorder' - Disability & Society | publisher = Informaworld.com | date = 7. 12. 2007. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
== Класификација ==
Аспергеров синдром спада у поремећаје аутистичког спектра или [[первазивни развојни поремећаји|первазивне развојне поремећаје]], а који чине спектар психолошких стања која карактеришу абнормалности у друштвеној интеракцији и [[комуникација|комуникацији]], које ''„''продиру''“'' ([[латински језик|лат:]] ''pervasio'' = продирање) у нормално функционисање појединца, као и ограничене интересе и понављајуће понашање. Као и остали психолошки развојни поремећаји, и АСД почиње у раном или каснијем [[детињство|детињству]], има стабилан ток без ремисија и враћања, али и погоршања која произлазе из промена у разним можданим системима, повезаних са сазревањем.<ref>{{cite web| url = http://apps.who.int/classifications/apps/icd/icd10online/?gf80.htm+f840 | title = ICD-10: | publisher = Apps.who.int | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
АСД је подскуп ширег аутистичког фенотипа ([[Енглески језик|енг:]] ''BAP'') у који спадају особе које немају АСД, већ неке особине налик аутизму, као што је недостатак у [[друштво|друштвеној]] интеракцији.<ref>{{cite journal | url = http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/reprint/154/2/185.pdf | title = Broader Autism Phenotype: Evidence From a Family History Study of Multiple-Incidence Autism Families | author1 = Joseph Piven | author2 = Pat Palmer | author3 = Dinah Jacobi | author4 = Debra Childress | author5 = Stephan Arndt |last-author-amp=yes | journal = Am J Psychiatry | year = 1997| volume = 154 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070808072808/http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/reprint/154/2/185.pdf| archivedate = 8. 8. 2007.| pages = 185–190}}</ref> Од остала 4 облика АСД-а, аутизам је по знаковима и вероватним узроцима најсличнији Аспергеровом синдрому, али да би се он [[дијагностика|дијагностиковао]], морају постојати тешкоће у комуникацији, као и кашњење у когнитивном развоју.
Размер преклапања АС-а и ''„''HFA-a''“'', аутизма без менталне ретардације, није још јасан.<ref>{{cite web| url = http://journals.lww.com/co-psychiatry/pages/articleviewer.aspx?year=2005&issue=09000&article=00007&type=abstract | title = Current trends in psychological research on children with hi... : Current Opinion in Psychiatry | publisher = Journals.lww.com | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/f152034115867h37/ | title = Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 38, Number 9 | doi = 10.1007/s10803-008-0541-2 | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Тренутна класификација АСД-а у одређеној је мери нуспојаван за то како је аутизам откривен и можда неће одразити праву природу спектра.<ref>{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/p436x6v3j2884530/ | title = Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 39, Number 11 | doi = 10.1007/s10803-009-0798-0 | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://ww1.cpa-apc.org:8080/Publications/Archives/CJP/2000/Oct/Classification.asp | title = Canadian Psychiatric Association - The Canadian Journal of Psychiatry - October 2000 | publisher = Ww1.cpa-apc.org:8080 | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Једна од предложених промена у 5. издању ''„[[Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје|дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје]]“'', које треба да буде објављено у мају [[2013]]. године, уклонила би АС као посебну дијагнозу и сврстала га у АСД, чији би се степен мерио по скали озбиљности. Предложена промена је контроверзна и расправља се о томе да се уместо овога промене дијагностички [[критеријум]]и за АС.<ref>{{cite web| author = By Elizabeth Landau, CNN | url = http://edition.cnn.com/2010/HEALTH/02/11/aspergers.autism.dsm.v/ | title = Move to merge Asperger's, autism in diagnostic manual stirs debate - CNN.com | publisher = Edition.cnn.com | date = 11. 2. 2010. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/7154g6l861436801/ | title = Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 40, Number 9 | doi = 10.1007/s10803-010-0969-z | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
== Карактеристике ==
Ред 48:
Когнитивна способност деце са АС-ом често им омогућава да се понашају у складу са друштвеним нормама у лабораторијском контексту, где могу да покажу теоретско разумевање осећаја других људи, али имају потешкоће кад се по том знању требају понашати у ситуацијама из свакодневног живота. Људи са АС-ом могу да анализирају своје схватање друштвене интеракције и преточити га у грубе смернице понашања, па применити та правила на неспретне и непријатне начине, као што је форсирани контакт очима, што резултује понашањем које у очима других изгледа грубо или наивно. Дечја жеља за дружењем може отупети кроз неуспешне случајеве друштвене интеракције.
Претпоставка да су особе са АС-ом предиспониране за насилничко или криминално понашање била је истраживана, али није подупрта подацима.<ref name="pmid17805955">{{cite journal | vauthors = Allen D, Evans C, Hider A, Hawkins S, Peckett H, Morgan H | title = Offending behaviour in adults with Asperger syndrome | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 38 | issue = 4 | year = 2008| pmid = 17805955 | doi = 10.1007/s10803-007-0442-9 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-007-0442-9| pages = 748–58}}</ref> Већина доказа указује да деца са АС-ом пуно чешће буду жртве него кривци.<ref>{{cite web| url = http://www.childpsych.theclinics.com/article/PIIS1056499302000561/fulltext | title = Elsevier | publisher = Childpsych.theclinics.com | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Једна студија из [[2008]]. установила је да је огромна већина пријављених насилних [[криминалац]]а са АС-ом истовремено имала и друге психијатријске поремећаје, као што је шизоафективни поремећај.<ref name="pmid18449633">{{cite journal | vauthors = Newman SS, Ghaziuddin M | title = Violent crime in Asperger syndrome: the role of psychiatric comorbidity | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 38 | issue = 10 | year = 2008| pmid = 18449633 | doi = 10.1007/s10803-008-0580-8 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-008-0580-8| pages = 1848–52}}</ref>
=== Ограничени интереси и понављајуће понашање ===
Ред 76:
=== Остало ===
Особе са АС-ом могу да имају и знакове или симптоме независне од дијагнозе, али који могу да погоде појединца или породицу.<ref>{{cite web| url = http://www.springerlink.com/content/lkv6152111701724/ | title = Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 29, Number 6 | publisher = SpringerLink | date = | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> У то спадају разлике у перцепцији и проблеми са моторичким способностима, спавањем или емоцијама.
Ове особе често имају одличну [[слух|слушну]] и [[чуло вида|визуелну]] перцепцију.<ref>{{cite web| url = http://www3.interscience.wiley.com/journal/118755369/abstract?CRETRY=1&SRETRY=0 | title = Emanuel Miller lecture: Confusions and controversies about Asperger syndrome - Frith - 2004 - Journal of Child Psychology and Psychiatry - Wiley Online Library | publisher = .interscience.wiley.com | date = 23. 10. 2003. | accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Аутистична деца често показују појачано запажање ситних промена у шемама као што су распоред ствари или познате слике; то се обично односи на специфични домен и укључује процесуирање прецизних карактеристика. Насупрот томе, у поређењу са особама са ''„HFA“''-ом, особе са АС-ом имају неке недостатке у задацима који укључују визуелно-просторну и слушну перцепцију, као и визуелну меморију. Многи извештаји о аутистичним и особама са АС-ом показују друге необичне осећајне и перцептивне способности и искуства. Те особе могу да буду неуобичајено осетљиве или неосетљиве на звук, светлост и друге подражаје; овакве чулне реакције откривене су и код других развојних поремећаја и нису специфичне само за АС или аутизам. Нема много подршке за појачану ''„бори се-или-бежи“'' реакцију или неуспех [[Хабитуација|стварања навике]] код аутистичних људи; више је доказа за смањено реаговање на чулне подражаје, иако неколико студија нису показале никакву разлику.<ref name="pmid16313426">{{cite journal | vauthors = Rogers SJ, Ozonoff S | title = Annotation: what do we know about sensory dysfunction in autism? A critical review of the empirical evidence | journal = Journal of Child Psychology and Psychiatry, and Allied Disciplines | volume = 46 | issue = 12 | year = 2005| pmid = 16313426 | doi = 10.1111/j.1469-7610.2005.01431.x | url = http://onlinelibrary.wiley.com/resolve/openurl?genre=article&sid=nlm:pubmed&issn=0021-9630&date=2005&volume=46&issue=12&spage=1255| pages = 1255–68}}</ref>
Ред 97:
Теорија о смањеној унутрашњој повезаности мозга претпоставља смањено функционисање нервних склопова ''„''високог нивоа''“'' и смањену синхронизованост, заједно са прекомерним повећањем процеса ''„''нижег нивоа''“''.<ref name="urlFunctional and Anatomical Cortical Underconnectivity in Autism">{{cite web | url = http://cercor.oxfordjournals.org/cgi/content/full/17/4/951 | title = Functional and Anatomical Cortical Underconnectivity in Autism: Evidence from an fMRI Study of an Executive Function Task and Corpus Callosum Morphometry | format = | work = | accessdate = }}</ref> То се доста слаже са теоријама о генералном процесуирању, као што је теорија слабе централне кохеренције, која претпоставља да на ограниченој способности да се види ''„''већа слика''„'' почива главна сметња код АСД-ова.<ref name="pmid16450045">{{cite journal | vauthors = Happé F, Frith U | title = The weak coherence account: detail-focused cognitive style in autism spectrum disorders | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 36 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16450045 | doi = 10.1007/s10803-005-0039-0 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-005-0039-0| pages = 5–25}}</ref> Друга теорија повезана са овом – појачано перцептивно функционисање – фокусира се више на супериорност локално оријентисаних и [[опажање|перцептивних]] операција код аутистичних особа.<ref name="pmid16453071">{{cite journal | vauthors = Mottron L, Dawson M, Soulières I, Hubert B, Burack J | title = Enhanced perceptual functioning in autism: an update, and eight principles of autistic perception | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 36 | issue = 1 | year = 2006| pmid = 16453071 | doi = 10.1007/s10803-005-0040-7 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-005-0040-7| pages = 27–43}}</ref>
Теорија о систему огледалних [[неурон]]а ([[Енглески језик|енг:]] ''MNS'') претпоставља да се промене у развоју ''MNS''-а мешају са опонашањем и доводе до кључне карактеристике АС-а: ослабљености друштвене интеракције.<ref name="pmid17115076">{{cite journal | vauthors = Iacoboni M, Dapretto M | title = The mirror neuron system and the consequences of its dysfunction | journal = Nature Reviews. Neuroscience | volume = 7 | issue = 12 | year = 2006| pmid = 17115076 | doi = 10.1038/nrn2024 | url = http://dx.doi.org/10.1038/nrn2024| pages = 942–51}}</ref><ref name="urlcbc.ucsd.edu">{{cite web | url = http://cbc.ucsd.edu/pdf/brokenmirrors_asd.pdf | title = cbc.ucsd.edu | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> На пример, једна студија је показала да активација у центру за опонашање код особа са АС-ом касни.<ref name="pmid15048895">{{cite journal | vauthors = Nishitani N, Avikainen S, Hari R | title = Abnormal imitation-related cortical activation sequences in Asperger's syndrome | journal = Annals of Neurology | volume = 55 | issue = 4 | year = 2004| pmid = 15048895 | doi = 10.1002/ana.20031 | url = http://dx.doi.org/10.1002/ana.20031 | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 558–62}}</ref> Ова теорија се слаже са теоријама социјалне когниције, као што је теорија ума, која претпоставља да аутистично понашање настаје због поремећаја у приписивању менталних стања себи и другима<ref name="pmid2934210">{{cite journal | vauthors = Baron-Cohen S, Leslie AM, Frith U | title = Does the autistic child have a "theory of mind"? | journal = Cognition | volume = 21 | issue = 1 | year = 1985| pmid = 2934210 | doi = | url = http://ruccs.rutgers.edu/~aleslie/Baron-Cohen%20Leslie%20&%20Frith%201985.pdf| pages = 37–46}}</ref>, или теорија хиперсистемизовања, према којој аутистичне особе могу систематизовати унутрашње операције како би могли да се носе са унутрашњим догађајима, али су мање ефективни при емпатизовању, где морају да се носе са догађајима које су узроковали други агенси.<ref name="urlautismresearchcentre.com">{{cite web | url = http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2006_BC_Neuropsychophamacology.pdf | title = autismresearchcentre.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110707191300/http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2006_BC_Neuropsychophamacology.pdf| archivedate = 7. 7. 2011.}}</ref>
У остале могуће механизме спадају дисфункција [[серотонин]]а, као и дисфункција [[мали мозак|малог мозга]].<ref name="urlCortical Serotonin 5-HT2A Receptor Binding and Social Communication in Adults With Aspergers Syndrome: An in Vivo SPECT Study -- Murphy et al. 163 (5): 934 -- Am J Psychiatry">{{cite web | url = http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/content/full/163/5/934 | title = Cortical Serotonin 5-HT2A Receptor Binding and Social Communication in Adults With Asperger's Syndrome: An in Vivo SPECT Study -- Murphy et al. 163 (5): 934 -- Am J Psychiatry | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011. | archive-url = https://web.archive.org/web/20110611235711/http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/content/full/163/5/934 | archive-date = 11. 06. 2011 | dead-url = yes | df = }}</ref><ref name="pmid16321884">{{cite journal | vauthors = Gowen E, Miall RC | title = Behavioural aspects of cerebellar function in adults with Asperger syndrome | journal = Cerebellum (London, England) | volume = 4 | issue = 4 | year = 2005| pmid = 16321884 | doi = 10.1080/14734220500355332 | url = | accessdate = 23. 1. 2011.| pages = 279–89}}</ref>
| |||