Отворите главни мени

Промене

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
* органска еволуција
== Историја ==
На основу предлога Конференција биолога, која је сазвана јануара 1947. године и која је имала задатак да утврди могућност и потребу за оснивањем Биолошког института, [[Српска академија наука и уметности|Српска академија наука]] је 31. маја 1947. године основала Института за екологију и биогеографију и Институт за физиологију развића, генетику и селекцију од којих је настао данашњи Институт.<ref name="Наших 70 година">{{cite book| title = Наших 70 година| publisher = Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић"| location = Београд| isbn = 978-86-80335-06-3| url = http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=234422540&fmt=11&lani=sc| accessdate = 27. 9. 2017| language = sr-Cyrl}}</ref>
 
Основном уредбом о установама са самосталним финансирањем ови институти званично излазе из састава Српске академије наука и прелазе на самостално финансирање 27. марта 1954. године. Институти су наставили свој рад, да би 9. маја 1956. године институти били трансформисани и спојени у један институт под називом Биолошки институт. Уредбом из 1961. године зa oснивaчe Биoлoшкoг институтa зaјeднички су прoглaшени Извршнo вeћe Народне скупштине НРС и Унивeрзитeт у Бeoгрaду. Институт мења име у Институт за биолошка истраживања 1966. године. У знaк сећања на дугoгoдишњeг дирeктoрa Институтa aкaдeмика [[Синиша Станковић|Синишу Станковића]] и као признaње за Институт мења име у данашњи назив. Власничка структура Института, од његовог оснивања до данас, остала је државна.<ref name="Наших 70 година" />
 
Институт је данас научна установа која успешно интегише научна истраживања из области биологије што се огледа у висококомпетентном научноистраживачком кадру и бројне научних публикација његових сарадника које су знатно допринеле развоју многих биолошких дисциплина.<ref>{{cite web| title = РАДаР - Репозиторијум Архивираних Дигиталних Радова ИБИСС| url = http://ibiss-r.rcub.bg.ac.rs/| website = РАДаР| accessdate = 27. 9. 2017}}</ref>
 
Од оснивања, још у току рада у оквиру Српске академије наука, институти су се упорно залагали за стварање основних услова за научноистраживачки рад, а то је простор као основни предуслов за успешан рад. Већ у првој години рада урађена је идејна скица нове зграде и склопљени су уговори са предузимачима али су радови споро трајали. За то време институти су користили просторе других установа. Због проблема простора за научно истраживачки рад овог института, 1950. године је донета одлука да се подигне шест монтажних објеката у Улици 29. новембра 100. Пошто ове бараке нису биле довољне за несметан рад истраживача, почетком 60-их година обављене су припремне радње за изградњу нове зграде Биолошког института на адреси 29. новембра 140 и 142, данашњој адреси Института. Пројекат за нову зграду пројектовао је Институт за архитектуру и урбанизам Србије, а пројекат су радили професор Урош Мартиновић и Момчило Павловић. Изведена је само прва фаза – лабораторијски подужни тракт са првобитно замишљеним анексом Института и део везног тракта са библиотеком и читаоницом.<ref name="ИАУС">{{cite journal| title = Биолошки институт у Београду| journal = Зборник радова Института за архитектуру и урбанизам Србије|date year = 1966| volume = 3/66| pages = 153-158| accessdate = 27. 9. 2017}}</ref> Институт је и данас смештен на овој локацији.
Одлуком Владе Србије је проглашен 2018. године за институт од националног значаја.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/403246/Proglasen-i-treci-institut-od-nacionalnog-znacaja Проглашен и трећи институт од националног значаја („Политика”, 6. мај 2018)]</ref>
1.506.851

измена