Тајланд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 7 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 38:
'''Тајланд''' ({{јез-тај|ประเทศไทย}}), или званично '''Краљевина Тајланд''' ({{јез-тај|ราชอาณาจักรไทย}}), [[држава]] је у [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Пре [[1939]]. ова држава се звала [[Сијам]] која је настала 1782. На југу излази на [[Тајландски залив]], део [[Јужно кинеско море|Јужног кинеског мора]]. Граничи се на западу са [[Мјанмар]]ом, на северу и истоку са [[Лаос]]ом, на истоку са [[Камбоџа|Камбоџом]] и на југу са [[Малезија|Малезијом]]. Ова азијска земља, има специфичну тајландску архитектуру и културу, никада и једина земља у југоисточној Азији, која није била колонијализована од стране Европљана, некада позната као краљевина [[Сијам]], народ Таи је посебна етничка група народа у Азији. Тајланд је будистичка земља у азијском континенту, познат је као конзервативна земља, али и као либерална земља у неким погледима , јер су [[пластична хирургија]] , операције промене пола, [[ЛГБТ]] особе нису уопште ретка појава у друштву ове земље. [[Трансродност|Трансродне]] особе могу да раде одређене послове на Тајланду, где у неким земљама, чак и у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] не могу, нпр. да раде као стјуардесе у [[авион]]у. Оно што је [[Италија]] као римокатоличка земља у Европи, то је Тајланд као [[будизам|будистичка]] земља у Азији, на Тајланду има највише будистичких [[монаштво|монаха]] и [[манастир]]а, као и будистичких [[храм]]ова познати као Ватови и светилишта. Милиони туриста широм [[свет]]а посете ову земљу због своје тропске топле климе, [[Патаја]] је популарно туристичко место. Због тајландске хране, која је базирана на пиринчу, пржи на [[вок]]у, [[кокосово уље|кокосовом уљу]] и млеку, [[палмино уље|палмином уљу]], пилетини, свињетини, карију, сосу од [[острига]] ,[[крабе]] итд. као и због раскошне архитектуре у [[Бангкок]]у, као што је Велика Краљевска [[палата]] у којој су живели тајландски краљеви, познатији као [[Рама|Раме]]. Тајланд има знатно развијену [[ратна морнарица|морнарицу]], као свака земља , има [[војска|војску]], али спољна политика ове земље се огледа у томе да има политику [[мир]]а, да не ратује, да се не меша и слично. Тајланд је имао прву жену за премијера, [[Јинглак Шинаватра|Јинглак Шинаватру]]. Тајланд има квалификовану радну снагу која ради и у лакој и у тешкој [[индустрија|индустрији]], један од највећих извозника [[туна|туњевине]] на свету. Тајланд признаје [[Косово]] као независну државу. Чланица је многих азијских и међународних организација. Тајланд је по [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]] 8. највећа економија у Азији. Неки делови земље су по стандарду и квалитету живота попут [[Њемачка|Немачке]] као [[Бангкок]], који је финансијски, економски и културни центар Тајланда, док су неки забачени делови земље без асфалтираних [[пут]]ева и струје, развијени попут [[Мјанмар]]а. Земља је имала проблема са избеглицама који су долазили из [[Камбоџа|Камбоџе]] и из [[Лаос]]а, који су илегално прелазили тајландску границу, препливали би и чак преко реке [[Меконг]], па би их тајландска [[полиција]] и [[царина]] на граници враћала натраг. [[Кинези]] су етничка мањина у Тајланду, многи Тајланђани говоре и уче [[кинески]] као страни језик, због сличности језика и сличне компликоване и тешке артикулације, тонова и изговора. 2016. године је на престо дошао тајландски краљ Рама X или познатији као [[Маха Вачиралонгкорн]] у тајландској јавности. Тајланд је густо насељена земља са 135 становника по километру квадратном.
Тајланд је [[монархија]] на челу које је био краљ [[Рама IX|Бумибол Адуљадеј, Рама IX]], а њиме је после управља [[Национални савет за ред и мир Тајланда|војна хунта]] која је преузела власт маја 2014.<ref name="ThailandPM">{{cite news|title = Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister|url=http://www.bangkoknews.net/index.php/sid/224959611|date = 21. 8. 2014|accessdate = 21. 8. 2014|publisher=Thailand News.Net}}</ref> Краљ је [[Списак краљева Тајланда|девети]] монарх из [[Чакри династија|Чакри династије]], и владао од 1946, те је био најдуже служећи шеф државе.<ref name="longestthai">{{cite web |year=1996 |url=http://www.worldhop.com/Journals/J5/ROYAL.HTM |title
Са укупном површином од око 513.000 -{км}-<sup>2</sup>, Тајланд је по величини 51. земља у свету. Такође је и 20. најнасељенија земља у свету, са око 69 милиона људи . Главни и највећи град је [[Бангкок]] , са више од 10 милиона становника , који је тајландски политички, комерцијални, индустријски, и културни центар , oстали значајнији градови су [[Патаја]] , [[Чијанг Мај]] , [[Сурин]] . Око 75–95% становништва су етнички [[Тајски народи|Тајланђани]], што обухвата четири главне регионалне групе: [[Централни Тајланд|централни Тајланђани]], [[Исански народ|североисторчни Тајланђани]] (Кхон [Лао] Исан),<ref name=McCargoHong>{{Cite journal
Ред 50:
}}</ref> [[Северни тајландски народ|северни Тајланђани]] (Кхон Муеанг); и [[јужни Тајланђани]]. [[Тајландски Кинези]], са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације,<ref name="West794">{{Cite book| |last=West|first=Barbara A. |title = Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania |publisher=Facts on File |year=2009|isbn=978-1-4381-1913-7|pages=794}}</ref> док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.<ref name="Theraphan">{{Cite journal |last=Luangthomkun|first=Theraphan|title = The Position of Non-Thai Languages in Thailand |work=Language, Nation and Development in Southeast Asia |publisher=ISEAS Publishing |year=2007|pages=191}}</ref> [[Тајландски Малајци]] представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од [[Мони|Мона]], [[Кмери|Кмера]] и разних брдских племена. Званични језик у земљи је [[Тајландски језик|тајландски]], а главна религија је [[будизам]], коју практикује око 95% становништва.
Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши [[ново индустријализована земља]] и велики извозник. Тајланд је одмах после [[Индонезија|Индонезије]] , највећа економија у југоисточној Азији. Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне [[Турска|Турску]] и [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света , да буде испред [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]] , чак и [[Мексико|Мексика]]. Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година , држава која је одавно изашла из економске [[транзиција|транзиције]] , која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију. [[Туризам]] и угоститељство на Тајланду су нарочито веома лукративни , доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као [[Патаја]] и острва [[Пукет]] , због добре и јефтине хране, смештаја и провода . Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу , у обнову будистичких и хиндуистичких храмова , као и у борбу против наркоманије , трговине [[дрога|дрогом]] , нелегалне проституције , као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у [[фабрика]]ма . [[Корупција]] , која је присутна и на државном врху , и у [[влада|влади]] , је нешто са чиме се Тајланд бори , многи [[политичар]]и и [[тајкун]]и су завршили у [[затвор]]у , док су неки у бекству , тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници . Становништво на Тајланду је младо , велики је проценат младог становништва , а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик . Тајландска влада , слично попут владе [[НР Кина|НР Кине]] , даје [[субвенција|субвенције]] у [[пољопривреда|пољопривреди]] сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама. Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту [[животна средина|животне средине]], и биљних и животињских врста . Држава нарочито ради на очувању својих [[тропске шуме|тропских шума]] на северу земље , бори се против недозвољене и илегалне [[сеча шума|сече шума]] на северу , у унутрашњости Тајланда . Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у [[Бангкок]] у потрази за бољим животом , [[образовање]]м и послом . Земља уме да се носи са елементарним непогодама , услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из [[Индија|Индије]] , али поплаве на Тајланду нису честе , као у околним земљама и у [[Бангладеш]]у , суше су проблем током топлих сувих месеци . Национална авио компанија Тајланда је [[Тај ервејз интернашонал]] и једна је од најутицајнијих авио компанија у свету , због свог положаја који Тајланд заузима у Азији , авионски летови ка [[Кина|Кини]] , [[Индија|Индији]] , [[Индонезија|Индонезији]] , [[Аустралија|Аустралији]] , [[Русија|Русији]] , су веома чести, као и транзитни летови , где путници преседају , па је мeђународни [[аеродром]] у [[Бангкок]]у због тога веома прометан , са великим гужвама и бројем путника. Друмски саобраћај у Тајланду је најлошије развијен , проблем представљају и [[одрон]]и као и [[клизиште|клизишта]] , услед јаких киша током кишне сезоне и недовољно добрих путева , па се у Тајланду у друмском саобраћају често користе велики [[џип]]ови и камионети, нарочито у унутрашњости и на северу земље . Речни саобраћај је најразвијенији на рекама [[Меконг]] и [[Чао Праја]] , где речне пијаце нису реткост , на којима сељаци и мали пољопривредници продају воће , рибу и пиринач на [[чамац|чамцима]] и мањим бродовима . [[Крузер]]и су на мору , веома популаран и присутан вид [[транспорт]]а , како за стране туристе, тако и за домаће становништво када путују у време годишњих одмора. [[Бангкок]] је једини град који има подземну железницу или [[метро]] и брзе возове који олакшавају саобраћај. Туризам јесте претежно развијен на морској обали и острвима , али се туризам развија на северу земље , због нетакнутих тропских шума , чистих [[водопад]]а и [[река]] ,туристи могу нпр. да јашу , хране тајландске [[слон]]ове , који умеју и да сликају. У [[АСЕАН]] , мећу којима је Тајланд држава чланица , Тајланд има најзначајније економске и трговинске односе са [[Индонезија|Индонезијом]] ,[[Филипини]]ма , [[Вијетнам]]ом и [[Малезија|Малезијом]], док Тајланд помаже у економском развоју много сиромашнијим чланицама и у трговинској сарадњи са осталим државама чланицама ове организације као што су [[Лаос]] и [[Мјанмар]] . Поред тога , Тајланд је и држава чланица [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]] , [[APEC]] , Међународног удружења за развој или IDA , [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]] , [[Високи комесаријат за избеглице|Високог комесаријата за избеглице]] ,[[Међународна хидрографска организација|Међународне хидрографске организације]] ,[[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] , [[Међународна банка за обнову и развој|Међународне банке за обнову и развој]] , [[Светска туристичка организација|Светске туристичке организације]] , [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] , [[Група 77|Групе 77]] , Међународне финансијске корпорације , [[Интерпол]]а , [[Организација за забрану хемијског оружја|Организације за забрану хемијског оружја]] , [[Светска организација за интелектуалну својину|Светске организације за интелектуалну својину]] , [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]] , [[Интерпарламентарна унија|Интерпарламентарне уније]] , [[Унеско|Унеска]] , [[Светска фондација за природу|Светске фондације за природу]] , [[Светски поштански савез|Светског поштанског савеза]] , Удружења за заштиту животиња Пета и Орка , Удружења за борбу против и заштиту од [[сида|сиде]] , Удружења за борбу против [[дијабетес]]а , Удружења за борбу против дечје експлоатације , [[Црвени крст|Црвеног крста]] , [[Уједињене нације|Уједињених нација]] и других међународних и светских удружења и организација , у последњих тридесет година Тајланд веома активно учествује у многим међународним скуповима и организацијама, као и светским конференцијама и самитима. [[Интернет]] на Тајланду је цензурисан, али не толико у тој мери као у [[Кина|Кини]] , уклањају се било какви негативни коментари о Тајланду и о политици земље. У јавности , сем ако нисте на [[плажа|плажи]] , није дозвољено возити се на скутеру, шетати се наг до појаса , бити у јавном превозу наг или превише непримерено обучен , јер су грађани у метро улазили непримерено обучени. Туристи могу кривично да одговарају и да буду депортовани , јер су житељи имали проблема са тучама, алкохолисаним страним туристима и не треба се шалити са тајландском полицијом која је налазила дрогу код туриста било ради шверца , продаје или личне употребе исте. Море је веома загађено као што није био случај пре 50 година, када су се први велики хотели и туристичка насеља изградили, јер велики број туриста баца смеће на плажи и у море , као и хотели који су релативно близу изграђени поред морске обале. Тајландска влада је хтела да неким државама и њиховим грађанима , као нпр. [[Велика Британија]] , да им отежа добијање туристичких [[виза]] због недоличног понашања њихових грађана као туриста на одмору и да уопште смањи „превелики број туриста” којих је било и по више од 15 милиона годишње. Тајланд има значајне дипломатске односе и са источним и западним силама , са [[САД]] и [[Кина|Кином]]. Са [[Вијетнам]]ом је обновио и побољшао дипломатске односе тек после [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] , док је са Совјетским савезом и данас [[Русија|Русијом]] , увек имао и има коректне односе . 2016. , према подацима владе Тајланда , шест милиона људи је живело испод границе сиромаштва , али се процењује да је тај број много већи . Тајланд има јединствено државно уређење јер је унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом . Тајланд је значајан извозник пољопривредних машина и добара у Азији , али и у свету , јер је велики извозник [[пиринач|пиринча]] ,[[соја|соје]] и [[соја сос]]а , као и тајландског [[чили]]ја и [[бибер]]а . Тајланд су колоквијално називали „[[Италија|Италијом]] Азије” и једина земља коју Европљани нису могли да колонизују у југоисточној Азији . Образовање на Тајланду је такво да је основна школа законом обавезна, деца са шест година крену у школу, потом уписују средњу школу, али после основне школе могу да раде. [[Бангкок]] је средиште универзитета и културе , град са највише могућности и најбољим стандардом и квалитетом живота од свих осталих у Тајланду , док други градови који су много мањи и по становништву и по површини и немају доста утицајних високо образованих установа , па зато Тајланђани уколико се не школују после средње школе, раде у угоститељству, туризму или у пољопривреди. Мушкарци више зарађују и политички су више ангажовани од жена. Жене у тајландској политици у последњих 30 година имају већи и значајнији утицај . Тајланд је познат по својој специфичној [[свила|свили]] , од које се праве [[марама|мараме]] за [[плажа|плажу]] , које носе и жене и мушкарци које се зову саронг или парео. У Тајланду има јако пуно страних и домаћих компанија које се баве телекомуникацијама , које се баве производњом телефона и електронике у других уређаја, и продајом некретнина због велике изградње инфраструктуре , поготову стамбених некретнина и локала за издавање простора нарочито у [[Бангкок]]у . Индустријска производња , металургија , пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.<ref name="middleIncomeCountry">[http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html Thailand and the World Bank] {{Wayback|url=http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html |date=20110501094414 }}, World Bank on Thailand country overview.</ref><ref name="GuardianThailandOverview">The Guardian, [http://www.guardian.co.uk/country-profile/thailand Country profile: Thailand], 25 Apr 2009.</ref> Међу [[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]] земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота<ref>{{cite news|title
== Географија ==
Ред 78:
[[Слон]] је национални симбол Тајланда. Мада је било 100.000 припитомљених слонова у Тајланду 1850, популација слонова је пала на око 2.000.<ref name=TECC /> Зверокрадице су дуго ловиле слонове ради [[слоновача|слоноваче]], [[Месо слона|меса]], и коже. Млади слонови су често хватани да би се користили као туристичке атракције или као радне животиње, мада је њихова употреба опала од када је влада забранила [[сеча дрва|сечу дрва]] 1989. Сада има више слонова у заробљеништву него у дивљини, и еколошких активисти тврде да се слонови у заробљеништву често лоше третирају.<ref>{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2002/10/1016_021016_phajaan.html|title = Activists Denounce Tajland's Elephant "Crushing" Ritual|publisher=National Geographic Today|date = 6. 10. 2002|last=Hile|first=Jennifer|accessdate = 7. 6. 2007}}</ref>
Криволов заштићених врста остаје велики проблем. Ловци су десетковали популације [[тигар|тигрова]], [[леопард]]а, и других великих мачака због њихових вредних крзна. Многе животиње (укључујући тигрове, медведе, [[крокодил]]е, и [[краљевска кобра|краљевске кобре]]) се узгајају или лове због меса, која се сматра деликатесом, и ради њихових наводних лековитих својства. Иако је таква трговина незаконита, чувено Бангкошко тржиште Чатучак је још увек познато по продаји угрожених врста.<ref>{{cite web|url=http://www.monitor.net/monitor/9702a/endangeredfood.html|title
Пракса држања дивљих животиња као кућних љубимаца озбиљно угрожава неколико врста. Младунци животиња се обично хватају и продају, што често захтева убијање мајке. Једном у заточеништву и ван њиховог природног станишта, многи кућни љубимци умру или се не репродукују. Угрожене популације укључују [[Азијски црни медвед|азијског црног медведа]], [[Сунчани медвед|малајског сунчаног медведа]], [[Белоруки гибон|белоруког гибона]], -{''[[Hylobates pileatus]]''}- и [[бинтуронг]]а.<ref name='tscwa'>{{cite web|url=http://www.tscwa.org/forests/index.html|title = Thai Forests: Dept. National Parks, Wildlife & Plants|publisher=Thai Society for the Conservation of Wild Animals}}</ref>
Ред 171:
* -{[http://www.mfa.go.th/ Mfa.go.th] Ministry of Foreign Affairs}-
* -{[http://internet.nectec.or.th/webstats/internetmap.current.iir?Sec=internetmap_current Thailand Internet Information] National Electronics and Computer Technology Center}-
* -{[https://web.archive.org/web/20150428064708/http://www.m-culture.go.th/english/ Ministry of Culture]}-
* {{CIA World Factbook link|th|Thailand}}
* -{[http://countrystudies.us/thailand/ Thailand] entry in Library of Congress Country Studies.}- 1987
* -{[https://web.archive.org/web/20090207001737/http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/thailand.htm Thailand] from ''UCB Libraries GovPubs''}-
* {{dmoz|Regional/Asia/Thailand}}
* -{[http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-15581957 Thailand] from the [[Би-Би-Си њуз|BBC News]]}-
| |||