Хаџипоповац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Градска четврт
|назив = Хаџипоповац
|слика =
|опис_слике =
|град = {{застава|Београд}}
|општина = [[Палилула]]
|становништво = 3,863
|становништво_година = 2011
|позивни број = 011
|регистарска ознака = -{BG}-
| мапа = Belgrade
|гшир = 44.81056789819074
|гдуж = 20.482442378997806
}}
'''Хаџипоповац''' је месна заједница настала крајем 19. века, једно од [[Град Београд|београдских]] насеља, налази се у градској општини [[Палилула (Београд)|Палилула]].
Линија 16 ⟶ 31:
Никола Хаџи-Поповић оженио је млађу сестру [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]] (први српски [[фотограф]] и двороуправитељ [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]]) Катарину (око 1828—1894) у [[Беч]]у 1851. и кум им је био [[Михаило Обреновић|кнез Михаило Обреновић]]. [[Анастас Јовановић|Анастас]] је у својој Аутобиографији записао:<blockquote>„Сестру сам у Бечу удао 1851. год. за Николу Хаџи-Поповића, чиновника србског а венчала се у руској капели и мени за љубав је књаз Михаило кумовао, а стари сват беше Стева, син владике новосадског, а девер Димитрије Цехани, ондашњи (бечки) врло угледни трговац, Грг и мој добар пријатељ. Уздарје сам дао сестри ону моју кућу у Београду и још к тому 200 дуката, а доцније још 200, а мајку [Марију (1795-1879)] сам до њене смрти 1879, тј. 47 година издржавао.“<ref>{{Cite book|title=Аутобиографија Анастаса Јовановића|last=Никић|first=Љубомир|publisher=Годишњак Музеја града Београда, III|year=1956|id=|publication-place=Београд|type=}}</ref></blockquote>Никола и Катарина имали су децу: Милоша, Љубицу удату Милошевић и Милицу удату за Васу Димића, професора математике и директора [[Прва београдска гимназија|Прве београдске гимназије]], једног од оснивача Радикалне странке.
Имања су касније део по део продавана, па тако [[1917]]. у огласима у Београдским новинама пише: <blockquote>„Издаје се виноград са станом и три празна плаца за засејавање на Хаџи-Поповцу. Упитати: Хилендарска 21.“</blockquote>а [[1918]]: <blockquote>„Продаје се један воћњак ограђен са кућом и два празна плаца.“</blockquote>Тада су почела
== Референце ==
| |||