Википедија

Краљевина Угарска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 43:
}}
 
'''Краљевина Угарска''' ({{јез-лат|Regnum Hungariae}}, {{јез-мађ|Magyar Királyság}}, {{јез-нем|Königreich Ungarn}}) била је [[монархија]] у [[Средња Европа|средњој Европи]], која је постојала од [[средњи вијек|средњег вијека]] до [[20. век|20. вијека]] (1000—1918[[1000]]—[[1918]]). [[Кнежевина Угарска]] се успоставила као хришћанска краљевина крунисањем првог краља [[Стефан I Угарски|Стефана I]] у [[Острогон]]у око 1000. године; његова породица ([[Арпадовићи|династија Арпад]]) била је челу монархије 300 година. Од 12. вијека, краљевина постоје европска [[средња сила]] у [[Западни свијет|Западном свијету]].
 
Током османске окупације средишег и јужног подручја Угарске у 16. вијеку, земља је подијељена на три дијела: хабзбуршку [[Хабзбуршка Угарска|Краљевску Угарску]], [[Историја Мађарске у Османском царству|османску Угарску]] и полунезависну [[Кнежевина Трансилванија|Кнежевину Трансилванију]]. Хабзбрузи су били на угарском пријестолу све од [[Мохачка битка|Мохачке битке]] до 1918. године и играли су кључну улогу у ратовима против Османског царства.
Ред 57:
 
Имена Краљевине Угарске на језицима народа:
 
* {{јез-мађ|Magyar Királyság}},
* {{јез-срп|Краљевина Угарска}},
Линија 69 ⟶ 70:
* {{јез-ук|Королівство Угорщина}}.
 
Мађарски назив Угарске краљевине (Magyar Királyság) користи се и за [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Краљевину Мађарску]], која је постојала од 1920. до 1946. године. У српском језику се за краљевину која је постојала до 1918. године користи назив „Угарска“ (назив води порекло из латинског језика), док се за све друге облике мађарске државности после 1918. године користи назив „Мађарска“, који води порекло из мађарског језика.
 
== Званични језик ==
Линија 81 ⟶ 82:
 
Краљевина Угарска је заузимала просторе данашње [[Мађарска|Мађарске]], данашње [[Словачка|Словачке]], па све до [[Трансилванија|Трансилваније]] (Ердеља) у данашњој [[Румунија|Румунији]], Карпатске Рутеније, [[Војводина|Војводине]] (данашње северне [[Србија|Србије]]), и још неке мање територије. Поред овога у коегзистенцији са централним угарским краљевством у персоналној унији су биле и [[Хрватска]] и [[Славонија]], које Аустроугарском нагодбом улазе у састав угарског дела царства. Све ове територије заједно са Краљевином Угарском су носиле заједнички назив [[Земље круне Светог Стефана]] и то од [[1102]]. до [[1918]]. године.
 
[[Датотека:Crown, Sword and Globus Cruciger of Hungary.jpg|мини|лево|Круна Светог Стефана]]
Први владари угарског краљевства су били из династије [[Арпадовићи|Арпадовића]]. У раном [[14. век]]у, ова династија је била замењена са [[Анжујци|Анжујском династијом]], а касније са [[Јагелонци]]ма и такође у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмундом Луксембуршким]] и [[Матија Корвин|Матијом Корвином]].
Ред 95:
 
Током [[1529]]. године краљевина је била подељена између Хабзбуршке монархије и Османског царства. У овом периоду није било Османлија на некадашњим угарским територијама, осим у [[Срем]]у. Битка код [[Будим]]а [[1541]]. године, нови пораз угарске војске, означила је нову поделу Угарске краљевине, која је подељена на три дела и та подела је трајала све до краја [[17. век]]а. Иако су се границе у овом периоду доста мењале, Угарска је била оквирно овако подељена:
* '''Хабзбуршка Угарска''' (-{''Königliches Ungarn''}-, „Краљевска Угарска") — територија Хабзбуршке монархије, у оквиру које је Угарска наставила да постоји као хабзбуршки посед (види чланак: [[Хабзбуршка Угарска|Угарска под управом Хабзбуршке Монархије]]). Ова територија је захватала просторе данашње [[Словачка|Словачке]], северозападни део данашње [[Централна прекодунавска регија|Централне прекодунавске регије]] и [[Западна прекодунавска регија|Западну прекодунавску регију]] у данашњој Мађарској, [[Бургенланд]] и западну [[Хрватска|Хрватску]].
* Територија под директном управом '''Османског царства''', у оквиру које су сви облици угарске државности уништени и замењени облицима османлијске локалне управе (види чланак: [[Историја Мађарске у Османском царству|Мађарска под Османлијском управом]]). Ова територија је захватала просторе некадашње Угарске, који данас припадају Мађарској (укључујући [[Јужна прекодунавска регија|Јужну прекодунавску регију]]), Хрватској, Србији (Војводина) и Румунији (Румунски [[Банат]], итд).
* '''Трансилванија''' или '''Ердељ''' — посебна кнежевина под врховном влашћу Османског царства, која је обухватала преостале, источне, угарске територије. Ово подручје је било под контролом Јована Запоље који је постао турски полувазал и кога су контролисали султани.
 
После неуспеле инвазије Османског царства на Аустрију [[1683]]. године, Хабсбурговци су кренули у офанзиву против [[Турци|Османлија]]. До краја 17. века успели су да истерају Османлије из дела некадашње Угарске који није био под њиховом влашћу: Отоманских покрајина у Панонској низији и Ердеља. После ове промене поново је уједињена територија некадашње краљевине Угарске, али под контролом страних владара — Хабзбурговаца. Границе ове уједињене Угарске су се такође разликовале у односу на оне из времена пре Отоманске инвазије, јер су неки делови некадашње Угарске сада били организовани као посебне административне јединице унутар Хабзбуршког царства (Ердељ, Банат, Војна граница, итд).
Ред 136:
У данашњој Мађарској се Краљевина Угарска схвата као држава која је била дугачка етапа у развоју и формирању данашње мађарске државе. Ово се огледа у данашњим националним симболима, државним празницима, језику и главном граду који је задржао свој стари изглед.
 
У мађарском језику се за обе ове државе (Краљевину Угарску и Републику Мађарску) користи назив "Magyarország", из чега је изведен и савремени српски назив „Мађарска“, а данашњи мађарски политичари потенцирају континуитет мађарске државности. Хиљадугодишњица постојања државе је обележена [[2000]]. године и озваничена ''Миленијумским актом 2000''.<ref name="millenniumact">[http://www.1000ev.hu/index.php?a=3&param=9797 Text of the Millennium Act] {{Wayback| url = http://www.1000ev.hu/index.php?a=3&param=9797 | date = 2009021220255512. 02. 2009 }} {{застава|Мађарска}}</ref>
 
Са друге стране, критичари тезе о континуитету тврде да је Краљевина Угарска била [[Вишенационална држава|мултиетничка држава]], чега је веома мало остало, било територијално или демографски, у данашњој Мађарској.<ref name='brubaker'>{{cite journal| title = 1.848 -{in}- 1998: The Politics of Commemoration in Hungary, Romania, and Slovakia| journal = Comparative Studies in Society and History| year = 2002| first = Rogers| last = Brubaker|first=Rogers| coauthors = Margit Feischmidt| volume = 44| issue = | pages = 700-744|id= | url = | format = | accessdate = 20. 1. 2008| pages = 700-744.}}</ref> Ово се такође потврђује и рефлектује преко различитих назива за Краљевину Угарску и данашњу Мађарску у језицима којима говоре некадашњи становници земаља угарске круне (српски, хрватски, словачки, словеначки, итд.).
 
== Мапе ==
Ред 160:
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv | ref = harv| last = Веселиновић| first = Рајко| authorlink = Рајко Веселиновић| chapter = Народноцрквена и привилегијска питања Срба у Хабсбуршкој Монархији 1699—1716. године| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 39-54}}
* {{Cite book | ref = harv | ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| chapter = Срби у Угарској и Славонији од Карловачког мира до аустро-турског рата 1716-1718| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 55-61}}
* {{Cite book | ref = harv | ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| chapter = Срби у Угарској и Славонији од Пожаревачког мира до аустро-турског рата 1737-1739| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 163-175}}
* {{Cite book | ref = harv | ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| chapter = Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 195-216}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Живковић| first = Тибор| authorlink = Тибор Живковић| title = Рама у титулатури угарских краљева| journal = Зборник радова Византолошког института| year = 2004| volume = 41| pages = 153-164| url = http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880441153Z| pages = 153-164}}
* {{Cite book | ref = harv | ref = harv| last = Крестић| first = Василије| authorlink = Василије Крестић| title = Хрватско-угарска нагодба 1868. године| year = 1969| location = Београд| publisher = САНУ| url = http://books.google.com/books?id=5pIOAQAAIAAJ}}
* {{Cite book | ref = harv | ref = harv| last = Раденић| first = Андрија| authorlink = Андрија Раденић| chapter = Борба за политичка права у Јужној Угарској| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ| volume = књ. 6, св. 1| year = 1983| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 496-554}}
* {{Cite book | ref = harv | ref = harv| last = Ћирковић| first = Сима| authorlink = Сима Ћирковић| chapter = Срби у одбрани угарских граница| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = књ. 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages = 465-478}}
* {{Cite book | ref = harv | ref = harv| last = Форишковић| first = Александар| authorlink = Александар Форишковић| chapter = Срби у Хабсбуршкој Монархији и покрет Фрање (Ференца) II Ракоција (1703-1711)| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 78-85}}
{{colend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Краљевина_Угарска”