Бокељи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 6:
Простор Боке которске су у 7. веку населила [[срби у раном средњем веку|српска племена]],{{sfn|Moravcsik|1967|p=}} а читава област је током највећег дела [[Српске земље у средњем веку|средњег века]] била у саставу српских држва.{{sfn|Јанковић|2007|p=}} У то време, Бока которска није постојала као посебна административна целина. Њене границе су повучене тек након потоњих млетачко-турских ратова у 17. и 18. веку. Од тог времена усталио се и геополитички појам Боке которске, а њени становници су прозвани ''Бокељима''. Као такви, разликовали су себе од суседних ''Херцеговаца'' на једној и ''Црногораца'' на другој страни.
[[Петар I Петровић Његош]] није Бокеље сматрао ''Црногорцима'', него [[Приморци (Срби)|Приморцима]], а да та два дела српског народа раздваја по регионалној припадности доказују и његове посланице и писма. Неки Бокељи су се жалили аустријском цару против Црногораца <ref>{{Cite book| last = Петровић Његош| first = Петар I| authorlink = |coauthors= | title = Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Сименону Орловићу, стр.360., писмо бр. 314. од 4.6.1818.| year = 2015| url = | publisher = Светигора| location = Цетиње |id=}}</ref> : {{цитат|Разумио сам да су неки Бокељи пред императором велику жалбу приносили противу Церногорацах... који су највиши смутљивци и злодјеи међу ова два народа...}}
Када су неки Црногорци са неким Приморцима разбијали цркве и куће по Боки 1806. године <ref>{{Cite book| last = Петровић Његош| first = Петар I| authorlink = |coauthors= | title = Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 9.3.1806.| year = 2015| url = | publisher = Светигора| location = Цетиње |id=}}</ref> , Петар I је написао: {{цитат|Ја знам да је било и Приморацах који су наговарали Црногорце да тако чине.}}
Након укључења Боке которске у састав југословенске федералне јединице [[Народна Република Црна Гора|Црне Горе]] (1945), комунистички режим је започео кампању наметања ''црногорског'' идентитета, тако да су Бокељи били изложени снажној [[црногоризација|црногоризацији]], али су упркос томе задржали не само свој регионални, већ и изворни етнички идентитет, тако да се велика већина њих и данас сматра Србима (православни Бокељи), односно Хрватима (католички Бокељи).
Ред 27:
* [[Андрија Змајевић]] (књижевник, барско-дукљански надбискуп и примас краљевства Србије)
* [[Иво Визин]] (познати поморац из [[Прчањ]]а)
* [[Матија Змајевић]]<ref>{{cite web| url = http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20040414/feljton01.asp | title = Slobodna Dalmacija | publisher = Arhiv.slobodnadalmacija.hr | date = 14. 4. 2004. | accessdate = 26. 10. 2013.}}</ref> (Руски адмирал)
* [[Мато Мрша]]<ref>[http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/pomorska-skola_l.htmlMato Mrsa]</ref> (поморски капетан и учитељ поморства)
* [[Нико Луковић]]
Ред 44:
* [[Јован Мирковић]]
* [[Стеван Вукотић]] (први Србин, Црногорац и јужни Словен који је опловио свијет)
* [[Петар Замбелић]]<ref>{{cite web| url = http://www.moljac.hr/biografije/zambelic.htm| title = biografije : Petar Zambeljic| publisher = moljac.hr | date = |accessdate = 1. 11. 2013.}}</ref>
* [[Петар Ивелић]] (Гроф, Генерал руске војске)
* [[Васос Мавровунотис|Васо Брајовић]] (Добровољац у ратовима за ослобођење Грчке)
* [[Стјепан Зановић]]<ref>{{cite web| url = http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/petrovici_xviii_vijek/stjepan_anibal_zanovic.htm | title = digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja | publisher = Montenegrina | date = |accessdate = 26. 10. 2013.}}</ref>
* [[Саша Балић]] (Црногорски фудбалер са интернационалном каријером)
* [[Никола Маловић]]
Ред 57:
== Литература ==
* {{Cite book| ref = harv| last = Јанковић| first = Ђорђе| authorlink = Ђорђе Јанковић| title = Српско Поморје од 7. до 10. столећа| year = 2007| location = Београд| publisher = Српско археолошко друштво| url = http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Костић| first = Лазо М.| authorlink = Лазо М. Костић| title = О српском карактеру Боке Которске| year = 1961| location = Цирих| url = https://books.google.com/books?id=8WI_AQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula| editorlink = Ђула Моравчик| title = Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio| year = 1967|orig-year=1949| edition = 2.| location = Washington| publisher = Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies| url = https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Ферјанчић| first = Божидар| authorlink = Божидар Ферјанчић| chapter = Константин VII Порфирогенит| title = Византиски извори за историју народа Југославије| year = 1959| volume = 2| location = Београд| publisher = Византолошки институт| pages = 1-98| url = https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2}}
== Спољашње везе ==
| |||