Риста Одавић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 42:
 
=== Књижевник ===
Рано је почео да пише песме, приповетке, књижевне и политичке чланке.{{sfn|Петровић|1928|p=206}} Преводио је са руског, немачког и француског језика. Посебно се бавио препевима.{{sfn|Рељић|2008}} Своје радове није објављивао у посебним издањима, већ су остали расути по разним часописима и листивима.{{sfn|Петровић|1928|p=206}}
Након што је 1892. основана [[Српска књижевна задруга]], постао је њен члан.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
 
[[Датотека:13 members of the Serbian poetic circle.jpg|мини|десно|300п| Српски писци око [[1905]]. (Седе: [[Светозар Ћоровић]], [[Симо Матавуљ]], [[Алекса Шантић]] и [[Јанко Веселиновић]]. Други ред: Слободан Јовановић (лево) и [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]] (десно). Стоје: [[Миле Павловић Крпа]], [[Атанасије Шола]], [[Радоје Домановић]], [[Светолик Јакшић]], [[Љубо Оборина]], Риста Одавић и [[Јован Скерлић]].)]]
Пионирски се бавио и позоришном историографијом, прикупљајући драгоцену грађу о знаменитим српским позоришним ствараоцима, коју је објавио у [[Народна енциклопедија|Народној енциклопедији]] [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]]. У његовим преводима, повремено и у његовој адаптацији, штампана су и приказивана на сценама дела [[Еурипид]]а, [[Гете]]а, [[Герхарт Хауптман|Хауптмана]], Л. Амфитеатрова и [[Толстој]]а.
 
Био је власник и уредник листа „Нова Искра”, основаног почетком 1899. године, који је око себе окупљао ауторе српске, а затим и југословенске мисли, као што су [[Михаило Валтровић]], [[Миленко Веснић]], [[Милан Грол]], [[Радоје Домановић]], [[Тихомир Ђорђевић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Војислав Илић]], [[Слободан Јовановић]], [[Стојан Новаковић]], [[Павле Поповић]],[[Владислав Ф. Рибникар|Владислав Рибникар]], [[Јован Скерлић]].{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} У листу су објављиване и критике о позоришним представама, извештаји о позоришном животу, прикази и оцене књига и библиографски прилози.{{sfn|Рељић|2008}} Овај лист је међу првима увео [[фотографија|фотографију]] као независну форму. Риста Одавић је још од првог броја (1899) позивао фотоаматере на сарадњу. Одиграо је улогу пропагатора аматерске фотографије. У часопису је постојала рубрика „Наше дике“, у којој је објављивао извесну, мада често и наивну анализу фотографије.{{sfn|Дебељковић|2001}} Лист је 1902. први у Србији објавио фотографију у техници тробојне штампе.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} Био је велики љубитељ фотографије, члан Клупског одбора Клуба фотографских аматера, уз [[МАрко николић|Марка Николића]], [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], [[Марко Мурат|Марка Мурата]], [[Драгутин Дероко|Драгутина Дерока]] и друге. Бавио се и сакупљањем старих фотографија.{{sfn|Рељић|1997}}
Рано је почео да пише песме, приповетке, књижевне и политичке чланке.{{sfn|Петровић|1928|p=206}} Преводио је са руског, немачког и француског језика. Посебно се бавио препевима.{{sfn|Рељић|2008}} Своје радове није објављивао у посебним издањима, већ су остали расути по разним часописима и листивима.{{sfn|Петровић|1928|p=206}}
 
Након што је 1892. основана [[Српска књижевна задруга]], постао је њен члан.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} У просторијама задруге, у присуству двадсетједног писца, под председништвом [[Милан Ђ. Милићевић|Милана Милићевића]], 1905. је донесена одлука о оснивању [[Удружење књижевника Србије|Српског књижевничког друштва]]. Одавић је био члан прве управе друштва, уз [[Симо Матавуљ|Симу Матавуља]], [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]], [[Добросав Ружић|Добросава Ружића]], [[Живојин Дачић|Живојина Дачића]].
Био је власник и уредник листа „Нова Искра”, основаног почетком 1899. године, који је око себе окупљао ауторе српске, а затим и југословенске мисли, као што су [[Михаило Валтровић]], [[Миленко Веснић]], [[Милан Грол]], [[Радоје Домановић]], [[Тихомир Ђорђевић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Војислав Илић]], [[Слободан Јовановић]], [[Стојан Новаковић]], [[Павле Поповић]],[[Владислав Ф. Рибникар|Владислав Рибникар]], [[Јован Скерлић]].{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} У листу су објављиване и критике о позоришним представама, извештаји о позоришном животу, прикази и оцене књига и библиографски прилози.{{sfn|Рељић|2008}} Овај лист је међу првима увео [[фотографија|фотографију]] као независну форму. Риста Одавић је још од првог броја (1899) позивао фотоаматере на сарадњу. Одиграо је улогу пропагатора аматерске фотографије. У часопису је постојала рубрика „Наше дике“, у којој је објављивао извесну, мада често и наивну анализу фотографије.{{sfn|Дебељковић|2001}} Лист је 1902. први у Србији објавио фотографију у техници тробојне штампе.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} Био је велики љубитељ фотографије, члан Клупског одбора Клуба фотографских аматера, уз [[МАрко николић|Марка Николића]], [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], [[Марко Мурат|Марка Мурата]], [[Драгутин Дероко|Драгутина Дерока]] и друге. Бавио се и сакупљањем старих фотографија.{{sfn|Рељић|1997}}
 
Био је велики љубитељ фотографије, члан Клупског одбора Клуба фотографских аматера, уз [[МАрко николић|Марка Николића]], [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], [[Марко Мурат|Марка Мурата]], [[Драгутин Дероко|Драгутина Дерока]] и друге. Бавио се и сакупљањем старих фотографија.{{sfn|Рељић|1997}}
Истовремено је сарађивао у „[[Политика (новине)|Политици]]”, „[[Звезда (часопис)|Звезда]]”, листу радикала „Самоуправи”,{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}} [[Босанска вила|Босанској вили]], [[Бранково коло|Бранкова кола]],{{sfn|Петровић|1928|p=206}} „Самоуправа“, радикални алманах „Пашић“ и другима уређивао је и листове „Дело”, лист за науку, књижевност и друштвени живот (1910—1911) и „[[Новине србске|Српске новине]]”.{{sfn|Код два бела голуба|14. 12. 2015}}
=== Драматург ===
 
Министар просвете, [[Љубомир Ковачевић]], га је 21. јануара 1902. године поставио за драматурга [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]]. Ову дужност, као референта за све књижевне и уметничке послове, што је делимично делимично укључивало и функцију управника позоришта је обављао у два наврата 1902—1903. и 1907—1909. Заједно са управником Позоришта и Књижевно-уметничким одбором, старао се о репертоару позоришта. За позориште је адаптирао више комада и написао драме.{{sfn|Рељић|1997}} Написао је драмску триологију „Дух наших духова”, „Хеј Словени” и „Под крстом”, која се након рата изводила у Народном позоришту. Посебно је била позната „Хеј Словени”, која је изведена у [[Ниш]]у одмах након [[Колубарска битка|Колубарске битке]] (1914).{{sfn|Петровић|1928|p=206}}
 
Пионирски се бавио и позоришном историографијом, прикупљајући драгоцену грађу о знаменитим српским позоришним ствараоцима, коју је објавио у [[Народна енциклопедија|Народној енциклопедији]] [[Станоје Станојевић|Станоја Станојевића]]. У његовим преводима, повремено и у његовој адаптацији, штампана су и приказивана на сценама дела [[Еурипид]]а, [[Гете]]а, [[Герхарт Хауптман|Хауптмана]], Л. Амфитеатрова и [[Толстој]]а.
=== Фридјунгов процес ===