Донатело — разлика између измена

Донатело (диминутив од Донато) је био син Никола ди Бета Бардија, фирентинског прерађивача вуне. Није познато како се млади Донатело заинтересовао за вајарство, али по неким изворима учио је вајарске технике од вајара који су радили на катедрали у Фиренци, око [[1400]]. године.<ref>{{harvnb|Janson|1975|pp=306-313}}</ref> Негдје између [[1404]]. и [[1407]]. године, постао је члан радионице [[Лоренцо Гиберти|Лоренца Гибертија]], који је 1402. године побиједио на конкурсу за декорацију врата фирентинске крстионице.<ref>{{harvnb|Janson|1975|pp=306-313}}</ref> Донателово рано дјело, мермерна статуа Давида, указује на утицај Гибертија, који је био главни експонент интернационалне [[Готика|готике]], стила грациозних и благо закривљених линија под утицајем сјеверноевропске умјетности. Статуа Давида је била предвиђена за катедралу, али је премјештена у градску дворану, палату Векио [[1416]]. године, гдје је важила као патриотски симбол,<ref>{{harvnb|Janson|1975|pp=306-313}}</ref> да би у већ у раном 16. вијеку била засјењена Микеланђеловом верзијом [[Микеланђелов Давид|Давида]], исте намјене.<ref>{{harvnb|Janson|1975|pp=306-313}}</ref> У друга значајна Донателова рана дјела спада импресивна мермерна статуа ''Св. Јована Крститеља'' у сједећем положају, предвиђена за фасаду фирентинксе катедрале, и ''Распеће'' у дрвету за [[Базилика светог Крста|базилику светог Крста]].