Велика Србија — разлика између измена

У чланку се тврди да су Срби сви који говоре српским језиком, а српским језиком Вук назива све [[штокавско наречје|штокавске говоре]]. Тако он закључује да постоје „Срби трију закона” (односно вера), али само они „грчког закона” (православне вере) себе зову Србима или „Србљима”, а остали „овога имена неће да приме”, па се они „закона турскога” називају [[Турци]]ма, а они „закона римскога” себе зову по местима у којима живе, нпр. [[Славонија|Славонци]], [[Босанци]] (архаично Бошњаци), Далматинци, Дубровчани или у Бачкој [[Буњевци]]ма, у Срему, Славонији и Хрватској [[Шокци]]ма, а око Дубровника и по Боци Латинима. Ово су још неки Вукови савременици, али и наследници, а посебно хрватски филолози, оцењивали као пристрасност и национализам. У наредним годинама су објављени опсежни осврти више аутора, а међу њима је дело Анте Старчевић у којима се побија Караџићев језички п[[ансрбизампансрбизам]] (списи [[Богослав Шулек|Богослава Шулека]], [[Анте Старчевић]]а, [[Мирко Боговић|Мирка Боговића]], [[Адолфо Вебер Ткалчевић|Адолфа Вебера Ткалчевића]] и других).