Израел — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 8 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
м Језици
Ред 232:
{{Главни чланак|Привреда Израела}}
 
Израел се сматра једним од најнапреднијих земаља у [[Југоисточна Азија|југозападној Азији]] у економском и индустријском развоју. Од 2010. године постала је 33. чланица [[OECD|Организације за економску сарадњу и развој]].<ref name="OECD"/> У извештају [[Светска банка|Светске банке]] о индексу пословања држава је рангирана на трећем месту, Након Сједињених Америчких Држава, највећи број [[Старт-ап компаније|нових предузећа]] отвара се у Израелу.<ref>{{Citation |unused_data=page=368 |title=Intellectual Capital for Communities: Nations, Regions, and Cities |lastlast1=Bounfour |firstfirst1=Ahmed |coauthorslast2=Edvinsson, |first2=Leif |publisher=Butterworth-Heinemann |location= |year=2005|isbn=978-0-7506-7773-8 |pages=47-}}</ref>
 
=== Туризам ===
[[Туризам]], наручито [[верски туризам|верски]], важна је привредна грана Израела. Због свог географског положаја, израелске плаже, археолошка и историјска места привлаче милионе туриста годишње. Нерешена политичка и безбедносна питања у држави узела су свој данак, али и поред тога број посетилаца је сваке године све већи.<ref>{{Citation |url=http://fr.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1186557443251&pagename=JPost/JPArticle/ShowFull |archiveurl=https://web.archive.org/web/20070929222428/http://www.jpost.com/servlet/Satellite?cid=1186557443251&pagename=JPost%2FJPArticle%2FShowFull |archivedate=29. 09. 2007 |work=The Jerusalem Post |title=Tourist visits above pre-war level |last=Burstein |first=Nathan |date=14. 8. 2007. |accessdate=8. јун 2011. |deadurl=no |df= }}</ref> Израел је 2010. посетило око 3,45 милиона туриста.<ref>"[http://www.heraldsun.com.au/ipad/israel-experiencing-tourist-boom/story-fn6bn4mv-1225976925534 Israel experiencing tourist boom]." ''[[Herald Sun]]''. 28. децембар 2010. приступљено дана 8. јун 2011.</ref> Већину туриста привлаче многобројни музеји који посматрано у односу на број становника има више него у било којој другој држави света.<ref>{{cite web |url=http://www.jewishnorthshore.org/page.aspx?id=43769 |title=Interesting Facts about Israel |publisher=Jewishnorthshore.org |date= |accessdate=8. 6. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160415142335/http://www.jewishnorthshore.org/page.aspx?id=43769 |archive-date=15. 04. 2016 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
=== Саобраћај ===
Ред 267:
 
=== Језици ===
У Израелу постоје два званична језика - [[хебрејски језик|хебрејски]] и [[арапски језик|арапски]].<ref name="cia" /> Хебрејски је примаран државни језик и говори га већина становништва, док се арапским служи арапска мањина и Јевреји који су пореклом из арапских земаља. Значајан број израелских медија служи се и енглеским језиком, као и сами Израелци, а тај језик се у школама учи од најранијих разреда. Због масовних [[имиграција]] из Совјетског Савеза и [[Етиопија|Етиопије]] (око 120.000 [[Етиопски Јевреји|етипскихетиопских Јевреја]] живи овде),<ref>[http://www.reuters.com/article/latestCrisis/idUSLG256423 Israel may admit 3,000 Ethiopia migrants if Jews]. Reuters. 16 July 2009</ref> [[руски језик|руски]] и [[амхарски језик|амхарски]] су значајно заступљени.<ref>[http://www.usatoday.com/news/world/2008 Aug 16-1816635503_x.htm Israel's Welcome for Ethiopian Jews Wears Thin]. ''USA Today'' 8. јун 2011.</ref> Између 1990. и 1994. године руска имиграција повећала је број становника Израела за 20 процентатапроцената.<ref>{{Citation |url=http://www.mitpressjournals.org/doi/abs/10.1162/003355301753265606?journalCode=qjec |journal=The Quarterly Journal of Economics |year=2001|title=The Impact of Mass Migration on the Israeli Labor Market |last=Friedberg|first=Rachel M. |issue=4 |doi=10.1162/003355301753265606 |volume=116|pages=1373-}}</ref> У земљи живи око милион становника који се служе руским језиком, међутим 300 хиљада њих сматра се нејеврејима према Ортодоксном риабинатурабинату, јер према ортодоксној интерпретацији, само деца јеврејских мајки се сматрају правим Јеврејима. Са друге стране, [[Закон о Повратку]] (1950), прихвата и оне мигранте којима су очеви Јевреји, или баба и деда, па чак и супружник.<ref>[http://www.economist.com/world/middle-east/displaystory.cfm?story_id=15675691 "Israel's disputatious Avigdor Lieberman: Can the coalition hold together?"], [[Економист|The Economist]], 11 March 2010</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20060619001321/http://www.haaretz.com/hasen/pages/QA.jhtml?qaNo=59 Q&A Lily Galili on 'The Russians in Israel']. ''Haaretz''</ref>
 
=== Највећи градови ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Израел