Суецки залив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
|||
Ред 28:
== Географија ==
[[Датотека:Coral reef in Ras Muhammad nature park.JPG|мини|лево|250п|Корални гребен у националном парку Раш Мухамад]]
Према [[међународна хидрографска организација|Светској хидрографској организацији]] (ИХО) јужна граница Суецког залива иде линијом која повезује рт [[Раш Мухамад]] (најјужнија тачка [[синајско полуострво|Синајског полуострва]] на 27°43' сгш, око 17 км југозападно од [[Шарм ел Шеик]]а) са јужном обалом острва [[Шадван]] (34°02' игд) и даље паралелно до обала [[африка|Африке]], нешто северније од обала [[хургада|Хургаде]] (на 27°27' сгш).<ref>[http://www.iho-ohi.net/iho_pubs/standard/S-23/S23_1953.pdf "Limits of Oceans and Seas, 3rd edition".] {{Wayback|url=http://www.iho-ohi.net/iho_pubs/standard/S-23/S23_1953.pdf |date=20111008191433 }} International Hydrographic Organization. 1953.</ref>
Дужина залива од севера ка југу, односно од града [[Суец]]а и улаза у [[суецки канал|истоимени канал]] до мореуза Џубал је 314 км, док му ширина варира између 19 и 47 км.
Ред 34:
Суецки залив представља најистуренији северозападни део [[црвено море|Црвеног мора]] који раздваја Синајско полуострво и [[азија|Азију]] на истоку од Африке на западу (египатски гувернорати [[Суец (гувернорат)|Суец]] и [[црвено море (гувернорат)|Црвено море]]). Целокупна површина акваторије под ингеренцијом је [[египат|Египта]].
Сам улаз у залив представља доста плитку акваторију са бројним коралним гребенима који се пружају паралелно са обалом и мањим острвима. Највеће је острво [[Шадван]], стеновита ненасељена формација дужине око 16 км и максималне ширине до 5 км. На Шадвану се налази велики светионик, а острво је познато као ронилачка база. Острво је [[31. март]]а [[1969]]. погодио јак [[земљотрес]] [[магнитуда потреса|магнитуде]] 6,6° [[меркалијева скала|МКС]] скале и том приликом се велики део стена сурвао у море.<ref>{{Cite book|title=Seismological Observations in and around the Southern Part of the Gulf of Suez, Egypt|url=http://www.seismosoc.org/publications/bssa_html/bssa_91-4/00076.htm|year=2002|publisher=International Institute of Seismology and Earthquake Engineering|access-date=15. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131215191111/http://www.seismosoc.org/publications/bssa_html/bssa_91-4/00076.htm|archive-date=15. 12. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>
Најдубљи делови залива се налазе на југу, где максималне дубине достижу до 80 метара, а идући ка северу дубина постепено опада. На крајњем северу залив се наставља на вештачки [[Суецки канал]] (код града [[Суец]]а) преко ког су [[Црвено море]] и [[Индијски океан]] повезани са [[средоземно море|Медитераном]]. Обала је слабо разуђена, доста ниска и песковита и на северу се шири у пространу депресију [[Делта Нила|делте Нила]]. У залив се изузев неколико [[вади]]ја не улива нити један стални водоток.
Ред 40:
== Геологија ==
[[Датотека:GOSRift Strat.png|мини|десно|300п|Стратиграфија Суецког рифта]]
Суецки залив представља део знатно пространијег јужноафричког [[рифт|тектонског рова]] и формирао се у зони Суецког рифта чија максимална активност је била у периоду између касног [[олигоцен]]а (пре око 28 милиона година) и краја [[миоцен]]а (пре око 5 милиона година), тако да је Суецки залив у геолошком смислу релативно млађа творевина.<ref name="Wilson2001">{{Cite book|author=R. C. L. Wilson|title=Non-volcanic Rifting of Continental Margins: A Comparison of Evidence from Land and Sea|url=http://books.google.com/books?id=-bsvkxVBTasC&pg=PA453|accessdate = 15. 12. 2013.|year=2001|publisher=Geological Society of London|isbn=978-1-86239-091-1|pages=453–}}</ref><ref>Bosworth, W.; Huchon P. & McClay K.R. (2005). [http://ipac.kacst.edu.sa/eDoc/2007/169232_1.pdf "The Red Sea and Gulf of Aden Basins".] {{Wayback|url=http://ipac.kacst.edu.sa/eDoc/2007/169232_1.pdf |date=20110818154407 }} Journal of African Earth Sciences 43: 334–378. Bibcode:2005JAfES..43..334B. doi:10.1016/j.jafrearsci.2005.07.020. Приступљено 15. децембра 2013.</ref>
У основи Суецког залива налазе се [[камбријум|прекамбријске]] стене Арапско-нубијског штита ([[гнајс]], [[магматске стене|вулканске]] и [[метаседименти|метаседиментне]] стене са интрузијама [[гранит]]а, [[гранодиорит]]а и [[дијабаз]]а).<ref name="Геологија">Bosworth, W.; McClay K.R. (2001). [http://www.utdallas.edu/~rjstern/egypt/PDFs/Cenozoic%20Red%20Sea/Bosworth&McClay01.pdf "18 Structural and stratigraphic evolution of the Gulf of Suez Rift, Egypt: a synthesis"]. In Ziegler P.A., Cavazza W., Robertson A.H.F. & Crasquin-Soleau. Peri-Tethyan Rift/Wrench Basins and Passive Margins. Mem. Mus. natn. Hist. nat. Peri-Tethys Memoir 6. Paris. pp. 567–606.</ref> Камбријумске стене јављају се на површини као последица дискорданције слојева, и ови црвени и бели пешчари достижу моћност до око 500 метара. Видљиви су углавном у копненом делу Суецког [[рифт]]а, изузев у североисточном делу залива где имају маринске карактеристике.<ref name="Геологија"/> У централним и јужним деловима залива видљиве су стене [[карбон (периода)|карбонске старости]]. Стене [[тријас]]ке старости видљиве су широм залива, а дебљина слојева варира између 8 и 300 метара ([[пешчар]]и и [[конгломерат (геологија)|конгломерати]]).
Ред 63:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Roberts|first1=David G.|author2=A.W. Bally|title=Regional Geology and Tectonics: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins|url=http://books.google.com/books?id=WvuIAvBRvbgC&pg=PA192|year=2012|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-56363-7|pages=192–}}
* {{Cite book
* {{Cite book |ref= harv|author=R. C. L. Wilson|title=Non-volcanic Rifting of Continental Margins: A Comparison of Evidence from Land and Sea|url=http://books.google.com/books?id=-bsvkxVBTasC&pg=PA453|accessdate = 15. 12. 2013.|year=2001|publisher=Geological Society of London|isbn=978-1-86239-091-1|pages=453–}}
| |||