Српско приморје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
[[Датотека:Serbien 9.Jhd.jpg|мини|250п|десно|Српске области и градови у 9. и 10. веку]]
{{главни|Српске земље у раном средњем веку|Историја Срба у раном средњем веку}}
Током 6. века Далмацију су населили Словени. Притом су њен северни и централнидео населили Хрвати, а југјужни Срби. Археолошки подаци сведоче о насељавању Срба на територији Дукље и Травуније крајем 6. века. Низ градова на јадранској обали налазили су се у периоду од 7. до 10. века под влашћу Византије, а становништво у њима говорило је романским језицима.
 
Франачки хроничар [[Ајнхард]] је у својим ''Аналима Франачког краљевства'' (Annales Regni Francorum) забележио, под 822. годином,{{sfn|Scholz|1970|p=111}} да су Срби народ који држи велики део Далмације (''ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur'').{{sfn|Pertz|1845|p=83}}
 
Током 9. века у јужној Далмацији југоисточно од реке Цетине настале су српске кнежевине Дукља, Травунија, Захумље и Паганија, које су биле раздвојене планинским венцима. Временом је у тим областима преовладало је западно хришћанство, а у континенталним областима, укључујући Рашку, источно. Према одлуци црквеног сабора у Сплиту, који се састао 925. године у присуству захумског кнеза, Захумље је прешло под јурисдикцију Сплитске надбискупије. Центар српске државности дуго времена се померао из приморских области дубоко у унутрашњост и обратно. Дукљом, Травунијом и Захумљем периодично су управљали жупани из Рашке током 9. и 10. века. Дукља је међутим успела да сачува политичку независност. Године 1018. приморске области заједно с осталим српски земљама потпали су под власт Византије.
Линија 37 ⟶ 39:
{{reflist}}
 
== Извори и литература ==
== Литература ==
=== Извори ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|editorlink=Ђула Моравчик|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=1-98|url=https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Pertz|editor-first=Georg Heinrich|title=Einhardi Annales|year=1845|location=Hanover|url=https://books.google.com/books?id=yBhKAAAAcAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Scholz|editor-first=Bernhard Walter|title=Carolingian Chronicles: Royal Frankish Annals and Nithard's Histories|year=1970|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=sTzl6wFjehMC}}
{{refend}}
 
=== Литература ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Ђорђе|authorlink=Ђорђе Јанковић|title=Српско Поморје од 7. до 10. столећа|year=2007|location=Београд|publisher=Српско археолошко друштво|url=http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кораћ|first=Војислав|authorlink=Војислав Кораћ|title=Градитељска школа Поморја|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=ErPrtAEACAAJ}}