Ксавер Шандор Ђалски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
== Биографија ==
Један од најтипичнијих хрватских књижевника друге половине 19. и почетка [[20. век]]а, Ксавер Шандор Ђалски, правим именом '''Љубомил Бабић''', рођен је [[26. октобар|26. октобра]] [[1854]]. године у [[Гредице|Гредицама]]<ref>"Време", Београд 1934. године</ref> у [[Хрватска|Хрватском]] загорју, у племићкој породици, што ће знатно утицати на избор његових књижевних тема. У својим приповеткама ''"Под старим крововима“, „За материнску ријеч“ (слике из 1848) и „На рођеној груди“,'' он је не само хроничар, већ и осетљиви лирик, те истанчан и зрео уметник. До изражаја долази његов емоционални однос према природи и загорском ладању. После студија права прихватио је државну службу, али као патриота био је од стране режима прогањан и пензионисан (пре времена).
Писао је под утицајем славног писца Тургењева; Ђалски је увео у хрватску књижевност "руски реализам"<ref>"Зора", Мостар 1899. године</ref>, који је унапредио нарочито новелистику. Код писца се разликују три стваралачка правца: патриотски, чисто уметнички и субјективни-лични. Тај трећи правац осветљава тајну његове душе; показује да је био опчињен мистичним спиритизмом и Шопенхауеровом филозофијом.<ref>"Срђ", Дубровник 1903. године</ref>
Ред 27:
За време хрватско-српске коалиције, био је народни посланик у Хрватском сабору и делегат у Угарско-хрватском сабору у [[Пешта|Пешти]]. Био је 1906. године '''Љуба Бабић Ђалски''' кандидат на листи "Здружене хрватске и српске опозиције" у Петрињи.<ref>"Српско коло", Загреб 1906. године</ref> Изабран је тада у хрватски сабор, у његову "доњу кућу" (дом) као члан Хрватске напредне странке. На следећим изборима 1910. године, он у оквиру исте политичке групације учествује као кандидат у Јастребарском. Слови се за књижевника у Гредицама.<ref>"Српско коло", Загреб 1910. године</ref>
По завршетку Прве југословенске изложбе у Београду 1904. године, хрватски новелист Љубомир Ђалски је добио Орден Св. Саве III реда.<ref>"Срђ", Дубровник 1904. године</ref> Учествовао је као представник хрватског књижевног друштва, на састанку југословенских књижевника и новинара одржаном у Београду 6-8. новембра 1905. године.<ref>"Дело", Београд 1905. године</ref> Изабран је исте 1905. године за дописног члана [[Српска Краљевска академија|Српске Краљевске академије]] у Београду.<ref>"Источник", Сарајево 1905. године</ref> Био је сарадник београдског "Српског књижевног гласника" (1906) и новосадског "Стражилова" (1887). Велики жупан [[Загребачка жупанија|Загребачке жупаније]] постао је [[1917]]. године. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] је постао прво члан хрватског Народног вијећа, а потом и члан Народног представништва у Београду.{{sfn|Бранко Водник|1925|p=626}} Одликован је 1927. године Орденом Св. Саве I реда као "књижевник из Загреба".<ref>"Просветни гласник", Београд 1927. године</ref> Живео је на свом поседу у [[Гредице|Гредицама]]. {{sfn|Бранко Водник|1925|p=626}}
Ђалски се окушао и у многим другим темама и мотивима, обухвативши готово читаву друштвену проблематику својега доба. Написао је тако и оперу "Маричон".<ref>"Време", Београд 26. октобар 1934. године</ref> Био је у друштву са Дежманом уредник хрватског листа "Вијенац", (од 1903) који је под њиховим упливом (модерниста) био знатно унапређен.<ref>"Срђ", Дубровник 1903. године</ref> Остаје забиљежен као први критичар и уопште први хрватски писац који је покушао дати свеобухватну литерарну синтезу хрватског друштва у коме је живео.
| |||