Отворите главни мени

Промене

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
=== Етимологија ===
 
На [[турски језик|турском језику]] Балкан значи „венац шумовитих планина” (''{{lang|tr|balkan}}''),<ref name="Balkan.">{{cite encyclopedia | url = http://encarta.msn.com/dictionary_/balkan.html | title = Balkan | work = Encarta World English Dictionary | publisher = Microsoft Corporation | accessdate = 31. 3. 2008 | archiveurl = https://www.webcitation.org/5kwPqi7mD?url=http://encarta.msn.com/dictionary_/balkan.html | archivedate = 31. 10. 2009 | deadurl = yes |df= }}</ref><ref>{{cite encyclopedia | encyclopedia = Büyük Türkçe Sözlük | title = balkan | publisher = Türk Dil Kurumu | url = http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | quote = Sarp ve ormanlık sıradağ | language = tr | accessdate = 033. 07. 2017 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110825034714/http://www.tdkterim.gov.tr/bts/ | archivedate = 25. 08. 2011 | deadurl = yes | df = }}</ref> док на [[бугарски језик|бугарском језику]] Балкан значи „планина”' (''{{lang|bg|балкан}}'').<ref>{{Cite book| last = Костов| first = Н.| last2 = Андрейчин| first2 = Л.| last3 = Илчев| first3 = Ст.| last4 = Попов| first4 = Д.| last5 = Георгиев| first5 = Л.| title = Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов)|date year = 1994| publisher = Наука и изкуство| location = С.}}</ref> Друга моћу етимологија је повезана са [[персијски језик|персијском]] ријечју балк која значи „мочвара” уз додатак турског суфикса -ан добија се „мочварна шума”.<ref>{{Cite book| last = Stachowski| first = Marek| title = European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings| publisher = Jagiellonian University| url = https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings| accessdate = 3. 7. 2017| language = en| pages = 618}}</ref> Мање популарна хипотеза етимологије је да је назив настао од персијске ријечи Balā-Khāna која значи „велике висока кућа”.{{sfn|Todorova|1997|p=27}}
 
=== Историјски називи ===
==== Класична антика и рани средњи вијек ====
 
Од класичне антике до средњег вијека, мјесни [[Трачани]]<ref>{{cite web | url = https://books.google.com/books?id=VDoQAQAAMAAJ&q=hemus+thracian+name&dq=hemus+thracian+name&output=html_text&cd=6 | title = Bulgaria | work = Hemus – a Thracian name | publisher = Indiana University| pages = 54}}</ref> су за [[Балканске планине]] користили назив Хемус.<ref>{{cite book| title = Balkan Studies| year = 1986| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg}}</ref> Према грчкој митологији, трачког краљ [[Хем (митологија)|Хемуса]] је да би га казнио бог Зевс претворио у планину, а планина је добила његово име. Предложена је и схема повратног назива. Д. Дечев сматра да је Хемус ({{јез-грч|Αἷμος}}) настао од [[Трачки језик|трачке]] ријечи ''-{*saimon}-'' која значи ’планински гребен’.<ref>{{cite book| last = Decev| first = D| title = Balkan Studies| year = 1986| publisher = University of Michigan| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg| accessdate = 20. 6. 2015}}</ref> Трећа могућност је да је Хемус ({{јез-грч|Αἵμος}}) долази од гречке ријечи хема ({{јез-грч|αἵμα}}) што значи ’крв’. Мит се односи на борбу између бога Зевса и титана [[Тифон]]а. Зевс је Тифона ранио муњом и Тифонова крв је пала на планину, одакле је планина добила име.<ref>{{cite web| url = https://books.google.com/books?id=3cmSa4H_C0oC&lpg=PA20&ots=SBNq-jEdSY&dq=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&hl=bg&pg=PA20#v=onepage&q=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&f=false| title = Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus| work = Google Books| accessdate = 12. 9. 2014}}</ref>
 
==== Касни средњи вијек и османско доба ====
 
Најстарије помињање назива је на арапском мапи са почетка 14. вијека, у којој се Хелмске планине називају Балкан.<ref name="Dobrev 1989">{{cite book| title = Происхождение географического названия Балкан – Sixieme Congres international d'etudes du Sud-Est Europeen | language = fr | last = Dobrev| first = Ivan| publisher = Ed.de l'Académie bulgare des Sciences | year = 1989| location = Sofia | url = https://books.google.com/books/about/?id=jxYZnQEACAAJ }}</ref> Прво потрвђено вријеме у коме се на Западу за планински масив у Бугарској користи назив Балкан је писмо из 1490. године које је италијански хуманиста и писац [[Филип Калимах]] послао папи [[Папа Иноћентије VIII|Иноћентију -{VIII}-]].{{sfn|Todorova|1997|p=22}} Прво османско помињање документовано је 1565. године. Прије тога није било друге документоване употребе ријечи која се односи на област, иако су се друга туркијска племена већ населила или пролазила кроз полуострво. Постоји и тврдња о [[Прабугари|ранобулгарском]] поријеклу популарне ријечи у Бугарској, али то је само несхоларна тврдња.{{sfn|Todorova|1997|p=27}} Ријеч су користили Османлије у Румелији у свом општем значењу планине, као ''{{јез|tr|Kod̲j̲a-Balkan}}'', ''{{јез|tr|Čatal-Balkan}}'' и ''{{јез|tr|Ungurs-Balkani̊}} )'', посебно се односећи на Хелмску планину.<ref>Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Editors: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill Online Reference Works.</ref><ref>{{cite web| url = http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/balkan-SIM_1152?s.num=309&s.start=300| title = Balkan – Brill Reference| work = brillonline.com}}</ref> Назив је и даље сачуван у средњој Азији у називу планинског вијенца [[Велики Балкан]]<ref>{{cite web | url = http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | title = Balkhan Mountains | work = World Land Features Database | publisher = Land.WorldCityDB.com | accessdate = 31. 3. 2008 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080228223148/http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | archivedate = 28. 02. 2008 | deadurl = yes | df = }}</ref> и [[Покрајина Балкан|покрајине Балкан]] у [[Туркменистан]]у.
 
==== Југоисточна Европа ====
{{main|Југоисточна Европа}}
 
Дијелом због историјских и политичких конотација појма „Балкан”,,<ref>{{cite web| url = http://www.merriam-webster.com/dictionary/balkanize| title = Balkanize| publisher = merriam-webster.com}}</ref> посебно од војних сукоба деведесетих година 20. вијека, термин „Југоисточна Евопа” постаје све популарнији иако се дословно односи на много веће подручје и стога није толико прецизно.<ref>{{cite book| title = A history of Eastern Europe | last = Bideleux| first = Robert | authorlink = |last2=Jeffries| first2 = Ian| year = 2007| publisher = Taylor & Francis | location = |isbn=978-0-415-36627-4 | url = https://books.google.com/?id=PTB0gn_qwTcC&printsec=frontcover| pages = 37}}</ref>
 
== Историја Балкана ==
{{leftlegend|#ff7b4d|Уобичајено је део Балканског полуострва}}
{{leftlegend|#ffbd59|Није уобичајено део Балканског полуострва}}]]
Балканско полуострво је окружено [[Јадранско море|Јадранским морем]] на југозападу, [[Јонско море|Јонским]] и [[Средоземно море|Средоземним морем]] на југу, [[Егејско море|Егејско]] и [[Мраморно море]] су на југоистоку док је [[Црно море]] на истоку. Сјеверна граница су ријеке Дунав, Сава и Купа. Захвата површину скоро око 470.000 km² (нешто мање од Шпаније). Та површина је мање или више идентична региону познатом као [[Југоисточна Европа]].<ref>{{cite book| last = Hajdú| first = Zoltán | year = 2007| title = Southeast-Europe: State Borders, Cross-border Relations, Spatial Structures | url = https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false | location = Pécs | publisher = [[Hungarian Academy of Sciences]] | isbn = 978-963-9052-65-9 | accessdate = 8. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite book| last = Lampe| first = John R.| year = 2014| title = Balkans Into Southeastern Europe, 1914–2014: A Century of War and Transition | url = https://books.google.com/books?id=tAMdBQAAQBAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false | location = London | publisher = [[Palgrave Macmillan]] | isbn = 978-1-137-01907-3 | accessdate = 8. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite book| editor = Švob-Ðokic, Nada | year = 2001| title = Redefining Cultural Identities: Southeastern Europe | url = http://www.culturelink.org/publics/joint/cultid04/Svob-Djokic_Redefining_Cultid_SE.pdf | location = Zagreb | publisher = [[Национална и универзитетска библиотека у Загребу|National and University Library in Zagreb]] |id=ISBN 953-6096-22-6 | accessdate = 8. 6. 2015}}</ref>
 
Од 1920. године до Другог свјетског рата, [[Истра]] и дијелове [[Далмација|Далмације]], које спадају у општу дефиниција Балканско полуострва, били су дио [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. Садашња територија [[Италија|Италијанска Републике]] укључује мању областо око [[Трст]]а која припада Балканском полуострву. Међутим, италијански географски област око Трста и Истру обично не сматрају дијелом Балканског полуострва, због дефиниције Балкана која западну границу полуострва смијешта на ријеку Крупу.<ref name="Agostini, (2004). стр. 78">Istituto Geografico De Agostini, ''L'Enciclopedia Geografica – Vol.I – Italia'', 2004, Ed. De Agostini pp. 78.</ref>
 
Удио површине територија<ref>{{cite web| url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html| title = Field Listing: Area| publisher = CIA: The World Factbook| accessdate = 20. 1. 2016}}</ref> на Балканском полуострву према земљама по дефиниција Дунав—Сава:
# {{застава|Албанија}}: 27.390 km² (>99% територије)
# {{застава|Босна и Херцеговина}}: 51.180 km² (>99%)
 
Већим дијелом или дјелимично на Балканском полуострву:
# {{застава|Грчка}} (копно): 104.470 km²<ref>{{cite web| title = The Law of the Sea| url = https://books.google.com/books?id=x4uZat_RmpUC&pg=PA226&dq=greece+mainland+km²&hl=bg&sa=X&ved=0CGEQ6AEwCWoVChMIo4a9wuqAyQIVxgwsCh1C1Amk#v=onepage&q=greece%20mainland%20km²&f=false}}</ref> (80%)
# {{застава|Италија}} (окрузи [[Горица (округ)|Горица]] и [[Трст (округ)|Трст]]): 300 km² (0,1%)
# {{застава|Румунија}} ([[Сјеверна Добруџа]]): 12.000 km² (5%)
[[Датотека:Western Balkans.PNG|мини|Земље Западног Балкана. Хрватска се придружила ЕУ у јулу 2013. године]]
 
Институције Европске уније су дефинисале „Западни Балкан” као подручје на Балкану које укључује државе које нису чланице Европске уније, док се остала значења односе на географске аспекте. Западни Балкан је неологизам скован за описивање земаља „бивше Југославије (минус Словенија) и Албаније”.<ref name="WBSummit">{{cite web | url = http://www.bmeia.gv.at/en/european-foreign-policy/foreign-policy/western-balkans-summit/| title = Western Balkans Summit| accessdate = 11. 8. 2015 | author = [[Federal Ministry for Europe, Integration and Foreign Affairs]]}}</ref><ref>{{cite web| url = http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/| title = Western Balkans – Trade – European Commission| work = europa.eu}}</ref><ref name="Centre for Regional Studies">{{cite book| authorlink = Pamer| editor = Zoltan Hajdu| others = Ivan Illes, Zoltan Raffay| title = Southeast-Europe: state borders, cross-border relations, spatial structures| url = https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&pg=PA141| accessdate = 18. 10. 2014| year = 2007| publisher = Centre for Regional Studies| isbn = 978-963-9052-65-9| chapter = The European integration and regional policy of the West Balkans| pages = 141}}</ref><ref name="eesc.europa.eu">{{cite web| url = http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans| title = European Economic and Social Committee – Western Balkans| work = European Economic and Social Committee| accessdate = 12. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141006203429/http://www.eesc.europa.eu/?i=portal.en.western-balkans|archive-date = 06. 10. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref><ref name="eeas.europa.eu">{{cite web| url = http://eeas.europa.eu/western_balkans/index_en.htm| title = European Union External Action – EU relations with the Western Balkans| publisher = |accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="Redaktion: PT-DLR">{{cite web| url = http://www.internationales-buero.de/en/2114.php| title = Federal Ministry of Education and Research of Germany – Western Balkan Countries| author = Redaktion: PT-DLR| publisher = |accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="bmeia.gv.at">{{cite web| url = http://www.bmeia.gv.at/en/foreign-ministry/foreign-policy/europe/western-balkans.html| title = Austrian Foreign Miniistry – The Western Balkans – A Priority of Austrian Foreign Policy| publisher = }}</ref><ref name="wbif.eu">{{cite web| url = http://www.wbif.eu/Stakeholders| title = WBIF – Western Balkans Investment Framework – Stakeholders| publisher = |accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="ec.europa.eu">{{cite web| url = http://ec.europa.eu/trade/policy/countries-and-regions/regions/western-balkans/| title = European Commission – Trade – Countries and regions – Western Balkans| publisher = |accessdate = 12. 9. 2014}}</ref><ref name="auto">{{cite web| url = http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf| title = Western Balkans: Enhancing the European Perspective| publisher = Communication from the Commission to the European Parliament and the Council| year = 2008| accessdate = 8. 4. 2008| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080409004701/http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/balkans_communication/western_balkans_communication_050308_en.pdf| archivedate = 9. 4. 2008 | deadurl = no}}</ref> Тај регион дакле обухвата: Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Републику Македонију и Албанију.<ref name="Centre for Regional Studies" /><ref name="eesc.europa.eu" /><ref name="eeas.europa.eu" /><ref name="Redaktion: PT-DLR" /><ref name="bmeia.gv.at" /><ref name="wbif.eu" /><ref name="ec.europa.eu" /><ref name="auto" /> Свака од ових земаља за циљ има да буде дио [[будуће проширење Европске уније|будућег проширења Европске уније]] и да достигне резултате демократије и трансмисије, али ће до тада бити снажно повезан са пред-ЕУ програмом [[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]].<ref>{{cite web | url = http://transatlantic.sais-jhu.edu/publications/books/Unfinished%20Business%20Pdf/ch01_Bieber.pdf | format = PDF | title = Perspectives on the Region | accessdate = 19. 7. 2013}}</ref> Хрватска, која се сматрала дијелом Западног Балкана, придружила се Европској унији у јулу 2013. године.<ref>{{cite web| url = http://www.europarl.europa.eu/atyourservice/en/displayFtu.html?ftuId=FTU_6.5.2.html| title = Fact Sheets on the European Union:The Western Balkans| publisher = European Parliament| first = André| last = De Munter| year = 2016| accessdate = 22. 3. 2017}}</ref>
 
== Народи и етничке групе Балкана ==
=== Урбанизација ===
 
Већина држава на Балканском полуострву је углавном урбанизована; изузев Босне и Херцеговине која је отприлике 50% рурална и 50% урбана.<ref>{{cite web| url = http://data.worldbank.org/indicator/SP.URB.TOTL.IN.ZS| title = Data: Urban population (% of total)| publisher = The World Bank| year = 2006–2010}}</ref>
 
{{wide image|Istanbul panorama and skyline.jpg|500п|Панорама Истанбула}}
| [[Истанбул]]* || {{застава|Турска}} || 9.000.000 || 10.000.000 || 2014
|-
| [[Букурешт]] || {{застава|Румунија}} || 1.883.425 ||2.272.163 || 2011<ref name="Romanian">{{cite web | url = http://www.citypopulation.de/Romania.html| title = ROMANIA: Counties and Major Cities | accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Софија]] || {{застава|Бугарска}} || 1.260.120 || 1.681.666|| 2014<ref name="Bulgarian">{{cite web | url = http://www.citypopulation.de/Bulgaria-Cities.html| title = BULGARIA: Major Cities| accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Београд]] || {{застава|Србија}} || 1.233.796 || 1.659.440 || 2011<ref>[http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf Statistical Officeof the Republic of Serbia] pp. 32.</ref>
|-
| [[Загреб]] || {{застава|Хрватска}} || 688.163 || 1.113.111 || 2011<ref>{{cite web | url = http://www.citypopulation.de/Croatia-Cities.html| title = CROATIA: Counties and Major Cities | accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Атина]] || {{застава|Грчка}} || 664.046 || 3.753.783 || 2011<ref name="Greek">{{cite web | url = http://www.citypopulation.de/Greece-Agglo.html| title = GREECE: Regions and Agglomerations | accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Скопље]] || {{застава|Македонија}} || 444.800 || 506.926 || 2014<ref name="Macedonian">{{cite web | url = http://www.citypopulation.de/Macedonia.html| title = MACEDONIA | accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Тирана]] || {{застава|Албанија}} || 418.495 || 800.986 || 2011<ref>[https://citypopulation.de/Albania-Cities.html Albania: Prefectures and Major Cities - Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information{{Ботовски наслов}}]</ref>
| [[Констанца]] || {{застава|Румунија}} || 283.872 || 425.916 || 2011<ref name="Romanian" />
|-
| [[Љубљана]] || {{застава|Словенија}} || 280.310 || 280.310 || 2017<ref>{{cite web | url = http://www.citypopulation.de/Slovenia-Cities.html| title = SLOVENIA: Major Cities| accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Нови Сад]] || {{застава|Србија}} || 277.522 || 341.625 || 2011<ref name="Serbian">{{cite web | url = http://www.citypopulation.de/Serbia-Cities.html | title = SERBIA: Regions. Districts and Major Cities | accessdate = 9. 11. 2015 | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20151108005723/http://www.citypopulation.de/Serbia-Cities.html | archivedate =08 8. 11. 2015 |df= }}</ref>
|-
| [[Сарајево]] || {{застава|Босна и Херцеговина}} || 275.524 || 355.170 || 2013<ref>{{cite web | url = http://www.citypopulation.de/Bosnia-Cities.html| title = BOSNIA AND HERZEGOVINA | accessdate = 9. 11. 2015}}</ref>
|-
| [[Крајова]] || {{застава|Румунија}} ||269.506 || 420.000 || 2011<ref name="Romanian" />
|-
| [[Чорлу]] || {{застава|Турска}} ||253.500 || 273.362 || 2014<ref>{{cite web| url = http://www.citypopulation.de/php/turkey-tekirdag.php?cityid=677| title = Çorlu (Tekirdağ. Turkey) – Population Statistics and Location in Maps and Charts| website = www.citypopulation.de| accessdate = 21. 1. 2016}}</ref>
|-
| [[Брашов]] || {{застава|Румунија}} ||253.200 || 369.896 || 2011<ref name="Romanian" />
|}
:* Само је европски дио Турске дио Балканског полуострва.<ref name="Crampton">{{cite book| last1 = Crampton| title = The Balkans Since the Second World War| url = https://books.google.com/books?id=z9AFBAAAQBAJ&pg=PT14#v=onepage&q&f=false}}</ref> Ту живе двије трећине становника града, 14.025.646.
 
== Види још ==
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| last = Stachowski| first = Marek| title = European Balkan(s), Turkic bal(yk) and the problem of their original meanings| publisher = Jagiellonian University| url = https://www.academia.edu/5693478/European_Balkan_s_Turkic_bal_yk_and_the_problem_of_their_original_meanings| accessdate = 3. 7. 2017| language = en| pages = 618}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Костов| first = Н.| last2 = Андрейчин| first2 = Л.| last3 = Илчев| first3 = Ст.| last4 = Попов| first4 = Д.| last5 = Георгиев| first5 = Л.| title = Български тълковен речник (допълнен и преработен от Д. Попов)|date year = 1994| publisher = Наука и изкуство| location = С.}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Грчић| first = Мирко| last2 = Станковић| first2 = Стеван| last3 = Гавриловић| first3 = Љиљана| last4 = Радовановић| first4 = Светлана| last5 = Степић| first5 = Миломир| last6 = Ђурђић| first6 = Снежана| title = Географија за III разред гимназије| year = 2013| publisher = ЗУНС| location = Београд| chapter = Балканско полуострво| isbn = 978-86-17-18421-4| pages = 5}}
* {{cite journal | last = Banac| first = Ivo| year = 1992| title = Historiography of the Countries of Eastern Europe: Yugoslavia | journal = American Historical Review | volume = 97 | issue = 4 | publisher = University of Chicago Press | doi = 10.2307/2165494 | jstor = 2165494| pages = 1084-1104}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Banac| first = Ivo| title = The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics | year = 1984| publisher = Cornell University Press | location = Ithaca, N.Y. | isbn = 978-0-8014-9493-2}}
* Carter, Francis W., ed. ''An Historical Geography of the Balkans'' Academic Press, 1977.
* Francis Dvornik ''The Slavs in European History and Civilization'' Rutgers University Press, 1962.
* {{Cite book | ref = harv| last = Fine| first = John Van Antwerp| authorlink = Џон ван Антверп Фајн| title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest| url = https://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC| year = 1994| publisher = University of Michigan Press| isbn = 978-0-472-08260-5}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Jelavich| first = Barbara| title = History of the Balkans | year = 1983| publisher = Cambridge University Press}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Jelavich| first = Charles and Jelavich, Barbara, eds. | title = The Balkans In Transition: Essays on the Development of Balkan Life and Politics Since the Eighteenth Century | year = 1963| publisher = University of California Press}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Kitsikis| first = Dimitri| title = La montée du national-bolchevisme dans les Balkans. Le retour à la Serbie de 1830 | publisher = Avatar | location=Paris | year = 2008}}
* Lampe, John R., and Marvin R. Jackson; ''Balkan Economic History, 1550–1950: From Imperial Borderlands to Developing Nations'' Indiana University Press, 1982
* Király, Béla K., ed. ''East Central European Society in the Era of Revolutions, 1775–1856.'' 1984
* {{Cite book | ref = harv| last = Komlos| first = John| title = Economic Development in the Habsburg Monarchy and in the Successor States | series = East European Monographs #28 | year = 1990| publisher = East European Monographs | location = |isbn=978-0-88033-177-7}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Mazower| first = Mark| title = The Balkans: A Short History | series = Modern Library Chronicles | year = 2000| publisher = Random House | location = New York | isbn = 978-0-679-64087-5}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Stavrianos| first = L. S. | others = with Traian Stoianovich | title = The Balkans since 1453 | year = 2000| origyear = 1958 | publisher = NYU Press | location = New York | isbn = 978-0-8147-9766-2}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Stoianovich| first = Traian| title = Balkan Worlds: The First and Last Europe | year = 1994| series = Sources and Studies in World History | publisher = M.E. Sharpe | location = New York | isbn = 978-1-56324-032-4}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Todorova| first = Marija| authorlink1 = Marija Todorova | title = Imaginarni Balkan | year = 2006| publisher = Biblioteka XX vek| location = Beograd |id=ISBN 86-7562-054-3}} {{COBISS|ID=134640140}}
{{refend}}
 
1.506.851

измена