Кондензатор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 27:
[[Датотека:Capacitors in series.svg|мини|десно|250px|При серијском спајању споји се минус пол једног кондензатора с плус полом другог кондензатора.]]
У октобру 1745, [[Ewald Georg von Kleist|Евалд Георг фон Флајст]] из [[Померанија|Помераније]], Немачка, открио је да се наелектрисање може ускладиштити повезујући високонапонски [[electrostatic generator|електростатички генератор]] жицом са водом у стакленој чаши.<ref>{{Cite book | url = | title = A History of Science Volume II, Part VI: The Leyden Jar Discovered | last = Williams| first = Henry Smith | accessdate = 17. 3. 2013.}}</ref> Фон Клајстова рука и вода су деловали као проводници, чаша као [[диелектрик]] (мада су детаљи механизма били инкоректно идентификовани у то време). Фон Клајст је утврдио да је додиривање жице доводило од јаких варница, много јачих од оних које су добијене електростатичком машином. Наредне године, холандски физичар [[Pieter van Musschenbroek|Питер ван Мушенбрук]] је изумео сличан кондензатор, који је он назвао [[Лајденска боца|Лајденском боцом]], по [[Универзитет у Лајдену|Лајденском универзитету]] где је он радио.{{sfn|Keithley|1999|p=23}} Он је исто тако био импресиониран снагом шока који је примио, пишући, „Ја не бих поднео други шок за краљевство Француске”.<ref>{{cite book| title = Electricity in Every-day Life | last = Houston| first = Edwin J. | url = {{google books| plainurl = y|id=ko9BAAAAIAAJ| pages = 71}} | year = 1905| publisher = P. F. Collier & Son | accessdate = 17. 3. 2013.| pages = 71}}</ref>
[[Daniel Gralath|Данијел Гралат]] је први паралелно комбиновао неколико боца ради повећања капацитета складиштења.<ref name="Benjamin1895">{{cite book| last = Benjamin| first = Park | title = A History of Electricity: (The Intellectual Rise in Electricity) from Antiquity to the Days of Benjamin Franklin | url = https://books.google.com/books?id=hkMPAAAAMAAJ&pg=PA523 | year = 1895| publisher = J. Wiley & Sons | pages = 522–524}}</ref> [[Бенџамин Френклин]] је истраживао [[Lајдеnска боца|Лајденску боцу]] и дошао до закључка да је наелектрисање било ускладиштено на стаклу, не у води како су то други претпостављали. Он је исто тако користио термин „батерија”,<ref>{{cite book| title = Benjamin Franklin: An American Life | last = Isaacson| first = Walter | authorlink = Walter Isaacson | url = {{google books| plainurl = y|id=oIW915dDMBwC| pages = 135}}| year = 2003| publisher = Simon and Schuster | isbn = 9780743260848 | accessdate = 17. 3. 2013.| pages = 136}}</ref><ref>{{cite web | title = Experiments & Observations on Electricity: Letter IV to Peter Collinson | url = http://www.chemteam.info/Chem-History/Franklin-1749/Franklin-1749-all.pdf | year = 1749-04-29 | last = Franklin| first = Benjamin| format = PDF | accessdate = 9. 8. 2009.| pages = 28}}</ref> (у смислу повећања моћи са редом сличних јединица као у [[Батерија (војска)|батерији топова]]), што је накнадно примењено на [[Батерија|кластере електрохемијских ћелија]].<ref>{{cite web | title = Franklin and Electrostatics—Ben Franklin as my Lab Partner | url = http://www.compadre.org/Repository/document/ServeFile.cfm?ID=3430&DocID=2402&DocFID=3925&Attachment=1 | last = Morse| first = Robert A. | year = 2004| format = PDF | work = Wright Center for Science Education | publisher = Tufts University | quote = After Volta’s discovery of the electrochemical cell in 1800, the term was then applied to a group of electrochemical cells | accessdate = 10. 8. 2009.| pages = 23}}</ref> Лајденске боце су касније прављене облагањем унутрашњости и спољашњости боце металном фолијом, изостављајући простор при врху да би се спречио настанак електричних лукова између фолија. Најранија јединица капацитивности је био [[Jar (unit)|џар]], еквивалентан са око 1,11 [[Фарад#Дефиниција|нанофарада]].<ref>{{cite web | title = eFunda: Glossary: Units: Electric Capacitance: Jar | url = http://www.efunda.com/glossary/units/units--electric_capacitance--jar.cfm | publisher = eFunda | accessdate = 17. 3. 2013.}}</ref>
Ред 35:
Рани кондензатори су били познати као ''кондензери'', термин који се повремено још увек користи у данашње време, посебно у високонапонским применама, као што су аутомобилски системи. Термин је први пут кориштио за ту сврху [[Алесандро Волта]] 1782. године, у смислу способности овог уређаја да складишти већу густину електричног наелектрисања него што је то могуће у изолованом проводнику.<ref>{{Cite journal | title = Sketch of Alessandro Volta | url = {{google books| plainurl = y|id=eCADAAAAMBAJ| pages = 117}} | journal = The Popular Science Monthly | publisher = Bonnier Corporation | location = New York | issn = 0161-7370 | date = May 1892| pages = 118–119}}</ref><ref name=duff /> Термин има донекле двосмислено значење, ако се има у виду намена [[steam condenser|парног кондензатора]].<ref>British Engineering Standards Association, ''British Standard Glossary of Terms in Electrical Engineering'', C. Lockwood & son, 1926</ref>
Од почетка изучавања [[електрицитет]]а изолациони материјали попут [[стакло|стакла]], [[порцелан]]а, [[папир]]а и [[mica|лискуна]], кориштени су као изолатори. Ти материјали су деценијама касније исто тако били веома подесни за даљу употребу као [[диелектрик|диелектрици]] за прве кондензаторе. [[Types of capacitor|Папирни кондензатори]] направљени у виду сендвича трака импрегнираног папира између трака од метала, и умотани у цилиндре су били у широкој употреби у касном 19. веку; њихова производња је почела 1876,<ref name="Boggs">{{cite journal| last2 = Jow| first2 = T. Richard| last3 = Boggs| first3 = Steven| date = Jan 2010| year = | title = Historical Introduction to Capacitor Technology| url = http://ieeexplore.ieee.org/document/5383924/| journal = IEEE Electrical Insulation Magazine| publisher = IEEE| volume = 26| issue = 1| doi = 10.1109/mei.2010.5383924| via = | first1 = Janet| last1 = Ho| pages = 20–25}}</ref> и они су кориштени од раног 20. века као раздвајајући кондензатории у телекомуникацијама (телефонији).
Порцелан је кориштен у првим [[ceramic capacitor|керамичким кондензаторима]]. У раним годинама [[Гуљелмо Маркони|Марконијевог]] безжичног трансмисионог апарата порцелански кондензатори су кориштени за високо-напонске и високо-фреквенционе сврхе у [[Радио-предајник|трансмиторима]]. На пријемничкој страни мањи [[Silver mica capacitor|лискунски кондензатори]] су кориштени за резонантна кола. Те диелектричне кондензаторе је измео Вилијам Дубилијер 1909. године. Пре Другог светског рата, лискун је био најзаступљенији диелектрик за кондензаторе у Сједињеним Државама.<ref name="Boggs" />
Ред 72:
| doi =
| id =
| year = | isbn = 978-1-139-50355-6
}}</ref><ref name="Serway">{{cite book
| last1 = Serway
Ред 86:
| doi =
| id =
| year = | isbn = 978-1-305-14282-4
}}</ref>
:<math>u(t)=\frac{1}{C}\int_{-\infty }^{t}i(t)\;dt.</math>
Ред 250:
== Литература ==
* {{Cite book | url = | title = A History of Science Volume II, Part VI: The Leyden Jar Discovered | last = Williams| first = Henry Smith | accessdate = 17. 3. 2013.}}
{{refbegin}}
* {{Cite book| ref = harv| title = The Story of Electrical and Magnetic Measurements: From 500 BC to the 1940s | last = Keithley| first = Joseph F. | url = {{google books| plainurl = y|id=uwgNAtqSHuQC| pages = 23}} | year = 1999| publisher = John Wiley & Sons | isbn = 9780780311930 | accessdate = 17. 3. 2013.| pages = 23}}
| |||