Полиција Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 122:
Постоктобарски период 2000. године био је тешко ометен трима факторима: политиком континуитета ("антиреваншизам"), [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]] и његових присталица, потпуно непотребним тровлашћем до јануара 2001, оклевањем главнине ДОС-а да најболније проблеме с полицијом и тајним службама рашчисти одмах, без милости и обзира. Огромна количина кључних и критичних доказа уништена је у међувремену; банда се прегруписала и кренула у противнападе у политичком плану; активиране су претње, уцене и саблажњиве понуде новим властима; новци су рециклирани. Јавна безбедност, опет одговарајуће жртвована 5. октобра, лизала је ране у нади да ће се нешто десити, да је опет дошло време да се буде поштен и да се ради свој посао.
Транзиција из армије грађанског рата у нормалну полицију не би, по дефиницији, требало да буде тешка: полиција, као и сваки занат, природно, спонтано тежи испуњавању задатих професионалних стандарда. Ако буду остављени на миру, полицајци ће природно тежити реду, миру и сигурности, расветљавању кривичних дела и друштву са што мање конфликата.<ref name="automatski generisano1">{{cite web| title = Србијанска полиција 1987-2002.| url = http://www.vreme.com/cms/view.php?id=325038| website = Време| accessdate = 30. 12. 2017.}}</ref>
=== Министри полиције 1982—2002. ===
Ред 150:
Када се говори о '''департментализацији''', она је на високом нивоу. Постоји функционални, пројектни и територијални принцип. Све области рада - полицијске функције, на основу којих су формиране управе, су врло развијене и у њима је извршена висока подела рада (у управама се даље образју одељења, а у њима одсеци). Исто тако је и врло висок степен диференцијације послова између управа. Додатак на ово је пројектно (хоризонтално) руковођење. Извршиоци су подређени руководиоцу којем припадају по радном месту (вертикално руковођење), а истовремено су подређени руководиоцу пројектног тима у којем обављају радни задатак (хоризонтално руковођење). Диференцијација по територијалном принципу за резултат има образовање подручних полицијских управа које имају за задатак да реализују послове на територији коју покривају.
'''Координација''' је заступљена путем стандардизације улаза (знање, вештине, способности), процеса рада и стандардизације излаза. Скоро сваки процес је регулисан стандардима тако да запослени тачно знају шта се од њих очекује односно како треба да поступају. Заступљена је хијерархијска контрола што значи да виши руководиоци директно контролишу рад својих подређених. Овако се врши проток информација у оба смера.<ref name="Цветковић">{{cite journal| last1 = Цветковић| first1 = Драган М.| title = Организациони дизајн као један од фактора ефикасности полиције|
== Послови државне управе ==
Ред 242:
Управа граничне полиције осигурава свакодневну радну повезаност и пуну координацију са регионалним центрима и станицама граничне полиције на терену, као и другим линијама рада у оквиру МУП-а и другим државним органима и институцијама, обављајући послове: надзора државне границе, граничне провере, подизања нивоа безбедности на аеродромима и међународном пловном путу на рекама Дунав,Тиса и Сава; сузбијања прекограничног криминала; анализе ризика; контроле кретања и боравка странаца; сузбијања трговине људима; азила; контроле законитости у раду и логистике.
Управа граничне полиције у складу са Законом о полицији и на основу међународних уговора, обавља послове међународне сарадње, учествује у припреми прописа, анализа, извештаја и информација за надлежне органе Републике Србије и друге органе и организације. <ref>{{cite web| url = http://mup.gov.rs/wps/portal/sr/| website = MUP Republike Srbije| accessdate = 21. 12. 2017.}}</ref>
== Модел полиције у заједници ==
Концепт полиције у заједници се базира на обостраном односу сарадње полиције и грађана. Подразумева заједнички рад полицијских службеника са локалним властима, организацијама цивилног друштва и грађанима како би се на најлакши начин идентификовали и решавали безбедносни проблеми грађана у локалној заједници. Ти проблеми могу бити разноврсни од страха од криминала и крађе до насилништва. Концепт полиције у заједници не представља само програм, већ је то сасвим нова филозофија полицијско-грађанске сарадње. Две најбитније компоненте су Партнерство са заједницом и Решавање проблема. Доступност и транспарентност рада полиције за све грађане који живе у локалној заједници и реаговање на њихове потребе, бриге и захтеве представља основу савременог начина рада полиције. Овај концепт осим превенције криминала подразумева и стварање односа поверења између полиције и мањина. Ово је од посебног значаја за Србију узимајући у обзир лоша искуства која су имали припадници мањина са полицијом. Главни услов одрживог успеха оваквог партнерства између заједнице и полиције представља јака посвећеност свих укључених актера и њихова безусловна подршка.
У процесу реформе полиције у Србији и њеног приближавања грађанима, а у складу са стандардима ЕУ, концепт полиције у заједници почиње да заузима битно место у држави. Први кораци ка овоме су начињени након демократских промена 2001. године. У јуну 2002. године МУП Србије је израдио предлог пројекта „Полиција у локалној заједници”. Влада Републике Србије је 30. априла 2013. године усвојила Стратегију полиције у локалној заједници, док је први Акциони план са конкретно одређеним активностима и датумима усвојен тек 2015. године.<ref>{{cite web| title = Збирка предлога практичне политике за реформу полиције у Србији| url = http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2009/01/Zbirka-predloga-prakti-%C3%ACne-politike-za-reformu-policije-br.-8.pdf| website = Београдски центар за људска права| accessdate = 30. 12. 2017}}</ref>
=== Стратегија полиције у заједници ===
Стратегија је документ који служи да даје смернице полицији како да успоставе бољу сарадњу са грађанима, заједницом и институцијама ради повећања појединачне и колективне безбедности. Стратегија је донета од стране Владе 30. априла 2013. у Београду. Идеја је да грађани више учествују у полицијском одлучивању и деловању. Заједнички рад грађана и полиције би допринео смањењу конфликата, обезбеђивању боље доступности правди и адекватан одговор на безбедносне потребе и захтеве грађана. У нормативном смислу Стратегија се темељи на општим правним стандардима (одредбама и начелима) који су садржани у домаћим прописима којима се гарантују људска и мањинска права и слободе и обавезују државни органи да остварују безбедност и пружају подршку владавини права у демократском друштву. У изради стратегије посебно су се имале у виду:
# одребе ''Устава Републике Србије'', које гарантују забрану дискриминације, заштиту људских и мањинских права и слобода, слободну кретања, неповредивост физичког и психичког интегритета, забрану изазивања расне, националне и верске мржње, слободну окупљања, право на личну слободу и безбедност свим лицима која живе или бораве на територији Републике Србије;<ref>{{cite web| title = Устав Републике Србије| url = http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije| website = Уставни суд Републике Србије| accessdate = 29. 12. 2017}}</ref>
# одредбе ''Закона о државној управи'', које прописује да су органи државне управе дужни да сарађују у свим заједничким питањима и да једни другима достављају податке и обавештења потребна за рад;<ref>{{cite web| title = Закон o државној управи| url = http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/zakoni/Zakon%20o%20drzavnoj%20upravi.pdf| website = Службени гласник Републике Србије| accessdate = 29. 12. 2017}}</ref>
# одредбе ''Закона о полицији'' и Кодекса полицијске етике, које се односе на дужност служења људима, остваривање људских и мањинских права, недискриминацију при извршавању полицијских задатака, поштовање законитости и сузбијање незаконитости, сарадњу полиције са органима територијалне аутономије, локалне самоуправе, са другим органима и установама, невладиним и другим организацијама, мањинским и другим организованим групама и самоорганизованим појединцима ради развијања партнерстава у спречавању или откривању деликата и њихових учинилаца и остваривања других безбедносних циљева.<ref>{{cite web| title = Закон о полицији| url = http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2016/3712-15.pdf| website = Народна Скупштина Републике Србије| accessdate = 29. 12. 2017}}</ref>
Субјекти стратегије су министарства и други органи државне управе надлежни за унутрашње послове, људска и мањинска права, регионални развој и локалну самоуправу, правду и државну управу, рад, запошљавање и социјалну политику, просвету, науку и технолошки развој, финансије и привреду, веру, дијаспору као и друге релевантне институције. Неопходно је да се као партнери укључе грађани, органи државне управе, органи локалне самоуправе, територијалне аутономије, цркве и верске заједнице, мањинске заједнице и групе и сектор цивилног друштва.
Ред 269:
# '''Проактивни приступ''' који подразумева да полиција преузима иницијативу и не треба да буде ограничена реактивним мерама након што је кривично дело учињено, или пошто је примљен позив за помоћ.
За спровођење Стратегије задужен је Акциони план који треба да буде донет за период од 4 године. У њему ће се детаљно утврдити и разрадити активности, субјекти, мониторинг, средства, време, евалуација развоја полиције у заједници, индикатори успеха и слично.<ref>{{cite web| title = Стратегија полиције у заједници| url = http://arhiva.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/strategije.h| website = Архива Министарства унутрашњих послова Републике Србије| accessdate = 29. 12. 2017}}</ref>
=== Акциони план за примену Стратегије полиције у заједници за 2015. и 2016. годину ===
Ред 289:
* '''Стратешки циљ 6'''
# ''Рад полиције уз уважавање различитости'' (Обуке полицијских службеника о етичким ставовима и вештинама комуникације од значаја за уважавање и поштовање различитости грађана/ки и националних мањина и осетљивих група; Спровођење промотивних кампања међу националним мањинама за подстицање на сарадњу са полицијом)
# ''Рад полиције који је прилагођен потребама грађана'' (Истраживање ставова јавног мњења о безбедносним проблемима и раду полиције; Дефинисање приоритета у складу са резултатима истраживања; Организовање периодичних састанака у локалним заједницама полицијских службеника на пословима полиције у заједници са представницима заједница, ради размене искустава и координације активности)<ref>{{cite web| title = Основне смернице развоја полиције у заједници у Републици Србији| url = http://arhiva.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/smernice-pol-zaj.pdf| website = Министарство унутрашњих послова Репубике Србије| accessdate = 28. 12. 2017}}</ref>
== Међународна полицијска сарадња ==
Ред 304:
* побољшање односа између полиције и јавног мњења,
* подстицање социјално-хуманитарних активности,
* подстицање културно-спортске сарадње полицајаца земаља чланица. <ref>{{cite web| url = http://www.ipa-serbia.org/| website = Internacionalna policijska asocijacija-Srbija| accessdate = 21. 12. 2017.}}</ref><includeonly></includeonly>
[[Датотека:Амблем Полиције Србије.png|мини|170п|]]
Ред 319:
* људску безбедност као слободу од страха и претњи по основна људска права и слободе, као и по безбедност и живот појединца;
* државну безбедност као очување усвојених вредности једне државе (територије, независности, суверенитета) и као политичку стабилност њених институција;
* демократску владавину као легитимност, репрезентативност, транспарентност, учешће грађана, законитост и одговорност у управљању сектором безбедности.<ref name="Ејдус">{{cite journal| last1 = Ејдус| first1 = Филип| title = Концепт реформе сектора безбедности|
Концепт реформе сектора безбедности састоји се од 4 елемента. Ти елементи, јесу: актери, контекст, циљеви и димензије. Актере реформе сектора безбедности чине организације за заштиту државе и заједнице. Деле се у четири групе:
* Државни актери који користе силу (војска, полиција, службе безбедности итд.)
* Недржавни актери који користе силу (приватне безбедносне компаније, парамилитарне јединице итд.)
* Државни актери који користе силу (парламент, правосудни систем, независна тела итд.)
* Недржавни актери који не користе силу (организације, грађанска друштва, медији, универзитети итд.)<ref name="Heiner Hänggi">{{cite book| last1 = Hänggi| first1 = Heiner| title = Conceptualising Security Sector Reform and Reconstruction| publisher = Geneva: Democratic Control of Armed Forces – DCAF| accessdate = 24. 12. 2017.| pages = 275}}</ref>
Прву групу, дакле, чине државни актери који употребљавају силу. Међу њима се налазе војска, полиција, службе безбедности који примењују појединца полицијска овлашћења. Због чињеница да је реч о државним апаратима који имају државни монопол над легитимном употребом силе, можемо рећи да ове установе чине "тврдо језгро" сектора безбедности.
Током последње деценије 20. века, полицијске структуре у Србији остале су изван реформских процеса који су били карактеристични за већину држава бившег „социјалистичког лагера“ након 1989. године. Насупрот томе, српска полиција је у том периоду милитаризована, криминализована и политизована, постајући најважнијји инструмент репресије намењен очувању ауторитарне власти у републици. У условима спољних санкција, економског суноврата земље, опште корупције, систематског кршења правних норми и губљења система моралних вредности, полиција у Србији је доживела својеврсну дееволуцију и деградацију, како у погледу организације, тако и по питањима кадровске политике, професионализма, стандарда поступања, обучености и опремљености. Истовремено, у условима искључености из међународне сарадње и неспособности да се супротстави нараслом криминалитету у земљи, што је надокнађивано повећаном бруталношћу према неистомишљеницима режима и обичним грађанима, углед полиције у јавности био је у сталном опадању.
Три године након издвајања Ресора државне безбедности из састава Министарства унутрашњих послова и успостављања Безбедносно-информативне агенције као самосталне, Влади потчињене службе, у Србији су створени основни предуслови да се на другачији начин, у оквиру иновираног концепта безбедности,нормативно регулишу и реформски процеси везани за вршење полицијских послова. У формално-правном смислу, претходни Закон о полицији (2005), у времену када је донет, сматран је компатибилним стандардима везаним за полицијске послове који су садржани у значајним документима усвојеним на међународном нивоу, укључујући: Европску конвенцију о људским правима из 1950. године и пратећим протоколима којима је измењена и допуњена (Државна заједница Србија и Црна Гора је ратификовала поменуту конвенцију 26. децембра 2003. године), Декларацију о полицији из 1979. године, Европски кодекс полицијске етике, усвојен од стране Комитета министара Савета Европе у септембру 2001. године, те друге релевантне изворе међународног права који се односе на ову проблематику. Сходно томе, Закон о полицији се заснивао на концепту по коме су полицијске структуре у Србији устројене у оквиру организационих јединица МУП-а Републике Србије, које су у статусу јавних служби министарства.<ref>{{cite book| last1 = Милосављевић| first1 = Б.| title = Реформа полиције и служби безбедности у Србији и Црној Гори: остварени резултати и изневерена очекивања| year = 2004}}</ref><ref>{{cite book| last1 = Хаџић М., Тимотић М., Милосављевић Б.| first1 = (прип.)| title = Смисао реформе сектора безбедности (приручник)| publisher = Центар за цивилно-војне односе| location = Београд}}</ref>
У оквиру обавеза везаних за поступак хармонизације националног законодавства са прописима и правним тековинама Европске уније (acquis communautaire), усвојено је више закона који покривају различите области полицијског деловања, укључујући и: Закон о личној карти, Закон о путним исправама, Закон о азилу, Закон о заштити државне границе, Закон о странцима, Закон о безбедности саобраћаја на путевима, Закон о ванредним ситуацијама, Закон о заштити од пожара и други. Ово је било праћено и усвајањем и спровођењем битних стратегијских докумената који се везују за кључна подручја деловања полиције, као што су Стратегија националне безбедности, Национална стратегија за борбу против организованог криминала, Стратегија борбе против трговине људима, Стратегија интегрисаног управљања границом, Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања тероризма, Стратегија полиције у заједници и друге. Опширније о предузетим променама ћемо сазнати у даљем тексту.<ref>{{cite book| last1 = Николић| first1 = Г.| title = Место и улога ОЕБС-а у реформи полиције у Републици Србији и земљама бивше Југославије. Докторска дисертација| publisher = Факултет безбедности| location = Београд}}</ref><ref>{{cite book| last1 = Кековић З. и Димитријевић И.| title = Системи безбедности са системом безбедности Републике Србије| year = 2017| publisher = Факултет безбедности| location = Београд}}</ref>
=== Предузете промене ===
Процес европских интеграција је праћен разним реформама, између осталог, и реформом полиције. Поглавље 24 у процесу преговора о чланству Републике Србије у Европској унији, под називом "Правда, слобода и безбедност" захтева реформу читавог сектора безбедности. Посматрање ових области започето је 02.10.2013. године и од тада су усвојене следеће промене:
* '''Закон о личној карти'''- Закон садржи 36 чланова и уређује области права и дужности на личну карту, важење лилчне карте, надлежност за издавање личне карте, поступка издавања личне карте итд. <ref name="Закон о личној карти">{{cite web| title = Закон о личној карти| url = http://nsp-policija.org.rs/zakon-o-licnoj-karti/| website = Независни синдикат полиције| accessdate = 25. 12. 2017.}}</ref>
* '''Закон о путним исправама'''- Закон садржи 57 чланова и уређује области права на путну исправу, врсте путних исправа, надлежност за издавање путних исправа, рокова важења путних исправа, поступка издавања путних исправа, посебне обавезе у вези са издатом путном исправом, и такође, казнене одредбе. <ref>{{cite web| title = Закон о путним исправама| url = http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_putnim_ispravama.html| website = Параграф| accessdate = 25. 12. 2017.}}</ref>
* '''Закон о азилу'''- Закон садржи 345 начела и уређује области дефинисања надлежних органа, поступка азила, остваривање права и обавеза лица која траже азил, избеглица и лица којима је додељена субсидијарна заштита, исправа, евиденција итд. <ref>{{cite web| title = Закон о азилу| url = http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_azilu.html| website = Параграф| accessdate = 25. 12. 2017.}}</ref>
* '''Закон о заштити државне границе'''- Закон садржи 70 чланова и уређује области надлежности за вршење заштите државне границе, преласка државне границе, граничне контроле, обезбеђења државне границе, одређивања, обележавања и уређивања државне границе, међународне граничне сарадње, евиденције, казнених одредби итд. <ref>{{cite web| title = Закон о заштити државне границе| url = http://nsp-policija.org.rs/zakon-o-zastiti-drzavne-granice-2/| website = Независни синдикат полиције| accessdate = 25. 12. 2017.}}</ref>
* '''Закон о странцима'''- Закон садржи 92 члана и уређује области уласка и изласка странаца из Републике Србије, визе, боравка странаца, незаконитог боравка и принудног удаљења, путних исправа за странце итд. <ref>{{cite web| title = Закон о странцима| url = http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_strancima.html| website = Параграф| accessdate = 25. 12. 2017}}</ref>
* '''Закон о безбедности саобраћаја на путевима'''- Закон има 322 члана и уређује области основа система безбедности саобраћаја, правила саобраћаја, саобраћајне сигнализације, путева, дужности учесника у саобраћају у случају саобраћајне незгоде итд. <ref>{{cite web| title = Закон о безбедности саобраћаја на путевима| url = http://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Zakon%20o%20bezbednosti%20saobracaja%20na%20putevima.pdf| website = Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре| accessdate = 25. 12. 2017.}}</ref>
* '''Закон о ванредним ситуацијама'''- Закон садржи 150 чланова и уређује области дефинисања субјеката система заштите и спасавања, надлежности државних органа, надлежности аутономне покрајине и локалне самоуправе, права и дужности привредних друштава и других правних лица, права и дужности грађана итд. <ref>{{cite web| title = Закон о ванредним ситуацијама| url = http://www.fb.bg.ac.rs/download/Download/Zakon%20o%20VS.pdf| website = Факултет безбедности| accessdate = 25. 12. 2017.}}</ref>
* '''Закон о заштити од пожара'''- Закон садржи 90 чланова и уређује области планирања и организовања заштите од пожара, мере заштите од пожара итд. <ref>{{cite web| title = Закон о заштити од пожара| url = http://www.fb.bg.ac.rs/download/Download/Zakon%20o%20zastiti%20od%20pozara.pdf| website = Факултет безбедности| accessdate = 25. 12. 2017.}}</ref>
Усвајање стратегијских докумената:
* '''Стратегија националне безбедности'''- последњи пут усвојена октобра 2009. године. Стратегија националне безбедности Републике Србије представља најважнији стратешки документ којим се утврђују основе политике безбедности у заштити националних интереса Републике Србије. Стратегија националне безбедности даје анализу окружења Републике Србије, идентификује изазове, ризике и претње безбедности, утврђује националне интересе, одређује циљеве, основна начела и елементе политике националне безбедности и дефинише структуру, начела функционисања и одговорности у оквиру система безбедности. <ref>{{cite web| title = Стратегија националне безбедности Републике Србије| url = http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/Strategija%20nacionalne%20bezbednosti%20Republike%20Srbije.pdf| website = Министарство одбране Републике Србије| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
* '''Национална стратегија за борбу против организованог криминала'''- Основни циљеви стратегије су:
* развијање проактивног приступа у борби против организованог криминала;
Ред 350:
* јачање капацитета (људских и материјално-техничких) свих државних органа који учествују у борби против организованог криминала;
* јачање сарадње на националном, регионалном и међународном нивоу;
* јачање сарадње између државних органа, привантог сектора и цивилног друштва.<ref>{{cite web| title = Национална стратегија борбе против организованог криминала| url = http://pravnaklinika.pf.uns.ac.rs/| website = Правна клиника| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
* '''Стратегија борбе против трговине људима'''- Ова стратегија се састоји од низа мера и активности које треба предузети у циљу правовременог и свеобухватног одговора на проблем трговине људима у земљи, са посебним нагласком на заштиту људских права жртава. Израдом Стратегије успостављени су јасни стратешки циљеви који треба да буду реализовани кроз различите активности државних институција, невладиних и међународних организација. Ове активности ће бити посебно представљене и у Националном плану акције за борбу против трговине људима.<ref>{{cite web| title = Стратегија борбе против трговине људима| url = http://www.bezbednost.org/upload/document/strategija_borbe_protiv_trgovine_ljudima_u_republi.pdf| website = Београдски центар за безбедносну политику| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
* '''Стратегија интегрисаног управљања границом'''- усвојена за период од 2016. до 2020. године. Стратешки циљ Републике Србије је улазак у Европску унију, што подразумева законодавно, административно и институционално усклађивање са европским стандардима. Република Србија је отворила преговоре са Европском унијом, те је у складу са мерилом за отварање Поглавља 24. Правда, слобода и сигурност, израдила Акциони план за Поглавље 24 који је предвидео: “Усвајање вишегодишње Стратегије интегрисаног управљања границом у складу са ЕУ концептом из 2006 године, укључујући мере за побољшање међуагенцијске сарадње, укључујући размену информација путем заједничког оперативног рада на граници. Главни циљеви контроле коју спроводе основне граничне службе јесу: безбедност грађана, отклањање претњи за државну границу, заштита јавног поретка и безбедности Републике Србије, очување здравља и животне средине, као и заштита финансијских интереса и олакшавање међународне трговине. Остваривањем наведених циљева поред Републике Србије и њених грађана индиректно се врши заштита и грађана суседних држава и ЕУ.<ref>{{cite web| title = Стратегија интегрисаног управљања границом| url = http://www.rsjp.gov.rs/strateg/109/nac/Strategija%20MUP%20granice.pdf| website = Републички секретаријат за јавне политике| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
* '''Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања тероризма'''- Основни циљеви ове стратегије су:
* превентивним и репресивним мерама утицати на самњење криминалитета у вези са прањем новца и финансирања тероризма;
Ред 358:
* развити систем сарадње и одговорности свих учесника у борби против прања новца и финансирања тероризма;
* унапредити сарадљу јавног и приватног сектора на плану борбе против прања новца и финансирања тероризма;
* обезбедити транспарентност финансијског система.<ref>{{cite web| title = Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања тероризма| url = http://www.apml.gov.rs/REPOSITORY/430_nacionalna-strategija.pdf| website = Министарство финансија| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
* '''Стратегија полиције у заједници'''- Ова стратегија даје смернице у успостављању и развоју нових начина сарадње полиције са грађанима, заједницом и институцијама ради повећања личне и колективне безбедности у Републици Србији. Концепт полиције у заједници промовише идеју о већем учешћу заједнице и грађана у полиицјском одлучивању и деловању као савремени приступ безбедности грађана, друштва и дрћаве, те се, у том смислу овом стратегијом афирмише нови концепт модела организације и начина рада полиције у Републици Србији.<ref>{{cite web| title = Стратегија полиције у заједници| url = http://arhiva.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/strategije.h| website = Министарство унутрашњих послова| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
=== Поглавље 24- "Правда, слобода и безбедност" ===
Преговарачко поглавље 24 у процесу преговарања о чланству Републике Србије у ЕУ се односи на области правде, слободе и безбедности. Отварањем поглавља 24 у државу стижу реформе у Министарству унутрашњих послова. Промене српској полицији назиру се већ из извештаја Брисела о европском напретку Београда. Европска унија замера срској полицији што има прекобројну администрацију, што не ради у складу са потребама друштва којем служи, али и што је политизована. Неретко се политичару мешају у рад полиције или је злоупотребљавају у дневнополитичке, али и партијске сврхе. Томе би, до 2020. године на пут требало да стану управо преговори с ЕУ у оквиру поглавља 24. Очекивани резултат је обука полиције да ради више превентивно, а мање репресивно. Мисија ове, од демократских промена пете реформе полиције биће и да зближи тзв. плаве униформе и грађане.<ref>{{cite web| title = Реформа полиције као последица отварања поглавља 24| url = http://rs.n1info.com/a177797/Vesti/Vesti/Reforma-policije-kao-posledica-otvaranja-poglavlja-24.html| website = N1| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
=== Закон о полицији- Анализа стручњака ===
Након представљања нацрта новог Закона о полицији у Народној скупштини Републике Србије године настао је дуг период преговора. Опозиција је критиковала закон, наводећи да је пун мана. Заштитник грађана је навео да се Минстру полиције дају непримерена овлашћења и да текст води у политизацију полиције. Слоге није било ни међу синдикатима- једни подржавају напоре власти да унапреди положај полиције, а други упућују оштре критике на рачун државе. Ове реформе полиције, који је један од услова за улазак у Европску унију, расправљане су међу стручњацима, између осталог Амадеа Воткинса- саветника министра унутрашњих послова Србије и Милоша Васића- уредника седмичника "Време". На једну од предложених промена нацрта Закона која се односи на реорганизацију унутар Министарства унутрашњих послова, у смислу промена унутрашњних и полицијских послова, стварање Дирекције полиције, нова звања, нови чинови службеника, каријерно напредовање, Воткинс је рекао следеће: "Циљ реформе полиције у суштини је боља полиција за све. То значи да грађани 21. века Републике Србије сигурно захтевају полицију која је ефикснија која може за иста буџетска средства да оствари много више него што остварује данас. Исто важи и за запослене. Они теже ка томе да радно окружење буде боље, да они буду задовољнији на свом радном месту, што ће имати позитивне импликације за грађане који ће имати бољу, ефикаснију полицију на свакодневном нивоу." Васић, члан 3 полицијска синдиката наводи следеће: "Полицајци не желе реформе. Разлог томе је то што је свако наредна реформа значила неку политизацију. Данас смо дошли до тога да би ова реформа требало да значи две битне ствари- побољшање социјалног положаја полицајаца и довођење реда у кабинет министра."<ref name="automatski generisano2">{{cite web| title = Реформа полиције| url = http://balkans.aljazeera.net/video/kontekst-reforma-policije-u-srbiji| website = Aljazeera Balkans| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
Често постављено питање је то да ли ће нови Закон коначно довести до деполитизације полиције. Ставови су опречни. Воткинс сматра да је то текст који води деполитизацији. У неколико делова текста који су круцијални, попут увођења система интерних конкурса, постављање сектора за људске ресурсе на један стратешки ниво, министру су директно умањене могућности уплитања у процес селекције, регрутације, премештаја итд. Док са друге стране, Васић сматра да ће политизација у полицији увек постојати. То је оно што је бивши премијер Војислав Коштуница назвао "Министарства силе". Од кључног значаја је смањити дискрециона овлашћења министара, а појачати улогу директора полиције. Потребно је од полиције направити јавну службу која неће ни у једном тренутку подлећи утицају неовлашћених лица. <ref name="automatski generisano2" />
Ред 396:
* Нове антикорупцијске мере (тест интегритета, спровођење анализе ризика од корупције, провера пријаве и промене имовног стања запосленог) још увек нису детаљно уређене;
* Пропуштена је шанска да се разграничи поступање у дисциплинском и притужбеном поступку;
* Појединцима који задовољавају услове за пријем или напредовање у служби, а долазе из недовољно заступљених група унутар институције, није омогућено првенство приликом пријема или напредовања.<ref>{{cite web| title = Унапређење предлога измена и допуна Закона о полицији| url = http://www.bezbednost.org/Sve-publikacije/6676/Unapredjenje-predloga-izmena-i-dopuna-Zakona-o.shtml| website = Београдски центар за безбедносну политику| accessdate = 26. 12. 2017}}</ref>
=== Подршка организацијама грађанског друштва у праћењу реформе полиције у Србији ===
Ред 406:
* СЕКО механизам за области правде и унутрашњих послова.
Ове пројекте подржава Мисија ОЕБС у Србији. <ref>{{cite web| title = Подршка организацијама грађанског друштва у праћењу реформе полиције у Србији| url = http://bezbednost.org/Svi-projekti/6205/Podrska-organizacijama-gradjanskog-drustva-u.shtml| website = Београдски центар за безбедносну политику| accessdate = 29. 12. 2017.}}</ref>
=== Извештај Београдског центра за безбедносну политику о реформи полиције у Србији ===
Ред 419:
'''Препоруке:'''
* Наставити реформу управљања људским ресурсима у полицији, нарочито у области спровођења интерних конкурса даљим дефинисањем јавних политика, процедура и подзаконских аката и њиховим спровођењем у пракси;
* Критеријуми рационализације полиције треба да буду јавно доступни и потребно је објаснити начин спровођења. Комисија за анализу решења о премештају у вези са радним местима анализе ризика требало је да изради извештај након окончања тог посла и да га поднесе скупштинском Одбору за одбрану и унутрашње послове.<ref>{{cite web| title = Извештај о реформи полиције| url = http://www.preugovor.org/Tekstovi/1340/Reforma-policije-i-policijska-saradnja--novembar.shtml| website = прЕУговор| accessdate = 29. 12. 2017.}}</ref>
== Службени називи ==
| |||