Жилина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 1:
{{Друго значење2|Жилина}}
{{Infobox Slovenské mesto
| слика = Zilina-namestie ahlinku.jpg
| изворни_назив = Žilina
| грб = Žilina Erb.svg
| слика_мапа = Slovakia zilina zilina.png
| крај = [[Жилински крај|Жилински]]
| округ = [[Округ Жилина|Жилина]]
| регион = [[Горње Поважје]]
| површина = 80.028
| становништво = 85399
| година_становништво = 31.12.2008
| густина = 1.070
| надморска_висина = 378
| први_помен = [[1208]].
| поштански_код = 010 01
| позивни_број = +421-41
| Kód = 517402
| регистарска_ознака = ZA
| ŠPZ = ZA
| Adresa = Radničná 1
| Členenie =
| Website = www.zilina.sk/
| градоначелник = Игор Хома
| странка = Смер-СД
|E-mail = radnica@zilina.sk
| Telefón = +421 (0)41 5621 522
| Fax = 5624 993
|BM = B
| гшир = 49.222778
Ред 39:
== Симболи града ==
Симболи Жилине су [[грб]], [[застава]] и [[печат]] града.
:''Грб Жилине'' чини [[Златна боја|златни]] двоструки крст са кореном на [[Маслинастозелена боја|маслинастозеленом]] раноготичком [[Штит у хералдици|штиту]], поред кога се налазе две златне [[Шестокрака звезда|шестокраке звезде]]. Први пут се појављује на једном рачуну издатом [[8. март]]а [[1379]]. године, што га чини најстаријим грбом у Словачкој и једним од најстаријих грбова у [[Европа|Европи]],<ref>{{cite web| url = http://cblis.uniza.sk/?go=venue| title = Conference CBLIS - University of Zilina: ''Zilina''| accessdate = 10. 6. 2009}}</ref> који се и данас користе. [[Двоструки крст]] је [[Византијско царство|византијског порекла]] и одраз је традиције [[Моравскопанонска мисија|Моравско-панонске мисије]] [[Ћирило Солунски|Ћирила]] и [[Методије Солунски|Методија]] који су [[Покрштавање Словена|донели хришћанство]] [[Словаци]]ма.
:''Заставу Жилине'' чине две широке водоравне пруге златне (горња) и маслинасто-зелене (доња) боје. На златном пољу, уз [[јарбол]], смештен је грб града, који заузима три четвртине висине златног поља. Сама застава је размере 3:2.
:''Печат Жилине'' је округлог облика са грбом града у његовом средишту, око кога се у кружном прстену налази натпис на [[Латински језик|латинском језику]] ''„-{SIGILLUM, CIVIUM. DE. ZILINA}-“''.
Ред 48:
Жилина се налази у [[северозапад]]ном делу Словачке, удаљена је око 200 km од престонице [[Братислава|Братиславе]]. Њене [[географски координатни систем|географске координате]] су 49°13’22” северне [[Географска ширина|географске ширине]] и 18°44’24” источне [[Географска дужина|географске дужине]], сам град обухвата површину од 80.028[[квадратни километар|km²]]<ref name="ШУСК1" /> и смештен је на 378 m [[апсолутна висина|надморске висине]]<ref name="ШУСК1" />.
Највећи је град у долини [[Вах]]а, смештен на ушћу [[Кисуца|Кисуће]] и [[Рајчанка|Рајчанке]] (''Жилинке'') у њега, у [[Жилинска котлина|Жилинској котлини]]. Саму котлину окружују, делови масива [[Западни Карпати|Западних Карпата]], планински венци [[Мала Фатра|Мале Фатре]] (на [[југоисток]]у), [[Стражовски врхи]] (на [[југозапад]]у), [[Суловски врхи]] (на југозападу), [[Јаворњики|Јаворники]] (на [[север]]у и северозападу) и [[Кисућка врховина]] (на [[североисток]]у)<ref name="Опште" />. Њен [[геолошки састав]] чине [[терцијар]]ни [[Седиментне стене|седименти]] ([[Конгломерат (геологија)|конгломерати]] у којима има трошног [[пешчар]]а из доњег терцијара)<ref name="Опште" />, док се уз обале Ваха и Рајчанке налазе [[Шљунак|шљунковите]] [[Дилувијална раван|дилувијалне равни]]<ref name="Опште">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/1/zakladne/| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Basic facts''| accessdate = 29. 7. 2009.| language = словачки|archive-url=https://web.archive.org/web/20090801224120/http://www.zilina.sk/1/zakladne/|archive-date = 01. 08. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref>. У Жилинској котлини постоји пет таквих равни, а висинска разлика међу њима износи од 80 до 90 m<ref name="Опште" />.
На Ваху су направљене две [[Хидроелектрана|хидроелектране]], ''Жилинска'' (источно од града) и ''Хричовска'' (западно од града), које су створиле [[Вештачко језеро|вештачка језера]] (''Жилинско'' површине 2,55 -{km²}- са запремином од 18.151.000 [[km³]]<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3813/category/378| title = Žilina Gallery: ''Malebná Malá Fatra od Vodného diela Žilina''| accessdate = 22. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> и ''Хричовско'' површине 2,53-{km²}- са запремином од 8.467.000 km³<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/6692/category/640| title = Žilina Gallery: ''Vodná nádrž Hričov''| accessdate = 22. 8. 2009. | language = словачки}}</ref>) погодна за развој [[Туризам|туризма]], али и значајна у одбрани од [[поплава]] насеља у долини реке. Поред три реке, на тлу града постоји и неколико мањих водотокова.
== Клима ==
Жилина се налази у [[Умерени климатски појас|умереном климатском појасу]] и има [[Континентална клима|континенталну климу]], са јасно израженим [[годишње доба|годишњим добима]]. Просечна летња [[температура]], у јулу, износи 17,3 °C, док је просечна зимска, у јануару, −3,1 °C<ref name="ТБ">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/167.0/zakladne-udaje/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Základné údaje''| accessdate = 13. 6. 2009. | language = словачки}}</ref>. Падавина, просечно, има између 760 и 780 -{mm}-, а највише их је у јулу (у просеку 104 -{mm}-)<ref name="ТБ" />, док се [[снијег|снежни покривач]] у граду задржава између 66 и 75 дана годишње<ref name="ТБ" />.
{| class="wikitable collapsible" style="MARGIN: auto; WIDTH: 90%"
Ред 115:
| style="FONT-SIZE:85%; BACKGROUND:#b4c8ff; COLOR:#000; TEXT-ALIGN:center;"| 3.42<br />(1,35)
|-
| style="FONT-SIZE: 88%; TEXT-ALIGN: center" colSpan=14 | ''Извор: -{MSN Weather}-<ref>{{cite web| url = http://www.worldweather.org/011/c01223.htm | title = Monthly Averages for Žilina, Slovakia| publisher = worldweather.org| accessdate = 22. 1. 2008}}</ref>''
|}
Ред 125:
<table style="float: left; margin-bottom: 0.5em; width: 330px; ">
<tr><td><div style="position: relative;">
{{Image label begin| image = Great_moravia_svatopluk.png| width = 300| float = none}}
{{Image label|x=0.58|y=0.46| scale = 300| text = [[Датотека:Castle.svg|10п]]}}
{{Image label|x=0.15|y=0.88| scale = 300| text = <small>'''Положај Жилине у [[Великоморавска кнежевина|Великоморавској кнежевини]]'''</small>}}
{{Image label|x=0.41|y=0.92| scale = 300| text = <small>'''(крај [[9. век]]а)'''</small>}}
{{Image label end}}
</div></td></tr></table>
Први трагови [[Словени|Словена]] датирају из [[5. век]]а. Тада је подигнуто словенско насеље, чији су остаци пронађени у градској четврти Фрамбор. У Борику је пронађено словенско насеље из каснијег периода ([[9. век]]), а из тог доба потиче и [[некропола]] из Банове. Тада је област Жилине била у саставу [[Нитранска кнежевина|Нитранске кнежевине]] под [[Прибина (кнез)|Прибином]] (кнез Нитре [[825]]—[[833]], Паноније [[840]]—[[861]]), а касније [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске кнежевине]] кнеза [[Растислав (кнез)|Растислава]] (846—870), у коју су, [[863]]. године, дошли [[Ћирило Солунски|Ћирило]] и [[Методије Солунски|Методије]] да [[Моравскопанонска мисија|шире хришћанство на словенском језику]]. Није искључено да је стално насеље постојало и пре 5. века, због повољног стратешког положаја Жилине, на раскрсници природних путева који прате долине Ваха, Кисуће и Рајчанке<ref name="Ист">{{cite web| url = http://www.pamiatky.sk/pamiatky/ochrana-pamiatkoveho-fondu/revue-pamiatky-a-muzea/rocnik-2007/PM-3-07-summary| title = Pamiatkový úrad Slovenskej republiky: ''Summary 3/2007''| accessdate = 13. 6. 2009.| language = енглески}}</ref>.
Најстарији писани траг о граду потиче из [[1208]]. године, када се у документу [[њитра|нитранског]] [[жупан]]а Томаша помиње ''-{terra de Selinan}-'' (''Жилинска земља''), док се облик ''Жилина'' у изворима први пут јавља [[1297]]. године. Међутим, данас се сматра да је град почео да се развија још пре почетка [[13. век]]а.<ref name="Ист" />
Ред 141:
[[Датотека:Ludvik1Uhry_trun.jpg|мини|лево|[[Лајош I Анжујски|Лајош Велики]]]]
Микулаш од Лукова је [[1378]]. године направио копију [[Магдебуршки законик|Магдебуршког законика]], кога су се придржавали немачки колонисти, док су живели у Тешину. То је био почетак [[Жилинска књига|Жилинске књиге]] (''-{Žilinská kniha}-'') која представља ''највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој''<ref name="РСИ">{{cite web| url = http://www.rozhlas.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=5880&lang=2| title = Radio Slovakia International: ''Competition II. Žilina''| accessdate = 15. 6. 2009. | language = енглески}}{{Dead link| date = December 2013}}</ref>, а уједно и најстарији сачувани запис на [[Словачки језик|словачком језику]] који се налази у данашњој Словачкој<ref name="РСИ" />. Наредне године је на једном рачуну од [[8. март]]а, по први пут забележен грб града, који се и данас користи. Током своје посете граду, краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I Велики]] (1342—1382) је [[7. мај]]а [[1381]]. године издао повељу ''-[[Privilegium pro Slavis]]}-'', којом је изједначио права немачких и словенских тј. словачких грађана. Њом је било потврђено да половину чланова градског већа чине Немци, а другу половину Словаци, док се [[градоначелник]] бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Он је претходно већ допринео развоју Жилине, прво [[1357]]. године када је одобрио одржавање тржнице, а затим [[1364]]. године, када је по његовој наредби изграђен друм од [[Кошице|Кошица]] до долине Ваха, дуж кога је неколико места, међу којима и Жилина, наплаћивало друмарину.
[[Датотека:Strečno, východ.jpg|мини|десно|300п|[[Стречнијански замак|Тврђава Стречно]]]]
Ред 162:
=== Модерно доба ===
{{Image label begin| image = Austrougarska raspad.png| width = 350| float = right}}
{{Image label|x=0.50|y=0.15| scale = 350| text = [[Датотека:Green pog.svg|8п]]}}
{{Image label|x=0.25|y=0.63| scale = 350| text = <small>'''Положај Жилине у [[Аустроугарска|Аустроугарској]]'''</small>}}
{{Image label|x=0.23|y=0.66| scale = 350| text = <small>'''и приказ њеног распада [[1918]]. године'''</small>}}
{{Image label end}}
Након краја [[Први светски рат|Првог светског рата]] и [[аустроугарска#Распад земље|распада Аустроугарске]], у [[Праг]]у је [[28. октобар|28. октобра]] [[1918]]. године проглашено стварање нове државе, ''[[Чехословачка|Чехословачке]]''. Два дана касније, представници словачког народа су у [[Мартин (град)|Мартину]] потписали ''[[Мартинска декларација|Мартинску декларацију]]'' о приступању Чехословачкој, а представници Жилине су били међу првима који су је прихватили<ref name="РСИ" />. Град је тада постао прва престоница Словачке и седиште њене владе, до [[март]]а [[1919]]. године<ref name="РСИ" />. Унутрашња организација Чехословачке се мењала током године, а након њене централизације [[1928]]. године, којом је држава подељена на четири дела, Жилина је ушла у састав Словачке крајине. После закључивања [[Минхенски споразум|Минхенског споразума]] [[29. септембар|29. септембра]] [[1938]]. године, којим је почео распад Чехословачке, представници седам политичких странака су, након разговора у Жилини, [[6. октобар|6. октобра]] исте године прогласили аутономију Словачке унутар Чехословачке, а одлуку је саопштио [[Католичка црква|католички]] свештеник др. [[Јозеф Тисо]]. Он ће касније, уочи [[Други светски рат|Другог светског рата]], постати вођа марионетске [[Словачка република (1939—1945)|Независне државе Словачке]], која ће бити формирана пола године касније, [[14. март]]а [[1939]]. године.
Ред 177:
После [[1968]]. године почиње нова ера развоја града на свим пољима, од индустријског и саобраћајног, преко стамбеног до културног и образовног. Почетком [[1970-е|1970-их]] је у Доњем Хричову подигнут [[аеродром Жилина|нови аеродром]], док је стари аеродром срушен да би се омогућило даље ширење града на његовом месту.
[[Плишана револуција|Политичке реформе у Чехословачкој]] и увођење вишестраначког система у државу, довели су и до увођења директног избора за градоначелника. На првим изборима, одржаним [[1990]]. године, победио [[Контроверза|контроверзни]] [[Национализам|националистички]]{{чињеница| date = 07. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma--> политичар [[Јан Слота]]. Он је побеђивао и у наредна 4 изборна циклуса, тако да се на челу града налазио све до [[2006]]. године, када је поражен на изборима<ref name="Политика">{{cite news | last = Лазаревић| first = Милан| authorlink = |coauthors= | title = Шеснаест година Јана Слоте | url = http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t14303.sr.html| work = |publisher=[[Политика (новине)|Политика]]| date = 11. 12. 2006. | accessdate = 27. 1. 2010}}</ref>, од Ивана Хармана. Током овог периода, град је започео свој интензиван развој. Већ 1990. године је отпочела обнова историјског језгра града, а у [[Новембар|новембру]] [[1994]]. године је почео да функционише [[тролејбус]]ки систем у граду, који је финансиран искључиво из градског буџета. Недалеко од града је, исте године, започела изградња Жилинске бране на реци Вах, чија је прва [[турбина]] пуштена у рад крајем [[1997]]. године. После мирног распада Чехословачке [[1. јануар]]а [[1993]]. године, новостворена [[Словачка|Република Словачка]] је реформом [[1996]]. године поново формирала [[Жилински крај]], као једну од 8 [[административна подела Словачке|управних области државе]]. Градско веће је [[9. новембар|09. 11.]] [[2003]]. године усвојило план економског и социјалног развоја града. Наредне године, [[7. април|07. 04.]], постављен је камен темељац фабрике [[аутомобил]]а [[Кија моторс|КИА]], из које је први аутомобил изашао [[7. децембар|07. 12.]] 2006. године, чиме је Жилина постала једно од три средишта аутомобилске индустрије у Словачкој.
'''Жилина, трг Андреја Глинке'''
Ред 189:
{{Демографија
| 2017 =
}}
Ред 196:
Становништво је, у верском погледу, углавном [[католичка црква|римокатоличке вероисповести]] (74,91%), док у националном смислу доминирају [[Словаци]] (96,90%).
{{ГуС-О| Рфр = <ref name="ШУСК7">{{ШУСК7| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref>|83 911|85 400|40 501|40 968|43 410|44 432|7 866|8 398|7 123|7 341|}}
{{ГуС-НиВ| Рфр = <ref name="ШУСК7" />|83 911|85 400|96.83|96.90|0.14|0.12|0.26|0.23|0.02|0.04|0.05|0.04|2.14|1.61|0.30|0.11|0.02|0.00|0.06|0.07|0.05|0.05|61.83|74.91|3.07|3.74|0.25|0.31|0.05|0.11|0.03|0.06|12.56|16.74|0.32|0.13|21.90|3.18|}}{{ГуС-ЕС| Рфр = <ref name="ШУСК7" />|83 911|85 400|40 501|40 968|43 410|44 432|-|45 319|-|22 947|-|22 372|-|35 247|-|18 533|-|16 714|-|7 246|-|4 049|-|3 197|}}
{{-}}
{| class="wikitable" cellpadding="9" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
! colspan=9 | '''Број становника Жилине по деловима града'''<ref>{{cite web| url = http://www.zilina.sk/index.php?page=ukazoznam&id=198| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Oznamy''| language = словачки| accessdate = 30. 6. 2009}}</ref>
|- style="background: #D0F0C0;text-align: center;"
| Старе место и Глини || Банова || Бродно || Будатин || Битчица || Гајик || Мојшова Лучка || Повашски Хлмец || Росинки
Ред 213:
|}
{{ГуС-Д| Рфр = <ref name="ШУСК3">{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref>|85 370|41 006|44 364|11 783|26 928|29 245|17 414|470|236|856|435|421|781|377|404|-107|-29|-78|}}
{| class="wikitable" cellpadding="15" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
! colspan=15 | '''Број становника кроз историју Жилине'''<ref name="СКИст">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-historia| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''História''| accessdate = 23. 6. 2009| language = словачки}}</ref>
|- style="background: #D0F0C0;text-align: center;"
| Година || 1700. || 1880. || 1900. || 1910. || 1930. || 1945. || 1950. || 1961. || 1980.¹ || 1986. || 1991.² || 2001.² || 2008.<ref name="ШУСК3" /> || 2009.<ref name="ТБ" />
Ред 232:
[[Датотека:Žilina_P5292117.jpg|мини|десно|250п|Зграда градског већа]]
[[Датотека:Žilina P6062161.jpg|мини|десно|250п|Градска кућа]]
Градом управљају [[градоначелник]] (''-{primátor}-'') и градско веће (''-{mestské zastupiteľstvo}-''), који се бирају истовремено непосредним тајним гласањем и њихов мандат траје четири године. Градоначелник се налази на челу града, заступа га и обавља извршну функцију у њему, а поседује и свог заменика. Сам град је подељен у осам [[Избори|изборних]] области из којих се бира 31 одборник градског већа<ref name="ГВ">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/mesto-zilina-samosprava-mestske-zastupitelstvo-clenovia-zastupitelstva| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Členovia Mestského zastupiteľstva''| language = словачки| accessdate = 30. 6. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090724013719/http://www.zilina.sk/mesto-zilina-samosprava-mestske-zastupitelstvo-clenovia-zastupitelstva|archive-date = 24. 07. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref>:
# Старе место, Глини I-IV, Глини VIII (5 одборника)
# Глини V-VII, Борик (4 одборника)
Ред 242:
# Будатин, Повашки Хлмец, Врање, Бродно, Задубње, Застрање (3 одборника)
Последњи избори у Жилини одржани су [[27. новембар|27. 11.]] [[2010]]. године и на њима је за градоначелника изабран Игор Хома, кога је предложила коалиција странака предвођена [[Смер-СД|Смер - социјалном демократијом]] (''-{Smer – sociálna demokracia, SMER-SD}-''). <!--Његов заменик је Михаљ Хорецки, а градско веће чини 25 [[Мушкарац|мушкараца]] и 6 [[жена]]<ref name="ГВ" />.--> Он је тек трећи градоначелник Жилине (после [[Јан Слота|Слоте]] и Хармана) који је на ту функцију дошао после победе на изборима, али су у историјским изворима забележени подаци о двестотинак људи који су се у разним периодима налазили на челу града<ref name="ГДР">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/21/primatori-v-historii-mesta/| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Predstavitelia v histórii mesta''| language = словачки| accessdate = 22. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20101203212431/http://zilina.sk/21/primatori-v-historii-mesta/|archive-date = 03. 12. 2010|dead-url=yes|df=}}</ref>. Најстарији податак је из [[1325]]. године<ref name="ГДР" />, када се на челу града налазио Јан Пезолд.
=== Регионалне управе ===
Ред 249:
==== Округ Жилина ====
{{Главни чланак|Округ Жилина}}
Округ Жилина (''-{округ Žilina}-'') обухвата површину од 815 -{km²}-, на којој живи 157 787 становника (51,4% жена и 48,6% мушкараца) и има [[густина насељености|густину насељености]] од 194 становника по -{km²}-. Сачињавају га 53 месне заједнице од којих 3 са [[списак градова у Словачкој|статусом града]] (Жилина, [[Рајец (Словачка)|Рајец]] и [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]]){{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.
==== Жилински крај ====
{{Главни чланак|Жилински крај}}
Жилински крај (''-{Žilinský kraj}-'') се простире на површини од 6.808,7 -{km²}-, на којој живи 695 698 становника (51% жена и 49% мушкараца) и има густину насељености од 102 становника по -{km²}-. Чини га 11 округа, унутар којих постоји 315 месних заједница од којих 18 имају статус града ([[Битча]], [[Врутки]], [[Долни Кубин]] Жилина, [[Кисуцке Нове Место]], [[Красно над Кисућу]], [[Липтовски Храдок|Липтовски Град]], [[Липтовски Микулаш]], [[Мартин (град)|Мартин]], [[Наместово]], [[Рајец (Словачка)|Рајец]], [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]], [[Ружомберок]], [[Тврдошин]], [[Турзовка]], [[Трстена (Жилина)|Трстена]], [[Турчјанске Тјеплице|Турчијанске Теплице]], [[Чадца]]){{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.
== Градска инфраструктура ==
{{ГуС-И| Рфр = <ref name="ШУСК1">{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref><ref>{{ШУСК2| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref><ref name="ШУСК4">{{ШУСК4| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref><ref>{{ШУСК5| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref>|Жилина|0|да|да|да|да|да|25589.9|318.2|25029.5|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|Жилина|}}
{{ГуС-КиТ| Рфр = <ref name="ШУСК4" /><ref>{{ШУСК6| ОкругБр = 430511| НУТС = 517402| Име = Жилина|}}</ref>|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|да|не|не|да|}}
== Привреда ==
[[Датотека:Kia cee'd LX Zilinaschwarz.JPG|мини|лево|250п|[[КИА сид]] (''-{Kia cee'd}-'') који се производи у Жилини]]
Жилина је данас један од најзначајнијих [[Привреда|привредних]] центара у Словачкој и њено одељење [[Словачка трговачка и индустријска комора|Словачке трговачке и индустријске коморе]] је друго по величини у држави<ref name="НОпште">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/eng/basic_information/0/| title = City of Žilina - Official web site: ''Basic information''| accessdate = 15. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090813134050/http://www.zilina.sk/eng/basic_information/0/|archive-date = 13. 08. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref>. Сам град се, према броју [[Трговина|трговаца]] на сто становника, налази на другом, а према броју [[деоничарско друштво|акционарских друштава]] и [[Друштво са ограниченом способношћу|друштава са ограниченом способношћу]] на трећем месту у Словачкој.<ref name="НОпште" /> Куповна моћ становника у [[Поважје|Поважју]], чији је центар Жилина, је друга по реду у Словачкој.<ref>{{cite web| url = http://www.spectator.sk/articles/view/19011/| title = The Slovak Spectator: ''Purchasing power, regional disparities up'' (07. март 2005)| accessdate = 15. 8. 2009. | language = енглески}}</ref> док се град, са округом, налази на другом или трећем месту према [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]].<ref name="НОпште" /> Највећа инвестиција у граду је свакако долазак [[Јужна Кореја|јужнокорејског]] [[аутомобил]]ског гиганта [[Кија моторс|КИА]] [[2004]]. године, који је у Жилини подигао фабрику вредну 1 [[Милијарда|милијарду]] [[евро|евра]]<ref name="КИА">{{cite web| url = http://eng.kia.sk/index.php?context=208| title = Kia Motors Slovakia, s.r.o.: ''Company at a Glance''| accessdate = 15. 8. 2009. | language = енглески}}</ref> Поред аутомобилске индустрије, у граду је још развијена<ref>{{cite web | url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/657141/Zilina | title = Zilina (Slovakia)| work=[[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]] | accessdate = 16. 8. 2009.}}</ref> и [[Храна|прехрабрена]], [[инжењер]]ска и [[дрвна индустрија]], као и [[грађевинарство]], које чини 13% производње у Жилинском крају.{{sfn|Reuvid|2005|pp=41, 181}} Поред регионалне канцеларије Народне банке Словачке, двадесетак банака имају своја представништва у граду.
Комплекс фабрике аутомобила КИА се простире на површини од 166 [[хектар]]а, од чега зграде, у којима ради око 2 700 радника, заузимају 16,3 хектара<ref name="КИА" />. У њему се производе три различита модела возила у која се уграђују четири врсте [[мотор]]а, а капацитет фабрике је 300.000 возила годишње<ref name="КИА" />. Поред фабрике аутомобила КИА, читав низ њених [[сарадња|коопераната]] има своје фабрике у граду: ''„[[Донг Хи]]“'', који прави аутомобилске [[Шасија|шасије]] за потребе, како фабрике у Жилини, тако и [[Хјундаи мотор|Хјундаијеве]] фабрике у [[Острава|Острави]], затим фабрика аутомобилског [[челик]]а ''„[[Хјундаи хиско]]“'' и ''„МОБИС“'', који прави 40% ауто-опреме за КИА аутомобиле. Крајем [[2008]]. године, КИА је најавила подизање нове фабрике аутомобилских мотора у Жилини, вредне између 100 и 200 милиона евра.<ref>{{cite news| title = -{Kia to build engine plant in Slovakia}-| url = http://news.theage.com.au/business/kia-to-build-engine-plant-in-slovakia-20081127-6iye.html| work = -{The Age}-| date = 27. 11. 2008.| accessdate = 16. 8. 2009.}}</ref>, што је средином [[2009]]. године подржала и [[Влада Републике Словачке]], која је издвојила 15 милиона евра за подршку овом пројекту<ref>{{cite news| title = -{Government approves EUR 28mn investment aid to five companies}-| url = https://www6.lexisnexis.com/publisher/EndUser?Action=UserDisplayFullDocument&orgId=102236&topicId=127020003&docId=L:1003420714| work = -{AMT Online (Slovakia Today)}-| date = 9. 7. 2009.| accessdate = 16. 8. 2009}}</ref>
[[Датотека:Zilina_Slovena.jpg|мини|десно|250п|Управна зграда фабрике текстила ''„Словена“'']]
Од [[Прехрамбрена индустрија|прехрамбрене индустрије]], у граду се налази [[Млеко|млекара]] ''„Лактис“'', [[пекар]]ска индустрија ''„Пеза“'', која функционише у саставу групе „Јунајтед бејкерис“ и фабрика за прераду [[Живина|живинског]] меса ''„ХИЗА“'', која постоји од [[1974]]. године и данас спада међу највеће фабрике тог типа у Словачкој.<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/2401/category/57| title = Žilina Gallery: ''HYZA a.s. Žilina''| accessdate = 16. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> У домену машинске и дрвне индустрије, у Жилини се налазе предузећа: ''„Електровод“'', који се бави производњом и изградњом разних [[Челик|челичних]] структура (нпр. [[далековод]]а и заштитних ограда поред [[пут]]ева) основан [[1. јануар]]а [[1950]], фабрика [[Куглични лежај|кугличних лежајева]] ''„ЗВЛ“'', која постоји од [[1966]]. године и сарађује са многим светски познатим фирмама (попут [[Бош]]а, [[Сименс (предузеће)|Сименса]], [[Волво]]а, [[Вирлпул]]а, [[Мерлони]]ја и других{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->), затим ''„Древоиндустрија механик“'', која производи машине за дрвну индустрију и рециклажу, запошљава 165 радника и има месечни промет од преко 250.000 евра{{чињеница| date = 07. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma--> тј. 8 милиона некадашњих [[Словачка круна|словачких круна]]{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->.
[[Датотека:Chimney Žilina.jpg|мини|лево|200п|Димњак Жилинске топлане, висок 192 метра]]
Међу грађевинским предузећима, издваја се ''„Вахостав“'', који је основан [[01. јул]]а [[1954]]. године да би градио [[Брана (грађевина)|бране]], акумулациона [[Језеро|језера]] и [[Хидроелектрана|хидроелектране]] на горњем и средњем току Ваха.<ref name="Вахостав">{{cite web| url = http://www.vahostav-sk.sk/index.php?page=23| title = VÁHOSTAV-SK: ''History''| accessdate = 15. 8. 2009. | language = енглески}}</ref> Данас је једна од водећих словачких фирми у области грађевинарства и бави се изградњом путева, [[Железничка пруга|пруга]], акумулационих језера, [[Екологија|еколошких]], индустријских и комуналних грађевина, али и [[Инустријски парк|индустријских паркова]] са пратећом инфраструктуром. Поред грађења у самој земљи и учешћа у изградњи [[ХЕ Габчиково|хидроцентрале Гобчиково]]<ref name="Вахостав" /> на [[Дунав]]у (коју заједнички граде Словачка и [[Мађарска]]), Вахостав је градио и у [[Њемачка|Немачкој]], [[Русија|Русији]], [[Украјина|Украјини]] и на [[Кипар|Кипру]]<ref name="Вахостав" />.
Од осталих већих предузећа, у Жилини ради ''„Повашки хемијски завод“'' (основан [[1892]]. године као фабрика хемијских производа ''„Поважје“''), затим фабрика папира ''„Тенто“'', која запошљава око 600 људи и има годишњи промет од 90 милиона евра<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/922/category/57| title = Žilina Gallery: ''Tento Žilina - Metsä Tissue, a.s.''| accessdate = 16. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> и некадашњи [[текстил]]ни гигант (пред [[Први светски рат]] била је једна од највећих тог типа на тлу данашње Словачке{{sfn|Reuvid|2005|pp=41, 181}}), фабрика ''„Словена“'', основана [[1891]]. године. Поред њих, у граду постоји велика [[топлана]], а на Ваху су код града изграђене две хидроелектране са вештачким језерима:
* ''Хричовска хидроелектрана'', изграђена од [[1958]]. до [[1962]]. године низводно од града, са [[kaplanova turbina|каплановом турбином]] снаге 31.5 MW и годишњом производњом од 59.1 [[GWh]]<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/6690/category/639| title = Žilina Gallery: ''Vodná elektráreň Hričov''| accessdate = 16. 8. 2009. | language = словачки}}</ref>
* ''Жилинска хидроелектрана'', изграђена од [[1994]]. до [[1998]]. године узводно од града, са две капланове турбине снаге по 36 MW и годишњом производњом од 173 GWh<ref>{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/3736/category/374| title = Žilina Gallery: ''Elektráreň na Vodnom diele Žilina''| accessdate = 16. 8. 2009. | language = словачки}}</ref>
Просечна плата у Жилинском крају 2008. године износила је 19 460 словачких круна односно 645.95 евра, што је мање у односу на просечну плату у држави (21 782 -{Sk}- тј. 723.03 €). [[Стопа незапослености]] је износила 7,7% (сам округ Жилина је средином године имао стопу од 6,44%.{{чињеница| date = 07. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->), што је ниже од државног нивоа од на коме је била 9,6%, али треба имати у виду да је стопа данас највероватније доста виша, услед [[Светска економска криза|светске економске кризе]] и кризе у аутомобилској индустрији, што је довело до повећања стопе незапослености у Словачкој на 12,07%, средином августа 2009. године<ref>{{cite news| title = -{Unemployment Breaks the 12-percent Threshold}-| url = http://www.slovakradio.sk/inetportal/rsi/core.php?page=showSprava&id=20037&lang=2| work = -{Radio Slovakia International}-| date = 19. 8. 2009, 15:08:51| language = енглеском| accessdate = 16. 8. 2009}}</ref>
{| class="wikitable" cellpadding="10" style="width:95%; margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
! colspan=12 | '''Кретања просечних плата и стопе незапослености у Жилинском крају'''<ref>{{cite web| url = http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6599| title = Štatistický úrad SR: ''Average Monthly Wage''| accessdate = 22. 8. 2009. | language = енглески}}</ref><ref>{{cite web| url = http://portal.statistics.sk/showdoc.do?docid=6598| title = Štatistický úrad SR: ''Unemployment''| accessdate = 22. 8. 2009. | language = енглески}}</ref>
|- style="background: #D0F0C0;"
| || 1998. || 1999. || 2000. || 2001. || 2002. || 2003. || 2004.² || 2005. || 2006.² || 2007. || 2008.
Ред 291:
== Саобраћај ==
Жилина се налази на раскрсници значајних природних путева, који се користе још од средњег века, повезујући првенствено долину [[Дунав]]а са [[Балтичко море|Балтичким морем]] и истоком данашње Словачке ка [[Русија|Русији]], кроз долину Ваха. Сама река данас није пловна, али постоје планови да се то омогући<ref name="Саобраћај">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/en/index.php?page=transport| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Transport''| accessdate = 16. 7. 2009. | language = енглески}}</ref>, чиме би се град преко Дунава повезао са [[Океан|светским морима]]. Данас спада међу најважније [[пут|друмске]] и [[Железница|железничке]] раскрснице у земљи<ref name="Саобраћај" />, а налази се на [[Паневропски коридори|паневропским коридорима]]:
* [[Паневропски коридор Va|-{Va}-]] ([[Трст]]—[[Беч]]—[[Братислава]]—Жилина—[[Украјина]])
* [[Паневропски коридор VI|-{VI}-]] ([[Гдањск]]—[[Бјелско-Бјала]]—[[Звардон]]—[[Скалиште]]—Жилина)
Ред 299:
Градски превоз у Жилини је започет [[1949]]. године, оснивањем Саобраћајног предузећа града Жилине (''-{Dopravný podnik mesta Žiliny s.r.o.}-'') [[1. мај|01. 05.]] и пуштањем у рад првих аутобуских линија [[28. октобар|28. 10.]] исте године. Идеја о развоју [[тролејбус]]ког система у граду јавила се [[1978]]. године, а идејни пројекат је урађен [[1985]]. године. Он је [[1988]]. године покренут помоћу [[аутобус]]а, да би градска управа у [[мај]]у [[1992]]. године одобрила почетак радова на изградњи тролејбуске мреже, чија је прва линија је пуштена у рад [[17. новембар|17. 11.]] [[1994]]. године.
Према подацима из [[2007]]. године,<ref name="ГСП">{{cite web| url = http://www.dpmz.sk/Stranky/Sprava_2007.pdf| title = Výročná správa za rok 2007| accessdate = 17. 6. 2009. | format = PDF| publisher = Dopravný podnik mesta Žiliny s.r.o.| language = словачки}}{{Dead link| date = December 2013}}</ref> у Саобраћајном предузећу је била запослена 301 особа, а током године је превезено 14.348.825 путника, што је мање него претходних година ([[2006]]. је превезено 14.666.257, а [[2005]]. 15.616.869 путника<ref name="ГСП" />). Возни парк чини укупно 54 аутобуса (9 различитих модела) и 42 тролејбуса (3 различита модела).
{| class="wikitable" cellpadding="6" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
Ред 322:
* [[Европски пут Е442|E 442]] ([[Карлове Вари]]—Жилина)
односно на трасама словачких ауто-путева који их прате:
* -{D 1}- (Братислава—Жилина—[[Кошице]]), са везама ка [[Трст]]у у [[Италија|Италији]] односно [[Лавов]]у у Украјини, дужине 513[[километар|km]]<ref name="АП">{{cite web| url = http://www.highways.sk/highways/highways.html| title = Dialnice na Slovensku| accessdate = 17. 6. 2009. | language = словачки}}</ref>
* -{D 3}- (Жилина—[[Кисућке Нове Место]]—[[Чадца]]) са везом ка ауто-путу -{D 1}- односно граници са [[Пољска|Пољском]], дужине 59 km,<ref name="АП" />
а у близини града је у плану изградња тунела ''Овчиарско'' и ''Вишнова''—''Дубна Скала''.
Ред 338:
* Жилина—''Солинки''
* Жилина—''Зарјечје''
Зграда станице Зарјечје је подигнута 1945. године, а почетком [[21. век]]а је претворена и у својеврстан [[Култура|културно]]–[[Уметност|уметнички]] простор, који је званично отворен [[18. септембар|18. 09.]] [[2003]]. године.<ref>{{cite web| url = http://www.artfactories.net/STANICA-Truc-Spherique-Zilina.html| title = STANICA (Truc Sphérique) - Zilina - Artfactories| accessdate = 18. 6. 2009}}</ref> Данас се она поред регуларног локалног железничког саобраћаја користи и за разне уметничке програме и [[перформанс]]е са [[Галерија|галеријом]] и радионицом. Смештена је унутар великог друмског кружног тока званог ''Рондел'', а у плану је да се цео простор унутар њега претвори у уметнички простор, који би, између осталог, био украшен и [[графити]]ма.<ref>{{cite web| url = http://www.artfactories.net/STANICA-Truc-Spherique-Zilina.html| title = STANICA: ''NEWS''| accessdate = 18. 6. 2009}}</ref>
=== Ваздушни саобраћај ===
{{Главни чланак|Аеродром Жилина}}
[[Датотека:Zilina_Air_Show_2008.jpg|мини|лево|250п|[[Цесна 525]] на аеродрому Жилина (''аеромитинг Жилина 2008'')]]
Аеродром Жилина (''-{Letisko Žilina}-'') се налази код [[Доњи Хричов|Доњег Хричова]], десетак километара западно од града и опслужује област северозападне Словачке у којој живи око 1.2 милиона становника<ref name="АЕРО">{{cite web| url = http://www.letisko.sk/history| title = Airport Žilina: ''History''| accessdate = 17. 6. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703195159/http://www.letisko.sk/history|archive-date = 03. 07. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref>.
Направљен је почетком [[1970-е|1970-их]], да би заменио стари аеродром ''Брезовски Мајер'' (''-{Letisko Brezovský Majer}-'') који је срушен да би се омогућило даље ширење града. Први лет је обављен [[4. мај|04. 05.]] [[1972]]. године, а званично је отворен [[2. август|02. 08.]] [[1974]]. године<ref name="АЕРО" />. Исте године је уведена и редовна линија Жилина—[[Праг]]—Жилина, која је укинута [[1981]]. године, да би поново била успостављена у периоду од [[1986]]. до [[1990]]. године. Аеродром је у [[април]]у [[1991]]. године отворен за [[чартер саобраћај]], а редован саобраћај ка Прагу је опет обављан у периоду од [[1997]]. до [[1998]]. године, када је поново обустављен због [[stečaj|банкрота]] компаније која га је обављала (''[[Ер Острава]]''). Изградња новог модерног терминала је започета [[2004]]. године да би се омогућило обнављање редовног саобраћаја, који је на линији ка Прагу успостављен [[15. јул|15. 07.]] [[2005]]. године<ref name="АЕРО" />. Поводом педесетпетогодишњице Жилинског универзитета и деведесетогодишњице ваздухопловства у Чехословачкој, на аеродрому је [[28. јун|28. 06.]] [[2008]]. године одржан аеро-митинг.
Ред 353:
{| class="wikitable" cellpadding="10" style="margin:0.5em 0 1em 1em; font-size:90%;"
! colspan=10 | '''Статистички подаци аеродрома Жилина'''{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->
|- style="background: #D0F0C0;"
| || 2000. || 2001. || 2002. || 2003. || 2004. || 2005. || 2006. || 2007. || 2008.
Ред 368:
У Жилини постоје два позоришта:
[[Датотека:Žilina P5292125.jpg|мини|десно|250п|Градско позориште]]
* ''Градско позориште'' (''-{Mestské divadlo Žilina}-''), основано [[1. јануар|01. 01.]] [[1992]]. године уз подршку града који је био једини финансијер. У периоду од [[1999]]. до [[2003]]. године је изведена потпуна [[реконструкција]] позоришне зграде, која је свечано отворена [[19. децембар|19. 12.]] [[2003]]. године и поседује две сале капацитета 310 односно 100 места. Само позориште као своје циљеве истиче ''подизање позоришне, културне и уметничке продукције до највиших уметничких нивоа и да кроз позоришну уметност развију и обогате живот Жилинчана''{{чињеница| date = 07. 2018.}}. Позориште је, до данас, извело 86 премијера и одиграло преко 2 500 представа{{чињеница| date = 07. 2018.}}.
* ''Луткарско позориште'' (''-{Bábkové divadlo Žilina}-''), основано [[1950]]. године је најстарије професионално позориште тог типа у Словачкој<ref name="ЛП">{{cite web| url = http://www.bdz.sk/index.php?name=menu_historia| title = História BDŽ| accessdate = 12. 6. 2009. | language = словачки}}</ref>. Гостовало је у 33 државе на 4 светска [[континент]]а ([[Азија]], [[Америке|Америка]], [[Африка]] и [[Европа]]) и у својој историји је извело 213 премијера. Његови чланови су одиграли више од 12 000 представа, које је видело преко 2 500.000 гледалаца из земље и иностранства<ref name="ЛП" />.
=== Музеји ===
Ред 375:
[[Датотека:Budatin castle2.jpg|мини|десно|250п|Замак Будатин, седиште Повашског музеја]]
[[Датотека:Zilina-povazska_galeria_umenia.jpg|мини|десно|250п|Повашка уметничка галерија]]
:''Повашки музеј'' (''-{Považské múzeum}-'') спада међу највеће [[Музеји у Словачкој|музеје у Словачкој]]<ref name="МЗ-СК">{{cite web| url = http://www.muzeum.sk/defaulte.php?obj=muzeum&ix=pvm_en| title = Muzeum.SK: ''Povazie Museum Zilina''| accessdate = 9. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090703093534/http://www.muzeum.sk/defaulte.php?obj=muzeum&ix=pvm_en|archive-date = 03. 07. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref>, а његова колекција предмета везаних за [[Казанџија|казанџијски занат]] га чини јединственим у свету<ref name="СК-ТР">{{cite web| url = http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&idp=3854| title = Slovakia.travel: ''Museum of Považie in Žilina (Považské múzeum v Žiline)''| accessdate = 9. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110913224803/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?idp=3854&l=2|archive-date = 13. 09. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref>. Основан је [[1942]]. године као општински музеј, а од [[1948]]. године се његово седиште налази у [[Будатински замак|Будатинском замку]]<ref name="ПМ">{{cite web| url = http://www.pmza.zilina.net/index.php?zobraz=ehtml&idmenu=33| title = Považské múzeum Žilina: ''História''| accessdate = 9. 7. 2009. | language = енглески}}</ref>, на [[север]]у града. Музејска поставка је отворена за јавност [[1956]]. године<ref name="МЗ-СК" /> и данас је чини више од 130.000 експоната<ref name="ПМ" /> из области [[Природне науке|природних наука]] ([[зоологија]], [[ботаника]], [[геологија]]<ref name="СК-ТР" />), [[Археологија|археологије]], [[Историја|историје]] и [[Етнографија|етнографије]]<ref name="МЗ-СК" />. Поред самог Будатинског замка, чији се делови тренутно реновирању, музејске поставке обухватају и оближњу [[стречнијански замак|тврђаву Стречно]], као и две сеоске куће у оближњем селу [[Чичмањи]]<ref name="МЗ-СК" />, у којима су приказани [[народни живот]] и обичаји.
:''Повашка уметничка галерија'' (''-{Považská galéria umenia}-''), као самостална институција постоји од [[1976]]. године када је уметничка колекција издвојена из Повашског музеја<ref name="ПГУ">{{cite web| url = http://www.pgu.sk/| title = ''Považská galéria umenia v Žiline - Museum of Art Zilina''| accessdate = 9. 7. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>, а данас је смештена у великој згради, подигнутој почетком [[20. век]]а<ref name="ПГУ" />. Током [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]] година, у оквиру галерије су махом приказиване слике тадашњих словачких аутора, да би се од почетка [[1990-е|1990-их]] Повашка уметничка галерија оријентисала на приказивање свих видова актуелног [[Уметност|уметничког]] стваралаштва, уз приказе дела насталих током [[19760е|1960-их]], [[1970-е|1970-их]] и [[1980-е|1980-их]] година<ref name="ПГУ" />. Данас се у њој налазе смештени како модерни (разне [[Инсталација (уметност)|инсталације]], [[видео-умјетност|видео уметност]] и други), тако и класични видови уметничког изражавања ([[Слика|слике]], [[Скулптура|скулптуре]] и други)<ref name="ПГУ" /> словачких уметника [[20. век]]а. Сама зграда, у којој се музеј-галерија налази, је крајем прве деценије [[21. век]]а реновирана и попримила модернији изглед у односу на класичан стил у коме је изворно подигнута.
:''Музеј јеврејске културе'' (''-{Múzeum židovskej kultúry}-'') је смештен у склопу [[Синагога|синагоге]] ортодоксне [[Јевреји|јеврејске]] заједнице, која је подигнута [[1927]]. године, а званично је отворен [[29. јун|29. 06.]] [[1996]]. године<ref name="МЈК">{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/96/category/24| title = Žilina Gallery: ''Múzeum židovskej kultúry v Žiline''| accessdate = 16. 7. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>, у делу који су некада жене користиле за молитву. Унутрашњост синагоге је очувала свој изворни дрвени намештај, урађен у стилу `20 година [[20. век]]а и украшен [[Геометрија|геометријским]] декором<ref name="МЈК" />. Музејску поставку чине предмети који се користе у вршењу службе у [[Јудаизам|јудаизму]]<ref name="МЈК" />, а део синагоге у коме је поставка смештена одвојен је дрвеном преградом од дела који се користи за [[Молитва|молитву]].
=== Остале културне институције ===
У Жилини се налази ''Дом [[Матица словачка|Матице словачке]]'', затим ''Крајски културни центар'' и ''Повашски [[планетаријум]]'', смештени у Бабушковој кући, као и два [[биоскоп]]а, Центар и СинеМакс. Поред њих, у граду делују и:
:''Државни камерни оркестар'' (''-{Štátny komorný orchester}-'') или ''Словачка Синфонијета'' је основан [[1974]]. године<ref name="Оркестар">{{cite web| url = http://www.slovaksinfonietta.sk/index.php?lng=eng&obs=eng/about| title = Slovak Sinfonietta of Žilina| accessdate = 29. 7. 2009. | language = енглески}}</ref> и данас је смештен некадашњем ''Дому Фатранске уметности''. Оркестар је одсвирао преко 2 300 концерата<ref name="Оркестар" />, наступајући у готово свим [[Европа|европским]] земљама, [[Тунис]]у, [[Јапан]]у, [[Бразил]]у, [[Канада|Канади]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]<ref name="Оркестар" />. Његов тренутни диригент је јапанац Цугио Маеда<ref name="Оркестар" />, који је и дугогодишњи коорганизатор ''„Средњоевропског фестивала концертних уметности“''.
[[Датотека:Žilina Kostol svatej Barbory.jpg|мини|лево|250п|Црква Свете Барбаре]]
:''Крајска библиотека'' (''-{Krajská knižnica}-'') је централна библиотека за округе Жилина и Битча, као и за цео [[Жилински крај]]. Основана [[15. октобар|15. 10.]] [[1924]]. године<ref name="Библиотека">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/230.0/krajska-kniznica-v-ziline/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Krajská knižnica v Žiline''| accessdate = 29. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>, да би након [[Други светски рат|Другог светског рата]] кратко престала са радом. Поново је отворена [[1954]]. године, а [[1995]]. године се преселила у сопствену зграду у којој се данас налази. Спада међу прве библиотеке у Словачкој које су почеле да стварају фондове [[аудио књига]] за потребе [[Слепи и слабовиди|слепих и слабовидих]]<ref name="Библиотека" />, а [[2006]]. године је проглашена за библиотеку са највише издатих књига у Словачкој<ref name="Библиотека" />. У оквиру ње, функционишу одељења [[Британски савет|Британског савета]], [[Француска алијанса|Француске алијансе]] и [[Гете институт]]а<ref name="Библиотека" />.
=== Знаменитости ===
Стари град је реконструисан почетком [[1990-е|1990-их]] година и од тада је заштићен као споменик културе (''-{Mestská pamiatková rezervácia}-''). Центар града чине два трга - Маријански (''-{Mariánske námestie}-'') и трг Андреја Глинке (''-{Námestie A. Hlinku}-''). Маријанским тргом доминира црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]], стара зграда градског већа и барокна статуа [[Богородица|Девице Марије]]. У близини се налази црква [[света Тројица|светог Тројства]], изграђена око [[1400]]. године, која је од [[2008]]. и саборна црква Жилинске [[бискуп]]ије.
Ред 408:
===== Прво чудо Жилине (''Историјско језгро града'') =====
[[Датотека:Zilina-Marianske_namestie.jpg|лево|300п|мини|Маријански трг]]
'''Историјско језгро града''' (''-{Historické jadro Žiliny}-'') је формирано у [[средњи век|средњем веку]] и његова основна структура је остала непромењена до данашњих дана. Централно место заузима ''Маријански трг'', приближно [[квадрат]]ног облика (оквирних димензија 100 -{x}- 100 m)<ref name="ТБ-МН">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/129.0/marianske-namestie/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Mariánske námestie''| accessdate = 28. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>, са чијих темена полазе по две широке улице ка осталим деловима града, док две уже полазе са средине његове западне и источне стране. Овакав систем градње потиче од [[Немци|немачких]] колониста који су дошли у град крајем [[13. век]]а и карактеристичан је за [[Немачки слободни градови|немачке градове]], због чега су Жилину називали и ''мађарски [[Нирнберг]]''<ref name="7ЧЖ" />. Велики пожари, који су захватили Жилину у прошлости, утицали су на изглед историјског језгра града. Првобитне [[Дрво (материјал)|дрвене]] куће, замењене су онима од [[камен]]а и [[опека|цигле]], куће подигнуте у [[Готика|готичком стилу]], замењене су, након [[1521]]. године, новим у [[Ренесанса|рененсансном стилу]], испод којих су очувани готички подруми<ref name="ТБ-МН" />. Од првобитних 40 кућа на тргу, данас је сачувано њих 32<ref name="ТБ-МН" />. На тргу је смештена [[барок]]на скулптура Девице Марије, постављена [[1738]]. године, а њиме доминира стара градска већница (данас градска кућа у којој је седиште градоначелника) и црква [[апостол Павле|светог апостола Павла]] (завршена [[1754]]. године) са [[исусовци|језуитским]] самостаном. Током реконструкције града крајем [[20. век]]а, са трга је уклоњена базен са фонтаном, који је на њега постављен [[1966]]. године. У близини трга се налази и црква [[света Тројица|светог Тројства]] подигнута почетком [[15. век]]а у готичком стилу, која је од [[2008]]. године постала саборна црква новоформиране Жилинске бискупије. Поред ње се налази Буријанова кула, [[звоник]] висок 46 m<ref name="СТ-ШВ">{{cite web| url = http://www.slovakiatravels.com/sections/Regionscities/Zilina/Zilina_whatToSee-en.php| title = SlovakiaTravels.com: ''City of Zilina, what to see, informations, historical monuments, churches''| accessdate = 28. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20080325174033/http://www.slovakiatravels.com/sections/Regionscities/Zilina/Zilina_whatToSee-en.php|archive-date = 25. 03. 2008|dead-url=yes|df=}}</ref>, подигнут у првој половини [[16. век]]а у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу, по узору на [[италија]]нске звонике из тог периода<ref name="СТ-ШВ" />.
Целокупно градско језгро је [[1987]]. године проглашено заштићеном урбаном целином<ref name="СТ-ШВ" /><ref name="ТБ-МН" />, а у наредној деценији је доживело потпуну реконструкцију.
Ред 425:
{{Главни чланак|Жилински Град}}
[[Датотека:Zilina castle ruins.jpg|лево|300п|Жилински град|мини]]
'''Жилински Град''' (''-{Žilinský hrad}-'') је било градско [[тврђава|утврђење]] у Жилини, које се до [[2008]]. године сматрало ишчезлим. Током радова на изградњи тржног центра у старом градском језгру, откривени су остаци некадашње тврђаве, о чему је јавност обавештена [[30. мај]]а [[2008]]. године<ref name="7ЧЖ" />. Непосредно поред цркве [[света Тројица|свете Тројице]] на тргу Андреја Глинке, подигнуте око [[1400]]. године, откривени су остаци [[куле]] овалног облика. Њен спољни [[пречник]] је 14 m<ref name="7ЧЖ" />, а унутрашњи 8 m, због чега се процењује да би могла бити висока и до 20 m<ref name="ЖГ" />. Сматра се да је подигнута у [[13. век]]у<ref name="ЖГ">{{cite web| url = http://spravy.pravda.sk/v-ziline-nasli-zvysky-hradu-z-13-storocia-stanu-sa-len-interierom-nakupneho-centra-gik-/sk_regiony.asp?c=A080605_153222_sk_regiony_p23| title = Pravda.sk: ''V Žiline našli zvyšky hradu z 13. storočia, stanú sa len interiérom nákupného centra''| accessdate = 16. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>, а могла би бити [[Донжон кула]] некадашње тврђаве<ref name="7ЧЖ" />, која је имала и стамбену улогу. У изворима се утврђење први пут помиње [[1318]]. године<ref name="7ЧЖ" />, у доба владавине [[Матија Чак|Матије Чака]] овим поднебљем, али има оних који га сматрају старијим и смештају његово подизање у другу половину [[13. век]]а, након [[монголско-угарски сукоби|монголске најезде]] (1241—1242), када је широм тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|краљевине Угарске]] подигнут већи број утврђења. Последњи писани податак о тврђави забележен је [[1457]]. године. Данас остаци Жилинског Града представљају највећи археолошки локалитет у граду<ref name="7ЧЖ" /> и стављени су под заштиту државе.
===== Четврто чудо Жилине (''Будатински Град'') =====
{{Главни чланак|Будатински Град}}
[[Датотека:Budatin castle.jpg|десно|250п|мини|Будатински Град]]
'''Будатински Град''' (''-{Budatínsky hrad}-'') је утврђење направљено на [[ушће|ушћу]] [[Кисуца|Кисуће]] у [[Вах]]<ref name="СТ-БГ">{{cite web| url = http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&llt=1&idp=7102| title = Slovakia.travel: ''Castle of Budatín''| accessdate = 16. 7. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130511041629/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&llt=1&idp=7102|archive-date = 11. 05. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>, да би контролисало путни правац који је повезивао Понитрје и [[Шлеска|Шлезију]]. Подигнут је највероватније у другој половини [[13. век]]а<ref name="СТ-БГ" />, вероватно после [[монголско-угарски сукоби|монголске најезде]] (1241—1242)<ref name="7ЧЖ" />, као типичан водени град<ref name="СТ-БГ" />. Најстарији данас очувани део представља [[Романика|романичка]] округла [[Куле|кула]] са елементима ране [[Готика|готике]], која је касније дорађена у [[Ренесанса|ренесансном стилу]]<ref name="СТ-БГ" />. Тврђава је током векова мењала власнике, да би са губитком стратешког значаја била у првој половини [[19. век]]а претворена у [[барок]]ни летњиковац<ref name="7ЧЖ" />. Касније је уз њега направљена капела и велики [[парк]] у [[Енглески парк|енглеском стилу]] који се простирао до самих река<ref name="7ЧЖ" />. Последња велика реконструкција Будатинског Града је урађена након [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Данас је у њему смештен Повашки музеј, а сама грађевина је у процесу обнове<ref name="СТ-БГ" />.
===== Пето чудо Жилине (''Неологичка синагога'') =====
[[Датотека:Synagoga zilina.JPG|лево|250п|Синагога у Жилини|мини]]
'''Неологичка [[синагога]]''' (''-{Neologická synagóga}-'') је дело чувеног немачког архитекте [[Петер Беренс|Петера Беренса]] и представља значајно дело [[Модерна европска архитектура|модерне европске архитектуре]] на тлу данашње Словачке<ref name="НС" />. Подигнута је на месту старе синагоге из [[1860]]. године, у периоду од [[1928]]. до [[1931]]. године<ref name="НС">{{cite web| url = http://www.slovak-jewish-heritage.org/database.php?LangID=1&MonumentID=78&form_TypeID=0&form_RegionID=0&form_LocationID=61| title = SLOVAK JEWISH HERITAGE: ''Žilina''| accessdate = 16. 7. 2009. | language = енглески}}</ref>. Зграда је направљена у модерном стилу са елементима [[Маварска архитектура|маварске архитектуре]]<ref name="7ЧЖ" />, приземним делом од грубо тесаног тамног камена на који се надовезује светлији део са низом прозора<ref name="НС" />, а над целом грађевином се уздиже широка црвена [[купола]] [[пречник]]а 16 m<ref name="7ЧЖ" />. У њеној унутрашњости се налази велика дворана за молитву, са галеријама намењеним женама, смештеним са стране<ref name="НС" />. Данас се у згради налази [[биоскоп]] ''„Центар“'', а на њој се налази спомен плоча у знак сећања на [[Јевреји|Јевреје]] страдале у [[трећи рајх|нацистичким]] [[сабирни логор|концентрационим логорима]].
===== Шесто чудо Жилине (''-{Privilegium pro Slavis}-'') =====
{{Главни чланак|Privilegium pro Slavis}}
[[Датотека:Privilegium Pro Slavis.jpg|десно|270п|''-{Privilegium pro Slavis}-'']]
'''-{Privilegium pro Slavis}-''' је повеља коју је [[7. мај]]а [[1381]]. године<ref name="7ЧЖ">{{cite web| url = http://www.zilinskyvecernik.sk/index.php?option=com_content&task=view&id=8902&Itemid=75| title = Žilinský večerník a.s., Dolný val 16, 010 01 Žilina: ''Sedem divov Žiliny''| accessdate = 16. 7. 2009.| language = словачки}}</ref>, током посете граду, издао краљ [[Лајош I Анжујски|Лајош I Велики]]. Њом је уважио притужбе словенских грађана Жилине и изједначио њихова права са правима немачких колониста. У повељи је било потврђено да половину чланова градског већа чине [[Немци]], а другу половину [[Словаци]], док се градоначелник бира на годину дана и то наизменично из редова једних и других. Очувана је у препису из [[1431]]. године<ref name="7ЧЖ" />, а данас се чува у Државном архиву у оближњој [[Битча|Битчи]]<ref name="7ЧЖ" />. У знак сећања на издавање ове повеље, на градској кући је [[3. децембар|3. децембра]] [[1993]]. године откривена спомен плоча<ref name="ППС">{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/8011/category/783| title = Žilina Gallery: ''Šiesty div Žiliny''| accessdate = 16. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>.
===== Седмо чудо Жилине (''Жилинска књига'') =====
{{Главни чланак|Жилинска књига}}
[[Датотека:Žilinská kniha.jpg|лево|мини|250п|Жилинска књига]]
'''Жилинска књига''' (''-{Žilinská kniha}-'') представља ''највредније писмено наслеђе средњег века у Словачкој'', а уједно и најстарији сачувани запис на словачком језику који се налази у данашњој Словачкој. Писана је на три језика ([[Латински језик|латинском]], [[Немачки језик|немачком]] и [[Словачки језик|словачком]]) у периоду од [[1378]]. до [[1561]]. године и састоји се од три дела. Први део чини препис [[Магдебург|Магдебуршког]] законика на немачком језику, који је [[1378]]. године направио Микулаш од Лукова. Други део је његов препис на словачком језику настао [[1473]]. године, док трећи и најобимнији део чине имовински и приватни записи вођени у континуитету од [[1380]]. до [[1524]], након чега су спорадично уношени до [[1561]]. године<ref name="ЖК">{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/8000/category/783| title = Žilina Gallery: ''Siedmy div Žiliny''| accessdate = 16. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>. Жилинску књигу сачињава 149 листова папира димензија 29 -{x}- 22 [[центиметар|cm]], укоричених у [[15. век]]у<ref name="ЖК" />. Данас је смештена у Државном архиву у Жилини, а [[1988]]. године је проглашена за народни културни споменик<ref name="ЖК" />.
== Манифестације ==
Ред 450:
[[Датотека:Zilina city (21).jpg|мини|десно|250п|Трг Андреја Глинке, на коме се одвија део манифестација у граду]]
:''Жилински бал'' је добротворног карактера и први пут је организован у [[јануар]]у [[2008]]. године, у циљу прославе 800. годишњице првог помињања града.
:''Жилински карневал'' се одржава у [[фебруар]]у и представља највећи [[карневал]] у Словачкој<ref name="Карн">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/eng/carneval_slovakia_zilina/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Carneval Slovakia Žilina''| accessdate = 16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704004002/http://zilina.sk/eng/carneval_slovakia_zilina/5/|archive-date = 04. 07. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref>. На њему учествује више стотина [[костим]]ираних људи, како из Жилине и осталих делова Словачке, тако и из околних земаља, [[Пољска|Пољске]] и [[Чешка|Чешке]]<ref name="Карн" />. Током његовог трајања, на улицама се поред маскираних играча и плесача [[фолклор]]а, могу наћи и тезге на којима се нуде локални специјалитети.
:''Фестивал Стари град'' се одржава од [[1995]]. године на два главна градска трга и представља најпознатију културну манифестацију у Жилини<ref name="ФСГ">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/eng/old_town_festival/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Old Town Festival''| accessdate = 16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704004541/http://zilina.sk/eng/old_town_festival/5/|archive-date = 04. 07. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref>. Траје три дана, током којих се представља [[домаћа радиност]] и музика свих жанрова, а пратеће активности обухватају манифестације у склопу [[Светски дан детета|Међународног дана детета]], изложбе, радионице везане за историју града и друге активности<ref name="ФСГ" />.
[[Датотека:Terchová - kostel Svatého Cyrila a Metoděje.jpg|мини|лево|175п|Црква светих Ћирила и Методија у Терхови]]
:''Ноћ [[јован Крститељ|светог Јована]]'' је међународни улични [[Позориште|позоришни]] фестивал који се од [[2005]]. године одржава у [[јун]]у сваке године, а за циљ има повратак позоришта на улицу, међу обичан народ. У склопу њега се одржавају ноћни перформанси са [[бакља]]ма, представе на [[штула]]ма, представе за децу и разне позоришне радионице.
:''Жилинско културно лето'' траје од [[јун]]а до [[август]]а и обухвата читав низ културних догађања (концерте, позоришне представе, [[филм]]ске пројекције, радионице, симпозијум [[Дрводељство|дрводељства]], изложбе и друге). У склопу њега се у оближњој [[Терхова|Терхови]] одвијају ''„Дани [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]]“'', као и ''„[[Јурај Јаношик|Јаношикови]] дани“'', којима присуствује око 70.000 посетилаца.{{чињеница| date = 07. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->
:''Средњовековни дан'' се одржава у [[август]]у сваке године, на Маријанском тргу, који се за ту потребу претвара у средиште једног типичног [[средњи век|средњовековног]] села. Током целог дана посетиоци могу да виде призоре из средњовековног живота, укључујући и групе људи које се баве старим [[занат]]има ([[ковач]]и, [[пекар]]и и други) или борбама [[списак оружја у средњем веку|средњовековним оружјем]].
:''Дани здравља'' имају за циљ промовисање здравог начина живота међу становништвом, поготово у оквиру породица. Поред низа пратећих програма, посетиоцима се на лицу места обавља читав низ основних [[медицина|лекарских]] прегледа, попут мерења [[Крвни притисак|крвог притиска]], [[холестерол]]а, нивоа [[шећер]]а у [[крв]]и или телесне [[липид|масноће]].
[[Датотека:Slovakia_Terchova_7.jpg|мини|десно|175п|Споменик Јурају Јаношику у Терхови]]
:''Север против Југа'' је [[спорт]]ска манифестација током које се на тргу Андреја Глинке игра [[фудбал]], на импровизованом терену димензија 40-{x}-20 m<ref name="НПЈ">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/eng/north_against_south/5/| title = City of Žilina - official web site: ''North against South''| accessdate = 16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110704003821/http://zilina.sk/eng/north_against_south/5/|archive-date = 04. 07. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref>. Свака од утакмица траје 30 [[минут]]а, а на турниру може да учествује било ко од посетилаца, тако да се процењује да преко 500 људи узме учешће у овој манифестацији сваке године<ref name="НПЈ" />. Она се организује у сарадњи са [[ФК Жилина]], а у њој групно учествују школе, фирме и друге институције.
:''[[Деда Мраз|Божић Бата]] стиже у град'' се одиграва непосредно пре [[Божић]]а, крајем [[Децембар|децембра]] сваке године. У њеном склопу се организују Божићни вашари на оба главна градска трга, пратећи културни програм и добротворна дешавања.
:''Дочек Нове године'' се сваке године одржава на тргу Андреја Глинке, на коме се организује богат уметнички програм у коме учествују најзначајнији словачки уметници. Организовано је и послужење, а један од циљева манифестације је и да спречи евентуалне [[Вандализам|вандализме]], претеривања у конзумирању [[алкохол]]а и употребу [[Пиротехника|пиротехничких]] средстава.
а поред њих, у граду се одржавају ''„Средњоевропски фестивал концертних уметности“'' ([[април]]), фестивал луткарских позоришта ([[јун]]), међународни фестивала [[Анимација|анимације]] ''„Анча фест“'' ([[јул]]), међународни фестивал креативности и [[Фантазија|фантазије]] ''„Весела радионица“'' ([[септембар]])<ref name="Мнф">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/eng/top_events/5/| title = City of Žilina - official web site: ''Top events''| accessdate = 16. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20090813134151/http://www.zilina.sk/eng/top_events/5/|archive-date = 13. 08. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref>.
== Околина града ==
Ред 472:
=== Насељена места ===
[[Датотека:Kunerád0003.jpg|мини|лево|250п|Дворац Кунерад]]
У долини Рајчанке, 15 km јужно од града, налази се бањско лечилиште и градић са 2 936 становника.<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517933| Име = Рајецке Теплице|}}</ref> [[Рајецке Тјеплице|Рајецке Теплице]]. Његови извори термалне воде температуре 38°-{[[Степен целзијуса|C]]}- се користе у медицинске сврхе од [[1378]]. године<ref name="ТБ-Рјц">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/382.0/smer-zilina---rajec/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Rajec''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> У градићу се налази парк са вештачким језером и [[фонтана]]ма, као и базен са термалном водом. Непосредно поред Рајецких Теплица, код села Кунерад 17.5 km од Жилине, налази се истоимени [[дворац]] са [[Куле|кулама]], луковима, терасама и степеништима. Подигао га је у периоду од [[1914]]. до [[1916]]. године [[гроф]] Балестрем<ref name="ТБ-Рјц" /> у [[сецесија|стилу сецесије]]. Током [[Словачки народни устанак|Словачког народног устанка]] [[1944]]. године, [[трећи рајх|немачки нацисти]] су га спалили, али је након рата обновљен. Узводно од Рајецких Теплица смештен је [[Рајец (Словачка)|Рајец]], градић са 6 076 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517917| Име = Рајец|}}</ref>, који се у изворима јавља још [[1193]]. године<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517917| Име = Рајец|}}</ref> у повељи [[списак угарских владара|мађарског краља]] [[Бела III|Беле III]] (1173—1196) као ''-{Raich}-''. У њему је некада постојало утврђење, које је уништено у [[17. век]]у<ref>{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=149| title = Slovak castles: ''Rajec''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески}}</ref> Данас у њему пажњу привлачи главни градски трг са старом већницом и црквом [[Свети Владислав|светог Владислава]]<ref name="ТБ-Рјц" />. Поред тога, од [[1993]]. године се у градској већници, која је некада била пивара, налази месни музеј у коме су смештене две збирке, [[Етнографија|етнографска]] и [[Биологија|биолошка]].
[[Датотека:Cicmany-radenov_dom.jpg|мини|десно|250п|''Раденов дом'' у Чичманију]]
Рајецка Лесна, која се налази 27 km јужно од Жилине, први пут се у изворима помиње [[1474]]. године.<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517925| Име = Рајецка Лесна|}}</ref>, а данас у њој живи 1 272 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517925| Име = Рајецка Лесна|}}</ref> У њој се налази ''[[Словачки Витлејем]]''<ref name="ТБ-Рјц" />, велика [[Дрво (материјал)|дрвена]] композиција дугачка 2.5, широка 8.5 и висока 3 метра{{чињеница| date = 07. 2018.}}, коју је 17 година<ref>Радови су започети [[1980]]. године, већи део композиције је представљен и отворен за јавност [[26. новембар|26. 11.]] [[1995]]. године, до краја наредне је додат још један део, а сви радови су окончани крајем [[1997]]. године.</ref> радио дрводеља Јозеф Пекара. На њој су приказани [[Библија|библијски]] мотиви, као и знаменитости Словачке, поред којих су приказани [[занат]]и, обичаји и послови карактеристични за поједине делове државе. Додатну атракцију ове композиције представља и чињеница да се на њој појављује око 300 фигурица ([[човек|људи]], [[животиње|животиња]]...), од чега се половина помера. Јужније од ње је село Чичмани, смештено на обронцима Суловских врха крај [[Рајчанка|Рајчанке]] и удаљено је 41 km од Жилине. У изворима се први пут помиње [[1272]]. године<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 517470| Име = Чичмани|}}</ref>, а данас у њему живи 194 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 517470| Име = Чичмани|}}</ref> Познато је по сачуваним примерима сеоске народне архитектуре<ref name="ТБ-Рјц" /> који се од [[1977]]. године налазе под заштитом државе и данас функционишу у склопу Повашког музеја. Централна музејска поставка, која обухвата народне обичаје, [[фолклор]] и чичмански [[вез]], смештена је у ''Раденовом дому'', док се кући са бројем 42. налази поставка [[ентеријер]]а народних кућа, на прелазу из [[19. век|19.]] у [[20. век]]<ref name="ТБ-Рјц" />.
[[Датотека:Terchova-janosikovci.JPG|мини|лево|210п|Родна кућа Јураја Јаношика]]
У долини Варинке, у подножју Мале Фатре, налази се село [[Терхова]], удаљено 25.1 km источно од Жилине. Први пут се у изворима помиње [[1598]]. године<ref>{{ШУСК1| ОкругБр = 430511| НУТС = 518042| Име = Терхова|}}</ref>, а данас, са својих 4 073 становника<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430511| НУТС = 518042| Име = Терхова|}}</ref>, спада међу већа села у Словачкој. Позната је као родно место [[Јурај Јаношик|Јураја Јаношика]], словачког [[Robin Hud|Робина Худа]] из [[18. век]]а{{чињеница| date = 07. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->, а у кући у којој се он, највероватније, родио, данас је смештена изложба ''„Јаношик и Терхова“'', која је саставни део Повашког музеја из Жилине. На узвишењу изнад села се, од [[1988]]. године, уздиже његов споменик висок 7.5 m{{чињеница| date = 07. 2018.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->, а међу знаменитости села треба убројати и цркву [[Ћирило и Методије|светих Ћирила и Методија]] из прве половине [[20. век]]а. У близини Терхове се налази ски центар Вратна долина, а током године се у селу одвија неколико манифестација, међу којима су и [[фолклор]]ни фестивал ''„Јаношикови дани“'' (који се одржава почетком [[август]]а сваке године, од [[1963]]) и ''„Дани Ћирила и Методија“'' (који се одржава у [[јул]]у сваке године, од [[1990]]).
[[Датотека:Zamky.Sk Bytca.jpg|мини|десно|210п|Битчански замак]]
На удаљености од 19.4 km од Жилине, низводно на реци Ваху, налази се градић [[Битча]] са 11 600 становника.<ref>{{ШУСК3| ОкругБр = 430501| НУТС = 517461| Име = Битча|}}</ref> Први пут се у изворима помиње [[1234]]. године, а у другој половини [[14. век]]а је добио свој [[Градски статут|статут]]. На месту на коме се раније највероватније налазило старије утврђење, са [[темељ]]има у [[Вода|води]]<ref name="ТБ-Бтч">{{cite web| url = http://www.tikzilina.sk/360.0/smer-zilina---bytca/| title = Turistická informačná kancelária mesta Žilina: ''Smer: Žilina - Bytča''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки}}</ref>, Франтишек Турзо је од [[1571]]. до [[1574]]. године подигао [[Битчански замак]] у [[Ренесанса|ренесансном]] стилу<ref name="ТБ-Бтч" />. Његов син, [[Палатин (титула)|палатин]] Јурај, је [[1601]]. године у његовом склопу подигао ''Свадбену палату''<ref name="ТБ-Бтч" />. Данас се у њему налази Државни архив који чува преко 600 разних фондова и збирки докумената<ref name="ТБ-Бтч" />, од [[1263]]. године, до данашњих дана<ref name="ТБ-Бтч" />, укључујући и повељу ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-''.
=== Утврђења ===
[[Датотека:Hrad Lietava - střední palác.jpg|мини|лево|170п|Рушевине Лиетаве]]
Узводно од града над Вахом се уздижу тврђаве [[Стари замак на Ваху|Варин]] и [[Стречнијански замак|Стречно]], које су контролисале пролаз кроз Стречниански теснац. Прво је, у првој половини [[13. век]]а, подигнут Варин (први пут се помиње у изворима [[1235]]. године као ''-{castrum Warna}-''<ref name="Врн">{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=178| title = Slovak castles: ''Starý hrad''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески}}</ref>), да би крајем [[13. век|13.]] или почетком [[14. век]]а у његовој близини био у [[Готика|готичком стилу]] подигнут Стречно, који се први пут јавља у изворима [[1316]]. године као ''-{castrum de Strechun}-''<ref name="Стрч">{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=183| title = Slovak castles: ''Strečno''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески}}</ref>. Варин је током година постао познат као ''Стари Град'', а напуштен је у [[16. век]]у и данас је већим делом у рушевинама<ref name="Врн" />. Стречно су [[1698]]. године спалиле снаге цара [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I]]<ref name="Стрч" />, након чега је напуштен, али је данас делимично конзервиран и рестауриран, тако да функционише у склопу Повашког музеја из Жилине.
Недалеко од Хричовске бране, 14 km западно од града, се налазе рушевине [[Хричовски Град|Хричовског Града]], који се у изворима први пут помиње [[1208]]. године, као власништво [[њитра|нитранског]] [[бискуп]]а<ref name="ТБ-Бтч" />. Подигнут је у готичком стилу, а током векова је мењао господаре (међу којима је био [[Матија Чак]]), све до [[17. век]]а, када је напуштен<ref name="ТБ-Бтч" />. Између Ваха и Рајчанке се уздиже планина Суловски врхи, на којој се налазе рушевине тврђава [[Сулов (тврђава)|Сулов]] и [[Лиетава (тврђава)|Лиетава]]. Међу Суловским стенама налази Сулов, подигнут у првој половини [[15. век]]а<ref name="Сулов">{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=189| title = Slovak castles: ''Súľov''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески}}</ref>, који је напуштен након разарања [[1763]]. године<ref name="Сулов" />. Западно од њега, на удаљености од 11 km од Жилине, налазе се остаци тврђаве Лиетава, подигнуте у [[13. век]]у<ref name="Лиет">{{cite web| url = http://www.castles.sk/index.php?castle=102| title = Slovak castles: ''Lietava''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = енглески}}</ref>. Значајна проширења и обнову је доживела у [[15. век|15.]] и [[16. век]]у, а трајно је напуштена у [[18. век]]у<ref name="Лиет" />.
[[Датотека:Pekelník, Veľký Kriváň.jpg|мини|десно|250п|Вељки Криван на Малој Фатри]]
Ред 493:
=== Планине ===
Југоисточни обод Жилинске котлине чини југозападни део [[Мала Фатра|Мале Фатре]] ''Лучанска Мала Фатра'' коју од североисточног дела ''Криванске Мале Фатре'' одваја Стречниански теснац на Ваху. Највиши врх планине је Вељки Криван са 1 709 m [[апсолутна висина|нмв]], који се налази у северном делу, док је највиши врх Лучанског дела Вељка Лука са висином од 1 475 m. На планини се налази велики број обележених пешачких стаза, чија укупна дужина прелази 400 km<ref name="СТ-МФ">{{cite web| url = http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108013&ami=108013&llt=1&idp=4990| title = Slovakia.travel: ''Holiday resort Malá Fatra Mts.''| accessdate = 19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510170357/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108013&ami=108013&llt=1&idp=4990|archive-date = 10. 05. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>. У оквиру северног дела планине, формиран је [[1988]]. године [[Национални парк Мала Фатра]], а велики ски центар на планини је [[Вратна долина]] код села Терхова. Мала Фатра је богата [[Вода|водом]], тако да на њој има доста извора и водопада<ref name="СТ-МФ" />, од којих је највећи Шутовски, са висином пада од 38 m<ref name="СТ-МФ" />.
[[Датотека:Sulovske skaly-goticka-brana-2.jpg|мини|лево|175п|Готичка капија]]
На простору југозападно од Жилине, између Рајчанке и Ваха, уздижу се планине [[Стражовски врхи|Стражовски]] и [[Суловски врхи]]. Њихове највише тачке су Стражов (1 213 -{[[метар|m]]}- [[апсолутна висина|нмв]]) и Вељки Манин (891 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Поједини делови обе планине су [[1989]]. године [[заштићено подручје Стражовски врхи|проглашене заштићеном облашћу]], у оквиру које посебно место заузима област Суловских стена са својим каменим формацијама, међу којима се истиче ''Готичка капија''<ref name="СТ-СВ" />. Суловски врхи су познати и по највећем станишту [[орхидеје|орхидеја]] у Словачкој<ref name="СТ-СВ">{{cite web| url = http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108034&ami=108034&llt=1&idp=4892| title = Slovakia.travel: ''Súľovské skaly rocks (Súľovské vrchy Mts.)''| accessdate = 19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20130511021723/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&smi=108034&ami=108034&llt=1&idp=4892|archive-date = 11. 05. 2013|dead-url=yes|df=}}</ref>, као и по Суловском<ref name="СТ-СВ" /> или Хлбоцком<ref name="СХВ">{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/11542/category/1096| title = Žilina Gallery: ''Hlbocký vodopád ''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> водопаду, који има две каскаде, укупне висине 15 m<ref name="СХВ" />.
У областима северно од града, уздижу се планине [[Јаворњики|Јаворники]] (према северу и северозападу) и [[Кисућка врховина]] (према североистоку), чији су највиши врхови Вељки Јаворник (1 071 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]) односно Вељка Рача (1 236 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]]). Венац Јаворники се пружа до [[Чешка|Чешке републике]], а на њему, између осталих, живе и велике [[грабљивице]], попут [[вук]]а и [[рис]]а, али и највећи грабљивац који живи у Словачкој, [[смеђи медвед]].<ref>{{cite web| url = http://www.karpaty.net/slovensko/javorniky.htm| title = KARPATY.net: ''Javorníky, Slovensko, Biely Kríž, Portáš, Pindula, CHKO Kysuce''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = чешки}}</ref> На обема планинама постоје скијашки центри, а на делу њихових масива је [[1984]]. године формирана [[заштићено подручје Кисућа|заштићена област]].
[[Датотека:Tiesňavy.jpg|мини|десно|200п|Тиесњави, једна од заштићених целина НП Мала Фатра]]
=== Заштићене природне целине ===
''[[Национални парк Мала Фатра]]'' (''-{Národný park Malá Fatra}-'') се налази северозападно од града и обухвата 40 посебно заштићених резервата. Проглашен је [[1988]]. године (прве заштићене области на тлу данашњег парка су проглашене [[1967]]. године)<ref name="НПМФ">{{cite web| url = http://www.sopsr.sk/malafatra/| title = ŠOPSR: ''Národný park Malá Fatra''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки}}</ref> и обухвата заштићену област површине 226,3 -{[[квадратни километар|km²]]}- (површина шире заштитне зоне износи 232,62 -{km²}-)<ref name="НПМФ" />. У оквиру парка живи 1 141 врста [[зељаста биљка|зељастих]] (од тога су 92 врсте [[Праве маховине|правих маховина]], 111 врста [[лишаји|лишајева]] и 7 врста [[гљиве|гљива]], на разне начине угрожене<ref name="НПМФ" />) и 973 врсте [[дрво|дрвенастих биљака]] (од чега 22 [[Западни Карпати|западнокарпатска]] и 14 [[Карпати|карпатских]] [[ендемизам|ендемита]]<ref name="НПМФ" />, 15 карпатских [[субендемит]]а и 1 локални ендемит{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->), док од животињског света има око 3 000 врста [[Бескичмењаци|бескичмењака]] (од тога 28 ретких, 12 угрожених и 2 критично угрожене врсте) и 210 врста [[кичмењаци|кичмењака]] (од тога 15 ретких, 56 угрожених и 15 критично угрожених врста)<ref name="НПМФ" />. Већи део територије националног парка се налази под [[Шума|шумом]] (око 70%), у којима су најзаступљеније [[Буква|букве]], [[смрча|смреке]] и [[Јела|јеле]], а на појединим местима и [[планински јавор]]<ref name="НПМФ" />. Међу заштићеним зонама се налазе и разни [[Геоморфологија|геоморфолошки]] облици, попут Шутовске [[Епигенија|епигеније]] (двострука епигенија Ваха и Шутовског потока<ref>{{cite web| url = http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/447| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Šútovská epigenéza''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>), стена у облику игле (Полувсијанска<ref>{{cite web| url = http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/384| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Poluvsianska skalná ihla''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref> и Хричовска<ref>{{cite web| url = http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/270| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Hričovská skalná ihla''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>), Слнечних стена (масив [[Доломит|доломитских стена]] разних облика<ref>{{cite web| url = http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/422| title = Šzocčp SR: ''Nature reserve Slnečné skaly''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>) и брда Шип (доминантни врх са стењацима<ref>{{cite web| url = http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/441| title = Šzocčp SR: ''National nature reserve Šíp''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref>).
[[Датотека:Manínská tiesňava1.jpg|мини|лево|200п|Манински теснац, кроз који пролази локални пут Костолец-Повашка Тепла]]
''[[Заштићено подручје Стражовски врхи|Заштићена област Стражовски врхи]]'' (''-{Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy}-'') је формирана [[1989]]. године на простору планина Стражовски и Суловски врхи<ref name="ЗОСВ">{{cite web| url = http://www.sazp.sk/slovak/struktura/copk/chodniky/chkostrv.html| title = SAŽP: ''Chránená krajinná oblasť Strážovské vrchy''| accessdate = 19. 8. 2009.| language = словачки|archive-url=https://web.archive.org/web/20100719050601/http://www.sazp.sk/slovak/struktura/copk/chodniky/chkostrv.html|archive-date = 19. 07. 2010|dead-url=yes|df=}}</ref>. Обухвата површину од 30.979 [[хектар|ha]]<ref name="ЗОСВ" /> на којој се налази 12 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, четири резервата су се већ налазили под заштитом државе:Манински теснац ([[1967]]), Костолецки теснац ([[1970]]), Суловске стене ([[1973]]) и Стражов ([[1981]]). Разнолика флора ове области обухвата и неколико западнокарпатских и карпатских ендемита, као и једну ендемску врсту [[Чичак|чичка]]<ref name="ЗОСВ" />. Шуме на овом простору су букове, које на вишим пределима смењују заједнице букве и јеле, изнад којих преовлађују [[четинари]]. Животињски свет је уобичајен за појас [[листопадна биљка|листопадних]] шума, са представницима [[Ред (биологија)|реда]] [[звери]] (медвед и рис), ловне дивљачи ([[муфлон]], [[црвени јелен|јелен]], [[срна|срндаћ]] и [[divlja svinja|дивља свиња]]), као и неколико ретких врста [[лептири|лептира]]<ref name="ЗОСВ" />.
''[[Заштићено подручје Кисућа|Заштићена област Кисућа]]'' (''-{Chránená krajinná oblasť Kysuce}-'') је формирана [[1984]]. године на простору планина Јаворники и Кисућка врховина<ref name="ЗОК">{{cite web| url = http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&ami=108035&smi=108035&llt=1&idp=2313| title = Slovakia.travel: ''The Protected Land-scape Area Kysuce''| accessdate = 19. 8. 2009.| language = енглески|archive-url=https://web.archive.org/web/20110522171910/http://www.slovakia.travel/entitaview.aspx?l=2&ami=108035&smi=108035&llt=1&idp=2313|archive-date = 22. 05. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref>. Обухвата површину од 65.462 [[хектар|ha]]<ref name="ЗОК" /> на којој се налази 22 посебно заштићених резервата. Пре њеног формирања, тринаест резервата су се већ налазили под заштитом државе:Вељки Јаворник ([[1967]]), Буковски прамењ ([[1973]]), Чиерна Лутиша ([[1972]]), Вељке Остре ([[1973]]), Војтовски прамењ ([[1973]]), Вихиловске прахи ([[1973]]), Клокочовске стене ([[1973]]), Корњански ропни прамењ ([[1973]]), Оходницки прамењ ([[1973]]), Вељка Рача ([[1976]]), Зајачкова лука ([[1979]]), Мали Полом ([[1981]]), Вихиловске стене ([[1983]]). Једна од специфичности ове области су камене лопте непознатог порекла. У питању су лоптасте формације, од [[пешчар]]а и [[Конгломерат (геологија)|конгломерата]], чији [[пречник]] достиже и до 260[[центиметар|cm]]<ref name="ЗОК" />, а јављају се на две одвојене локације, које су заштићене као резервати Мегонки.<ref>{{cite web| url = http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/1127| title = Šzocčp SR: ''Nature monument Megonky''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref> и Клокочовске стене<ref>{{cite web| url = http://uzemia.enviroportal.sk/main/detail/cislo/310| title = Šzocčp SR: ''Nature reserve Klokočovské skálie''| accessdate = 19. 8. 2009. | language = словачки, енглески}}</ref> Резерват Корњански ропни прамењ обухвата природни извор [[нафта|сирове нафте]], из кога повремено избија и [[природни гас]] (са високом концентрацијом [[метан]]а), док је село Вихиловка познато по [[Туризам|туристичкој]] [[пруга узаног колосека|прузи уског колосека]] и музеју традиционалне сеоске архитектуре<ref name="ЗОК" />.
== Образовање ==
Ред 515:
=== Основно образовање ===
[[Датотека:Zs_zavodie.jpg|мини|десно|300п|Основна школа у кварту Заводје]]
У граду постоји 18 државних, једна приватна, три верске и три уметничке [[Основна школа|основне школе]], са око 7 500 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 7 484 ученика{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->). Међу уметничким школама се истиче школа ''„Ладислав Арваја“'', основана [[1927]]. године, која спада међу највеће школе тог типа у Словачкој<ref name="ЖО">{{cite web| url = http://www.zilina.sk/en/index.php?page=education| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Education''| accessdate = 23. 6. 2009}}</ref>. На њој се, између осталог, изучава свирање разних [[музички инструмент|инструмената]], [[балет]] и [[плес]].
=== Средње образовање ===
Жилина, као обласно средиште, има развијен систем [[Средња школа|средњих школа]] који сачињава: 8 [[гимназија]] са око 3 500 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 3 514 ученика{{чињеница| date = 03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.-->), 10 специјализованих средњих школа са око 3 700 ученика (у школској 2006/2007 било је уписано 3 696 ученика{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->) и 9 стручних средњих школа са 4 900 ученика (у школској години 2006/2007 било је уписано 4 870 ученика{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->).
Међу средњим школама треба истаћи [[Конзерваторијум]], који спада међу највеће у Словачкој, а у склопу њега делују [[хор]], [[биг бенд]] и друге музичке секције<ref name="ЖО" />. Поред њега, издвајају се: двојезична приватна гимназија, у којој се настава, поред словачког, одвија на [[Француски језик|француском]] и [[Шпански језик|шпанском]], као и верска гимназија ''„[[фрањо Асишки|свети Фрања Асишки]]“''.
Ред 524:
=== Жилински универзитет ===
[[Датотека:Veľký diel P5262095.jpg|мини|лево|250п|Ректорат Универзитета у Жилини]]
У Жилини данас постоји државни [[универзитет]] који сачињава седам [[факултет]]а<ref name="ЖУ">{{cite web| url = http://www.uniza.sk/menu/inc.asp?menu=99&ver=en&sub=text.html| title = Žilinská univerzita: ''Present situation of the University''| accessdate = 11. 6. 2009|archive-url = https://web.archive.org/web/20070907210655/http://www.uniza.sk/menu/inc.asp?menu=99&ver=en&sub=text.html|archive-date =
# Факултет за [[саобраћај]] и [[Економија|економију]] [[транспорт]]а и [[комуникација]] (''-{Prevádzky a ekonomiky dopravy a spojov}-'')
# [[Машинство|Машински]] факултет (''-{Strojnícka}-'')
Ред 544:
Основан је [[1. октобар|01. 10.]] [[1953]]. године у [[Праг]]у (данас [[Чешка|Чешка република]]), као ''Висока железничка школа'' (''-{Vysoká škola železničná}-''), да би [[1959]]. године променио име ''Универзитет транспорта'' (''-{Vysoká škola dopravná}-''). Његово седиште се [[6. септембар|06. 09.]] [[1960]]. године премешта у Жилину, а [[1980]], услед ширења делатности, бива преименован у ''Универзитет транспорта и комуникација'' (''-{Vysoká škola dopravy a spojov}-''). Нове промене и реструктурирање самог универзитета отпочеле су [[1989]]. и он је [[1996]]. године добио своје данашње име ''Жилински универзитет'' (''-{Žilinská univerzita}-'').
Током пола века постојања универзитета, на њему је дипломирало преко 33 000 студената (укључујући и 1 130 страних студената из 15 земаља), од којих је скоро 750 стекло виша научна звања<ref name="ЖУ" />. Данас (школска [[2008]]/[[2009]]) на Жилинском универзитету студира{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->:
* основне студије 12.070 (редовно) и 4.669 (ванредно) студената,
* докторске студије 349 (редовно) и 501 (ванредно) студената.
Ред 552:
{{Главни чланак|ФК Жилина|Стадион под Дубном}}
[[Датотека:Zilina_vs_Slovan.JPG|мини|лево|200п|Полувреме утакмице ФК Жилина-ФК Слован на стадиону под Дубном ([[9. мај]]а [[2009]])]]
''ФК Жилина'' (''-{MŠK Žilina}-'') је основана [[1908]]. године од стране радника фабрике текстила ''„Словена“'' и хемијских производа ''„Поважје“'', а званично је формирана на састанку одржаном [[20. јун|20. 06.]] [[1909]]. године.<ref>Клуб је практично основан [[1908]]. године и она се појављује на његовом [http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/e/e5/MSK_Zilina_logo.png грбу], док је [[20. јун|20. 06.]] [[1909]]. године званично основан под именом ''-{Zsolnai Testgyakorlók Köre}-''</ref> Током своје историје, десет пута је мењао име, а најзначајнији успеси на међународној сцени су четвртфинале [[Куп победника купова у фудбалу|Купа победника купова]] у [[Куп победника купова у фудбалу 1961/62.|сезони 1961/1962]]. када су испали од [[ФК Фиорентина|Фиорентине]]{{чињеница| date = 02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.-->, финале [[Митропа куп]]а у [[Митропа куп 1974.|сезони 1973/1974]], када су изгубили од [[ФК Татабања|ФК Татабање]]<ref>{{cite web| url = http://www.rsssf.com/tablesm/mit74.html| title = ''Mitropa Cup 1973-74''| accessdate = 23. 6. 2009}}</ref> и учешће у групној фази [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]] у [[Лига шампиона 2010/11.|сезони 2009/2010]]. На домаћем плану, клуб је био два пута — [[1928]]. и [[1929]]. првак Словачке<ref>На простору Словачке је између [[1925]]. и [[1933]]. године играна одвојена лига.</ref> између два светска рата. Након распада Чехословачке [[1993]]. године, ФК Жилина је пет пута била [[Прва лига Словачке у фудбалу|првак државе]] ([[2002]], [[2003]], [[2004]], [[2007]]. и [[2010]]), три пута другопласирана ([[2005]], [[2008]]. и [[2009]]) и три пута је освајала [[Супер Куп Словачке]] ([[2003]], [[2004]]. и [[2007]]), што је чини најуспешнијом екипом у Словачкој по броју освојених титула ([[ФК Слован Братислава|ФК Слован]] из [[Братислава|Братиславе]] је такође освојио пет титула) и најуспешнијом екипом по броју освојених бодова<ref>{{cite web| url = http://www.geocities.com/clasglenning/Europeiska_fotbollstabeller/SLOVAK.htm| title = ''Slovakia 1st level alltimetable''| accessdate = 23. 6. 2009.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20040430153800/http://www.geocities.com/clasglenning/Europeiska_fotbollstabeller/SLOVAK.htm| archivedate = 30. 04. 2004|dead-url=no|df=}}</ref>
[[Датотека:MSK_Zilina_stadium_007.jpg|мини|десно|200п|Стадион под Дубном]]
Клуб своје утакмице игра на ''стадиону под Дубном'', који се тренутно реновира и проширује (радови су отпочели [[2006]]. године и планира се њихово окончање [[2011]]. године). Сам стадион је направљен [[1941]]. године око терена који је клуб користио од свог оснивања<ref name="СПД">{{cite web| url = http://www.mskzilina.sk/index.php?url=static&stranka=8| title = MŠK Žilina - ''INFORMÁCIE O ŠTADIÓNE''| accessdate = 23. 6. 2009}}</ref>, а током прве деценије [[21. век]]а је постао пети [[стадион у Словачкој]] који је добио [[Расвета|расвету]]<ref name="СПД" />. Рекордан број гледалаца на стадиону је 25 000, забележен [[1953]]. године на утакмици против [[Москва|московског]] [[ФК Динамо (Москва)|Динама]], док је данашњи капацитет стадиона 7 781 места за седење<ref name="СПД" />.
Уз западну трибину фудбалског стадиона, налази се [[лед]]ена дворана, подигнута [[1945]]. године. Она је током [[2006]]. и [[2007]]. године реновирана и сада има капацитет од 6 328 (5 000 места за седење + 1 328 места за стајање).<ref>{{cite web| url = http://www.hlasvlkov.sk/index.php?page=stadion_info| title = FANKLUB MSHK ŽILINA: ''Informácie o štadióne MsHK Žilina''| accessdate = 24. 6. 2009}}</ref> У њој своје утакмице игра [[ХК Жилина]] (''-{MsHK Žilina}-'') која је основана [[1925]]. године. Она наступа у словачкој [[хокеј на леду|хокејашкој]] [[Словачка екстралига у хокеју на леду|Супер лиги]], коју је освојила у сезони [[2005]]/[[2006]], а наредне године је у европском [[Супер Сикс]] турниру заузела четврто место.
[[Датотека:Sphalaza1.JPG|мини|лево|300п|Спортска хала]]
Јужно од средишта града, смештено је градско пливалиште. Направљено је у периоду од [[1959]]. до [[1963]]. године и у то доба је то био први затворени педесетометарски ([[Олимпијске игре|олимпијски]]) [[базен]] у тадашњој Чехословачкој<ref name="Базен">{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/9258/category/955| title = ''Mestská plaváreň'' — Žilina Gallery| language = словачки| accessdate = 24. 6. 2009}}</ref>. Цео комплекс је обновљен у периоду од [[1991]]. до [[1996]]. године, а радови на реконструкцији су обављани и [[2008]]. године. Данас се комплекс састоји од једног затвореног педесетометарског базена, два на отвореном, [[тобоган]]а и низа других пратећих садржаја, а капацитет му је 3 000 посетилаца<ref name="Базен" />.
Непосредно поред базена, налази се [[спортска хала]] [[Круг|кружног]] облика. Подигнута је [[1986]]. године, а њеним пројектантима ([[инжењер|инг.]] [[Архитекта|арх.]] Људовит Купкович и инг. Андреј Башист) је исте године за њу додељена престижна награда ''„[[Душан Јуркович]]“'', коју додељује [[Савез архитеката Словачке]] (''-{Spolok architektov Slovenska}-'')<ref name="Печурка">{{cite web| url = http://zilina-gallery.sk/picture.php?/9343/category/957| title = ''Športová hala'' — Žilina Gallery| language = словачки| accessdate = 24. 6. 2009}}</ref>. Данас се користи за спортске, али и [[Музика|музичке]] и друге врсте активности. Њена активна површина износи 4 500 -{m²}-, док јој је капацитет 2 000 седишта и додатних 1 200 места на трибини, а може се проширити на 6 000 места, коришћењем површине предвиђене за игру<ref name="Печурка" />.
Поред наведених спортских друштава и објеката, у Жилини постоје клубови који се баве [[веслање]]м, [[кајак]]ом, [[тенис]]ом, [[голф]]ом, [[Кошарка|кошарком]], [[Одбојка|одбојком]], [[Слободно пењање|слободним пењањем]] на вештачкој стени површине 300 -{m²}-, висине 3.4 -{m}-, на којој има 3 000 хватишта<ref>{{cite web| url = http://www.anatomic.sk/climbing-wall-slovakia-k2-zilina-k2-poprad| title = Climbing Walls K2-Poprad OC MAX: ''Bouldering wall K2-Zilina''| language = енглески| accessdate = 24. 6. 2009}}</ref>, [[параглајдинг]]ом (на оближњем брду Страник (769 -{m}- [[апсолутна висина|нмв]])) и другим спортовима, док се у ближој околини града налази неколико зимских центара.
== Градови побратими ==
Жилина има 17 градова побратима<ref>{{cite web| url = http://www.zilina.sk/mesto-zilina-o-meste-partnerske-mesta| title = Žilina - oficiálne stránky mesta: ''Partnerské mestá Žiliny''| accessdate = 28. 7. 2009. | language = словачки}}</ref>:
{|
|
Ред 594:
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| last = Reuvid| first = Jonathan| title = Doing Business with Slovakia| url = https://books.google.com/books?id=VwA3g4LMEGUC&pg=PA41| year = 2005| publisher = GMB Publishing Ltd| isbn = 978-1-905050-69-7}}
== Спољашње везе ==
|