Црвени Кмери — разлика између измена

'''Црвени Кмери''' ([[кмерски језик|кмерски]]: -{Kmae Krɑhɑɑm}-) су били владајућа политичка партија [[Камбоџа|Камбоџе]] — којој је променила име у [[Демократска Кампућија]]— од 1975. до 1979. године , чији је главни оснивач и вођа био [[Пол Пот]]. Црвене Кмере неки историчари називају „ најкрвавијом и најмрачнијом [[деца|децом]] [[комунизам|комунизма]]” , прво због ужасних злочина и [[геноцид]]а , који су починили над сопственим народом [[Кмери]]ма , што је коштало око 2 милиона невиних људи и њихових живота. За време свог режима опустошили су престоницу [[Пном Пен]] , која је била напуштен [[град духова]] за време њихове владавине и комунистичког режима, људе су иселили на Поља смрти у унутрашњости земље на логоре смрти , где су Кмери били мучени, убијани и умрли од глади . Расејали су и побацали више од милион лешева убијених мушкараца , жена и деце , чији су касније [[костур]]и , [[лобања|лобање]] и [[кост]]и , као и поцепана стара одећа били нађени по њима и по пољима. Неке жртве , уколико нису имали [[пиштољ]] или [[пушка|пушку]] , су им бушили лобање са оштрим алаткма и оруђем , након чега су текле литре [[крв]]и . Убијали су и мучили децу , а стотине хиљада људи је сахрањено живо и закопали их у земљу. Уништавали су [[храм]]ове из доба [[Кмерско царство|Кмерског царства]] [[Ангкор]] , демолирали , спаљибали куће и зграде у [[Пном Пен|Пном Пену]] . Камбоџа у том тренутку, када су 1975. године на челу са [[Пол Пот|Полом Потом]], није имала владу и стабилну цивилну власт , органе управе и [[полиција|полицију]] , војне снаге [[САД ]] су извршиле војну инвазију напад на Камбоџу , бацајући [[мина|мине]] и [[бомбе|бомбе]] на град [[Пном Пен]] , као и по селима на северу и у унутрашњости земље , па им је то одговарало, да попут велике војне хунте спроводе оно што су они називали „револуцијом” . [[Пол Пот]] је годинама пре уназад пре 1975. године имао план у селу на северу Камбоџе , да скупи што већи број младих чак и малолетних и необразованих сељака , којима је држао предавања и како морају да спроведу револуцију и да ће њихов тренутак доћи. Последице тога су биле језиве и морбидне , а последице након 1979. су тек биле видљиве , када су стране организације и новинске агенције са новинарима , фотографи , криминолози , стране телевизије затекле ужасне , застрашујуће , одвратне , морбидне призоре који се не могу видети ни на хорор филму. Непријатан мирис лешева, костију, лобања, одеће, старе изгореле на сунцу осушене [[крв]]и , да су се лица , новинари, репортери, која су се нашла на лицу места шетајући се по пољима су повраћали, вриштали и падали у несвест од непријатних мириса и [[костур]]а.