Црвени Кмери — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4:
'''Црвени Кмери''' ([[кмерски језик|кмерски]]: -{Kmae Krɑhɑɑm}-) су били владајућа политичка партија [[Камбоџа|Камбоџе]] — којој је променила име у [[Демократска Кампућија]]— од 1975. до 1979. године , чији је главни оснивач и вођа био [[Пол Пот]] , који је био лидер партије од 1963. до 1981. године Црвене Кмере неки историчари називају „ најкрвавијом и најмрачнијом [[деца|децом]] [[комунизам|комунизма]]” , прво због ужасних злочина и [[геноцид]]а , који су починили над сопственим народом [[Кмери]]ма , што је коштало око 2 милиона невиних људи и њихових живота. За време свог режима опустошили су престоницу [[Пном Пен]] , која је била напуштен [[град духова]] за време њихове владавине и комунистичког режима, људе су иселили на Поља смрти у унутрашњости земље на логоре смрти , где су Кмери били мучени, убијани и умрли од глади . Расејали су и побацали више од милион лешева убијених мушкараца , жена и деце , чији су касније [[костур]]и , [[лобања|лобање]] и [[кост]]и као и поцепана стара одећа били нађени по њима и по пољима. Неке жртве , уколико нису имали [[пиштољ]] или [[пушка|пушку]] , су им бушили лобање са оштрим алаткма и оруђем , након чега су текле литре [[крв]]и . Убијали су и мучили децу , а стотине хиљада људи је сахрањено живо и закопали их у земљу. Уништавали су [[храм]]ове из доба [[Кмерско царство|Кмерског царства]] [[Ангкор]] , демолирали , спаљивали куће и зграде у [[Пном Пен|Пном Пену]] . Камбоџа у том тренутку, када су 1975. године на челу са [[Пол Пот|Полом Потом]] дошли до власти , није имала владу и стабилну цивилну власт , органе управе и [[полиција|полицију]] , војне снаге [[САД ]] су извршиле војну инвазију напад на Камбоџу , бацајући [[мина|мине]] и [[бомбе|бомбе]] на град [[Пном Пен]] , као и по селима на северу и у унутрашњости земље , па им је то одговарало, да попут велике војне хунте спроводе оно што су они називали „револуцијом” . [[Пол Пот]] је годинама пре уназад пре 1975. године имао план у селу на северу Камбоџе , да скупи што већи број младих чак и малолетних и необразованих сељака , којима је држао предавања и како морају да спроведу револуцију и да ће њихов тренутак доћи. Последице тога су биле језиве и морбидне , а последице након 1979. су тек биле видљиве , када су стране организације и новинске агенције са [[новине|новинарима]] , [[фотографија|фотографи]] , криминолози , стране [[телевизија|телевизије]] затекле ужасне , застрашујуће , одвратне , морбидне призоре који се не могу видети ни на [[хорор филм]]у. Непријатан мирис лешева, костију, лобања, одеће, старе , изгореле на сунцу , осушене [[крв]]и , да су се лица , новинари, репортери, која су се нашла на лицу места , шетајући по пољима су повраћали , вриштали и падали у несвест од непријатних мириса и [[костур]]а.
 
Израз ''Црвени Кмери'' је сковао камбоџански шеф државе [[Нородом Сиханук]]. Односио се на комунистичке партије у Камбоџи које су прерасле у '''Комунистичку партију Кампућије''' ('''КПК''') и касније '''Партију Демократске Кампућије'''. Организација је била позната и под именом '''Кмерска комунистичка партија''' и '''Национална армија Демократске Кампућије'''. Премијер [[Хун Сен]] је био у Црвеним Кмерима.
 
Црвени Кмери су највише остали упамћени због смрти како се процењује око 1,5 милиона људи (процене варирају од 850.000 до 3 милиона) током њихове владавине. Разлози смрти су били смакнућа, умирање од глади и прислини рад. Под окриљем вође [[Пол Пот|Пола Пота]], Црвени Кмери су увели радикални облик аграрног комунизма у коме је целокупно становништво било присиљено да ради на колективним фармама или у сличним пројектима прислиног рада. Стотине хиљада [[лобања]] и других [[кости]]ју жртава је нађено на пољима смрти .Када се погледа број убијених у односу на број становника (процена око 7,5 милиона 1975), ово је био један од најсмртоноснијих [[режим]]а 20. века. Један од њихових слогана је био: ''Нема користи задржати те. Уништити те није губитак''. Сматра се да су читаве генерације младих људи и њихови животи уништени и нестали , укључујући и некадашњи чланови у партији Црвених Кмера , који су и сами били убијани , уколико нису слушали наређена да убију , неки су били послати у ноторни озлоглашени затвор S 21 , јер би били проглашени за уљезе и издајице и били би мучени и убијени. Процењује се да је више од 100 000 припадника Црвених Кмера било убијено од стране својих истих „партијских другова” , а они који су живи и преживели , који су променили имена и лична документа и живе на селу , породице су им биле убијене од стране Црвених Кмера.