PHP — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 6 извора и означавам 3 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 74:
Иако се -{PHP}- може користити за програмирање конзолних апликација и графичких интерфејса (библиотека [[PHP-GTK]]), његова основна и главна употреба је у програмирању динамичних страница на [[Интернет]]у.
До [[1997]]. -{PHP}- је стекао неколико хиљада корисника<ref name="phpnet" />; до [[1998]]. број сајтова на којима је инсталиран -{PHP}- 3.0 је порастао на пар стотина хиљада а број корисника истог на пар десетина хиљада<ref name="phpnet" />. Данас -{PHP}- користи неколико стотина хиљада програмера и неколико милиона сајтова<ref>
== Начин извршења ==
Ред 311:
</source>
За добијање вредности одређене константе користи се функција ''constan()'', којој се прослеђује име константе, а као резултат враћа вредност константе или null ако константа није дефинисана.<ref>[http://es2.php.net/manual/sr/function.constant.php PHP.net constant, 20. август 2011, приступ 10. новембар 2012]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> За добијање вредности свих дефинисаних константи може се користити функција ''get_defined_constants''.<ref>[http://www.php.net/manual/sr/function.get-defined-constants.php PHP.net: get_defined_constants, 20. август 2011, пристпу 28. октобар 2012]</ref> У -{PHP}- језику постоји велики број већ предефинисаних константи<ref>[http://php.net/manual/sr/reserved.constants.php PHP.net: Предефинисане константе, 20. август 2011, приступ 29. октобар 2012]</ref>, које могу слободно да се користе у било ком делу програма.
=== Изрази ===
[[Израз (програмирање)|'''Изрази''']] ({{јез-ен|еxpressions}}) су један од основних појмова сваког [[програмски језик високог нивоа|вишег програмског језика]],<ref name="експр">[http://zivot.krstarica.com/l/tehnika/programiranje/php-izrazi-expressions/ Крстарица: PHP — Izrazi (expressions), 23. јун 2001]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> па и -{PHP}--a.<ref>[http://www.php.net/manual/sr/language.expressions.php PHP.net: Expressions, 20. август 2011, приступ 28. октобар 2012]</ref> Израз рачуна и даје резултат или узрокује неку активност (звану бочни ефекат). То су комбинације [[операција (математика)|оператора]] и [[операнд]]а.<ref name="оги">Програмирање на језику Ц, Оги Хансен, Мирко књига, Београд . друго издање. {{page|year=1991|isbn=978-86-7555-016-7|pages=}}</ref> Једноставније речено, израз је ''све оно што има неку вредност''.<ref name="експр" /> Вредност неког израза одређује се на основу синтаксе израза, односно правила [[#Приоритет оператора|првенства сваког од оператора]] у изразу и [[#Асоцијативност оператора|асоцијативности]].<ref name="оги" />
=== Оператори ===
Ред 1.304:
=== Спољашње датотеке ===
-{PHP}- у свом конструктору (језичкој основи)<ref>[http://www.learnphponline.com/php-basics/php-include-tutorial w3schools: PHP Include Files, приступ 30. октобар 2012] {{Wayback|url=http://www.learnphponline.com/php-basics/php-include-tutorial |date=20121113230157 }}{{ен}}</ref> садржи неколико функција које омогућавају употребу спољашњих датотека ({{јез-ен|external files}}) у оквиру скрипте.<ref name="етф" /> Различити су разлози због којих се користе спољашње датотеке за смештање: заједничких променљивих, корисничких функција<ref name="марио">{{harvnb|Lurig|2008|pp=}}</ref>, класа<ref name="етф" />, -{HTML}- кода за различите странице / скрипте,<ref name="марио" /> података за приступ базама података<ref name="лари"/>. Смештањем у спољашње датотеке постиже се лакша прегледност главног кода, уштеда времена, када је потребно да се промени неки податак из датотеке и омогућава се лакша локализација могућих грешака у коду.<ref>
<code>
<source lang="php">
Ред 1.356:
=== Класе и објекти ===
У [[Објектно-оријентисано програмирање|објектно-оријентисаном програмирању]], за смештање одређене групе функција и променљивих користе се '''класе'''.<ref name="крстарица-класе">[http://zivot.krstarica.com/l/tehnika/programiranje/php-klase-i-objekti/ Крстарица: Класе и објекти, 24. јул 2012, приступ 31. октобар 2012]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Да би биле доступније у било ком делу истог програма или у неким другим програмима, класе се најчешће исписују у посебним спољашњим датотекама.<ref name="орели" /> Класе саме за себе не садрже податке. На основу класа креирају се '''објекти'''.<ref name="оливер">{{harvnb|Heurtel|2011|p=147}}</ref> Класе су модели<ref name="оливер" />, апстрактне представе објеката са заједничим особинама и понашањам.<ref>
Класа се декларише уз помоћ кључне речи '''class''' на следећи начин<ref name="оливер" />:
Ред 1.993:
при чему треба водити рачуна да постоје ограничења за укупну дужину веб адресе. Осим тога, ова метода није сигурна и не може се користити за слање лозинки и осталих личних података корисника.
Метода ''POST'' преноси информацију на нешто сигурнији начин, нема ограничења у величини информације, а шаље се као део документа у облику улазног тока података, формирајући парове: <code>име_поља1=вредност1&име_поља2=вредност2</code>.<ref>
== Техничке могућности ==
Ред 2.057:
== Компатибилност ==
-{PHP}- је подржан у већини популарних [[Оперативни систем|оперативних система]], укључујући [[Јуникс]], [[Линукс]], [[Мајкрософт виндоус|Мајкрософт Виндоус]] и [[OS X|Мек ОС]].<ref>[http://www.php.net/downloads.php PHP.NET, "PHP download for Linux, Unix and Windows"]</ref><ref>
== Доступност и лиценца ==
| |||