Википедија

Сједињене Америчке Државе — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Спашавам 5 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 82:
=== Флора и фауна ===
[[Датотека:Bald Eagle Portrait.jpg|мини|upright|[[Белоглави орао]] је симбол САД од 1782. године]]
Екологија САД се сматра „[[мегаразноврсне државе|мегаразноврсном]]”: око 17.000 врста [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] се јавља у континенталном делу САД и Аљасци, а више од 1.800 врста [[скривеносеменице]] се јавља на Хавајима, од којих се мало јавља на континенталном делу.<ref>{{cite web |last=Morin |first=Nancy |url=http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |title=Vascular Plants of the United States |publisher=National Biological Service |work=Plants |accessdate = 27. 10. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20130724222726/http://www.fungaljungal.org/papers/National_Biological_Service.pdf |archive-date=24. 07. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> САД су дом за више од 400 врста сисара, 750 врста птица и 5000 врста гмизаваца и водоземаца.<ref>{{cite web |url=http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html |title=Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species |publisher=SDI Group |date = 9. 2. 2001. |accessdate = 20. 1. 2009.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110614224003/http://www.sdi.gov/curtis/TxTab4x1.html|archivedate = 14. 6. 2011|deadurl=yes}}</ref> Око 91.000 врста инсеката је описано до сада.<ref>{{cite web |url=http://www.si.edu/Encyclopedia_SI/nmnh/buginfo/bugnos.htm |title=Numbers of Insects (Species and Individuals) |publisher=Smithsonian Institution |accessdate = 20. 1. 2009.}}</ref> [[Белоглави орао]] је и [[национална птица]] и [[национална животиња]] САД, и трајни симбол саме државе.<ref name=j23>{{Cite journal |last=Lawrence|first=E.A. |year=1990|title=Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture |journal=The Journal of American Culture |volume=13 |issue=1 |doi=10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x |pages=63–69}}</ref>
 
Постоји више од 58 [[национални паркови САД|националних паркова]] и на стотине паркова, шума и дивљих области под федералном управом.<ref>{{cite press release |url=http://home.nps.gov/applications/release/Detail.cfm?ID=639 |title=National Park Service Announces Addition of Two New Units |publisher=National Park Service |date = 28. 2. 2006. |accessdate = 13. 6. 2006.}}</ref> Све укупно, држава поседује 28,8% државног копна.<ref name=FL>{{cite web |url=http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf |title=Federal Land and Buildings Ownership |publisher=Republican Study Committee |date = 19. 5. 2005. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090309172818/http://johnshadegg.house.gov/rsc/Federal%20Land%20Ownership--May%202005.pdf |archivedate = 9. 3. 2009. |deadurl= yes}}</ref> Већина земљишта је заштићена, мада су нека изнајмљена за вађење нафте и гаса, вађење руда, шума и за испашу стоке; 2,4% се користи за војне потребе.<ref name=FL/><ref>{{cite web |publisher=U.S. Geological Survey (USGS) |accessdate = 23. 6. 2012. |date = 21. 6. 2012. |title=NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty |url=http://www.usgs.gov/newsroom/article_pf.asp?ID=3252}}</ref><ref name="Louisiana Universities Marine Consortium">{{cite web |publisher=Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON) |accessdate = 18. 5. 2013. |title=What is hypoxia? |url=http://www.gulfhypoxia.net/Overview/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20130612015526/http://www.gulfhypoxia.net/overview/ |archive-date=12. 06. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
=== Клима ===
Ред 132:
На северу, урбанизација и прилив имиграната без преседана из Јужне и источне Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције, [[закон о усељавању из 1924.|који је трајао до 1924]], је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу.{{sfn|Powell|2009|p=74}} Развој инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата је подстакао веће насељавање и развој америчког [[Стари Запад|Старог Запада]]. Ово је било могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и завршетак [[Први транконтинентални телеграф|Првог трансконенталниог телеграфа]] 1861. и [[Прва трансконтинентална железница|Прве трансконтиненталне железнице]] 1869.
 
[[Куповина Аљаске|Куповином Аљаске]] 1867. од [[Руска Империја|Русије]] за 7,2 милиона долара окончано је ширење САД по континенталном делу Северне Америке. [[Масакр у Воундед Нију]] 1890. је био последњи велики оружани сукоб у Индијским ратовима. Монархија у [[Краљевина Хаваји|Краљевству Хаваји]] је збачена 1893. у пучу који су предводили амерички држављани. САД су анектирале Хавајски архипелаг 1898. Предсједник [[Теодор Рузвелт]] интервенисао у целом низу држава [[Латинска Америка|Латинске Америке]]. Победа у [[Шпанско-амерички рат|шпанско-америчком рату]] исте године је показала да су Сједињене Државе светска сила и довела је до анексије [[Порторико|Порторика]], [[Гвам]]а и [[Филипини|Филипина]] и јачања америчког утицаја на [[Куба|Куби]].<ref>{{cite web |last=Gates |first=John M. |url=http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html |title=War-Related Deaths in the Philippines |work=Pacific Historical Review |publisher=College of Wooster |date=август 1984 |accessdate = 27. 9. 2007. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140629045949/http://www3.wooster.edu/History/jgates/book-ch3.html |archive-date=29. 06. 2014 |dead-url=yes |df= }}</ref> Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и Гвам остали територија САД. Године 1903. САД су стекле [[Зона Панамског канала|зону Панамског канала]]. Отварањем [[Панамски канал|Панамског канала]] 1914. САД су постале светска економдкс сила са становништвом које је, великим усељавањем, нарасло на 92 милиона.
 
Појава бројних угледних индустријалаца крајем 19. века је довео до [[Златни вијек|Златног доба]], периода раста богатства и моћи пословних људи. То је помогло почетак [[Прогресивна ера|Прогресивне ере]], периода великих реформи у многим друштвеним областима, укључујући регулаторну заштиту за јавност, велике мере против трустова и пажње на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт је био један од водећих заговорника прогресивних реформи.
Ред 297:
Највећи трговински партнер Сједињених Држава је Канада. Остали међународни партнери су Мексико, [[Европска унија]], Јапан, [[Индија]] и [ужна Кореја. Трговина са Кином је такође врло значајна.
 
Сједињене Државе су друго најпопуларније одредиште светских [[Туризам|туриста]], одмах након Француске.<ref>{{cite web |url=http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|title= UNWTO World Tourism Barometer (UNWTO) | accessdate = 18. 5. 2014. |year=2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20150101005051/http://www.unwto.org/facts/eng/pdf/barometer/UNWTO_Barom11_iu_april_excerpt.pdf|archive-date=01. 01. 2015|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
== Природна богатства ==
Ред 376:
* [http://www.supremecourtus.gov/ Врховни суд] — Званични веб-сајт Врховног суда САД
* [http://www.firstgov.gov/ Влада САД] — владини сајтови
* [https://web.archive.org/web/20080314143240/http://www.nationalcenter.org/HistoricalDocuments.html Историјски документи]
* [http://www.teacheroz.com/states.htm Инфо линкови за сваку државу]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сједињене_Америчке_Државе”