Ксавер Шандор Ђалски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 29:
По завршетку Прве југословенске изложбе у Београду 1904. године, хрватски новелист Љубомир Ђалски је добио Орден Св. Саве III реда.<ref>"Срђ", Дубровник 1904. године</ref> Учествовао је као представник хрватског књижевног друштва, на састанку југословенских књижевника и новинара одржаном у Београду 6-8. новембра 1905. године.<ref>"Дело", Београд 1905. године</ref> Изабран је исте 1905. године за дописног члана [[Српска Краљевска академија|Српске Краљевске академије]] у Београду.<ref>"Источник", Сарајево 1905. године</ref> Био је сарадник београдског "Српског књижевног гласника" (1906) и новосадског "Стражилова" (1887).
Велики жупан [[Загребачка жупанија|Загребачке жупаније]] постао је [[1917]]. године. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] је постао прво члан хрватског Народног вијећа, а потом и члан Народног представништва у Београду.{{sfn|Бранко Водник|1925|p=626}} Одликован је 1927. године Орденом Св. Саве I реда као "књижевник из Загреба".<ref>"Просветни гласник", Београд 1927. године</ref> Живео је углавном на свом поседу са дворцем у [[Гредице|Гредицама]]{{sfn|Бранко Водник|1925|p=626}} где је октобра 1934. године прославио педесет година рада на књижевном пољу.<ref>"Правда", Београд 28.октобар 1934. године</ref>
Ђалски се окушао и у многим другим темама и мотивима, обухвативши готово читаву друштвену проблематику својега доба. Написао је тако и оперу "Маричон".<ref>"Време", Београд 26. октобар 1934. године</ref> Био је у друштву са Дежманом уредник хрватског листа "Вијенац", (од 1903) који је под њиховим упливом (модерниста) био знатно унапређен.<ref>"Срђ", Дубровник 1903. године</ref> Остаје забиљежен као први критичар и уопште први хрватски писац који је покушао дати свеобухватну литерарну синтезу хрватског друштва у коме је живео.
| |||