Ксавер Шандор Ђалски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
== Биографија ==
Један од најтипичнијих хрватских књижевника друге половине 19. и почетка [[20. век]]а, Ксавер Шандор Ђалски, правим именом '''Љубомил Бабић''', рођен је [[26. октобар|26. октобра]] [[1854]]. године у [[Гредице|Гредицама]] у [[Хрватска|Хрватском]] загорју, у племићкој породици, што ће знатно утицати на избор његових књижевних тема. У својим приповеткама ''"Под старим крововима“, „За материнску ријеч“ и „На рођеној груди“,'' он је не само хроничар, већ и осетљиви лирик, те истанчан и зрео уметник. До изражаја долази његов емоционални однос према природи и загорском ладању.
Писао је под утицајем славног писца Тургењева; Ђалски је увео у хрватску књижевност "руски реализам", који је унапредио нарочито новелистику. Код писца се разликују три стваралачка правца: патриотски, чисто уметнички и субјективни-лични. Тај трећи правац осветљава тајну његове душе; показује да је био опчињен мистичним спиритизмом и Шопенхауеровом филозофијом.<ref>"Срђ", Дубровник 1903. године</ref>
За време хрватско-српске коалиције, био је народни посланик у Хрватском сабору и делегат у Угарско-хрватском сабору у [[Пешта|Пешти]]. Изабран је 1905. године за дописног члана [[Српска Краљевска академија|Српске Краљевске академије]] у Београду.<ref>"Источник", Сарајево 1905. године</ref> Велики жупан [[Загребачка жупанија|Загребачке жупаније]] постао је [[1917]]. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] је постао члан Народног представништва у Београду.{{sfn|Бранко Водник|1925|p=626}} Живео је на свом поседу у [[Гредице|Гредицама]]. {{sfn|Бранко Водник|1925|p=626}}
| |||