Црвени Кмери — разлика између измена

нема резимеа измене
Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више [[стаљинизам|стаљинистичка]] и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у [[Француска|Француској]] вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]]. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са [[антиколонијализам|антиколонијалистичким]] идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.
 
Након четири године владавине, режим Црвених Кмера је уклоњен са власти 1979. након [[Камбоџанско-вијетнамски рат|инвазије]] од стране [[Вијетнам|Социјалистичке Републике Вијетнам]]. Покрет је опстао до деведесетих као [[покрет отпора]]. Оперисао је у западној Камбоџи из база у [[Тајланд]]у. 1996, након [[мировни споразум|мировног споразума]], њихов вођа [[Пол Пот]] је званично распустио организацију. Некадашњи чланови Црвених Кмера данас живе повученим животом , уклопили су се у данашње друштво Камбоџе , многи су променили имена и лична документа због велике кривице и срамоте као и због велике и сурове осуде од стране друштва и [[свет]]а . У изјавама и анонимним интервјуима су тврдили да су им мозгови били испрани, да су морали да ураде изврше наређење да убију или ликвидирају , ако не би то исто урадили , били би убијани, што значи да су се чланови партије Црвених Кмера убијали међу собом . У интервјуу који је дао [[Пол Пот]] 1997. године , изјавио је да не осећа нимало кривице и није показивао знаке кајања и кривице због смрти 2 милиона људи , свог сопственог народа . Из тог интервјуа , неки су тврдили да Пол Пот или Салот Сар није био ни близу и нимало није био ни свестан тога шта је урадио и колике су биле последице његових идеја и поступака. Тврдио је и правдао се су да његове намере биле најбоље и да је желео добро свом народу, [[Кмери]]ма , и да он није наредио лично толика убиства , као и да је међу Црвеним Кмерима било [[Вијетнам]]аца који су били уљези и убице , а постоје необориви физички докази да је он сам лично убио најмање 500 људи , његових политичких противника и припадника елите које је он презирао и желео лично да им пресуди , укључујући и једна девојка у коју је био заљубљен, тада жена , која га је одбила у младости и удала се за доста богатијег мушкарца из [[Пном Пен|Пном Пена]]. Пол Пот је умро [[15. април]]а, [[1998]], у беди и немаштини са другом женом и ћерком у малом селу близу [[Тајланд]]а, његово тело је било спаљено, не суочивши се са судом<ref name = "Economist0707">[http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=9441341 Како моћни падају].''Економист''</ref>.
 
== Референце ==
Анониман корисник