'''Свети Иларије''' ({{јез-фра|Hilaire de Poitiers}}; [[315]]—[[367]]) је [[Хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] и [[Црквени оци|учитељ цркве]]. Био је [[епископ]] поатијскиу [[Галија|галском]] граду [[Поатје]]у и истакнути [[теологија|богослов]] запада. Због свог чврстог став у борби против [[Аријанство|Аријеве јересиаријанства]], прозван је ''„Атанасије Запада“'' (по угледу на [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]]).
Према [[Јероним Стридонски|Јерониму Стридонском]], рођен је у граду [[Поатје]]у у [[Аквитанија|Аквитанији]] у другој деценији [[4. век|IV века]]. Потекао је из племићкеаристократске породице, тако да је добио класично образовање, и у младости се посветио проучавању [[Филозофија|филозофије]]. По предању читање [[Нови завет|Новог завета]], посебно [[Јеванђеље по Јовану|Јеванђеља по Јовану]], га је инспирисала да се [[Крштење|крсти]] и прими хришћанство.
Године [[350]]. изабран је за епископа у родном граду, иако је до тада у браку. У спору око Аријевогаријанске учењајереси одлучно је стао на страну [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]], и активно се супротставио Аријевојследбеницима јересиаријанства. Због тога је био протеран, од стране цара [[Констанције II|Констанција II]], у [[Мала Азија|Малу Азију]].
У периоду од [[356]]. до [[359]], Иларијев најзначајнији богословски рад је расправа ''„О Тројству“'', посвећена доказу о божанству [[Бог Син|Сина]], затим есеј ''„О саветима“''.
Године [[360]]. Иларије је затражио од цара Констанца дозволу да учествује у новом [[Други васељенскиЦариградски сабор (360)|Цариградском сабору]] али му је он то одбио. Ипак, [[361]]. године Иларију је дозвољено да се врати у [[Галија|Галију]], где је наставио своју борбу против Аријеверазних иизданака другихаријанске јереси.
Свети Иларије је умро [[13. јануар]]а [[367]]. године.
