Велики раскол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
{{leftlegend|darkorange|Католичка црква}}]]
'''Велики раскол''' или '''велика шизма''' ({{Јез-грч|σχισμα}}, {{Јез-лат|schisma}} — ''раскол, одвајање, цепање, дељење, шизма'') означава
Услед раскола, дошло је до трајног одвајања [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] од васељенског [[Првославља|Првославља]]. Пошто су обе стране наставиле да полажу право на наслеђе јединствене Цркве, настало је стање у коме је свака страна сматрала да управо она представља [[Четири обележја Цркве|једну, свету, саборну и апостолску Цркву]]. Тим поводом се на обе стране развила жива теолошко-полемичка активност, умерена ка оправдавању споствених ставова, уз оспоравање ставова друге стране. Услед све израженијег заоштравања међусобних спорова у области [[догматика|догматике]] и [[еклисиологија|еклисиологије]], дошло је до општег погоршања у међусобним односима, нарочито након погубног [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког рата]] (1204).{{sfn|Острогорски|1969|p=396-397}} Иако су током касније историје у неколико наврата предузимани извесни кораци у циљу обнове међусобног дијалога и помирења, такви покушаји нису уродили плодом услед озбиљних и суштинских разлика које постоје између две стране.
== Предисторија раскола ==
{{main|Свети дух|Филиокве|Трећи сабор у Толеду}}
Први корак ка расколу начињен је [[863]]. године, када је римски [[папа Никола I]] покушао да свргне цариградског патријарха [[Фотије I|Фотија]],{{sfn|Острогорски|1969|p=224}} који је на то одговорио сазивањем [[Цариградски сабор (867)|Цариградског сабора]] ([[867]]) на којем је осуђено западо учење о ''двоструком'' исхођењу [[Свети дух|Светог духа]], оличено у изразу [[Филиокве]] који је на западу био уметнут у [[Никејско-цариградски симбол вере]].{{sfn|Острогорски|1969|p=228-229}} Потом је дошло до преокрета на новом Цариградском сабору, који је одржан током [[869]]. и [[870]]. године, и том приликом је свргнут патријарх Фотије.{{sfn|Острогорски|1969|p=231-232}} Међутим, следећи [[Цариградски сабор (879-880)|Цариградски сабор]], који је одржан током [[879]]. и [[880]]. године, потврдио је Фотија као патријарха и осудио је сваки покушај промене Симбола вере, било путем одузимања или додавања појединих речи или израза. На овом сабору учествовали су и легати Римске цркве, а саборске одлуке је потврдио и тадашњи римски [[папа Јован VIII]].{{sfn|Острогорски|1969|p=235}}▼
Велики раскол има дугу и сложену предисторију. У области [[догматика|догматских]] разлика, расколу је највише допринеле разлике у области [[пнеуматологија|пнеуматологије]] (учење о Светом духу). На хришћанском истоку, доследно је поштовано слово [[Нови завет|Новог завета]], односно [[Јеванђеље по Јовану|Јеванђеља по Јовану]] које изричито и дословно сведочи (Јн. 15:26) да Свети дух исходи ([[грчки језик|гр]]. εκπορευσις, [[латински језик|лат]]. processio) од Оца, што је потом уврштено и у осми члан [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградског симбола вере]] (381). Међутим, током потоњих времена, на хришћанском западу су се појавила и нека другачија учења. Поједини западни теолози су поводом односа између [[Света Тројица|Свете Тројице]] почели да тврде како Свети дух исходи не само од Оца, већ ''”и од Сина”'', чиме је створено учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа. Прихватање и озваничење овог учења на хришћанском Западу озваничено је путем уметања израза [[Филиокве]] (лат. ''Filioque'') у Симбол вере. Отуда је учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа названо ''двоисходно'' или ''филиоквистичко''.
Прво озваничење учења о ''двоструком'' исхођењу Светог Духа извршено је 589. године у [[Визиготско краљевство|Визиготској краљевини]], на [[Сабор у Толеду (589)|Трећем толедском сабору]]. Трећи канон овог сабора садржао је учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа од Оца и Сина, а истим каноном је бачена и [[анатема]] на све хришћане који не исповедају ''двоисходност''.{{sfn|Martínez-Díez|Rodriguez|1992|p=79}} Тиме је први пут у историји изречена званична осуда за неприхватање нове догме о ''двоструком'' исхођењу, што је непосредно погађало правоверне хришћане, који су према слову [[Нови завет|Новог завета]] и [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградског симбола вере]] исповедали исхођење Светог духа од Оца. Настојећи да Симбол вере доведу у склад са својим новим учењем, заговорници ''двоструког'' исхођења су одлучили да у осми члан уметну израз ''[[Филиокве|Filioque]]'', чиме су прекршене одлуке [[васељенски сабори|васељенских сабора]] о неповредивости Симбола вере. Уметањем помеутог израза, створен је нови, ''Толедски симбол вере'', чиме је извршена додатна афирмација учења о ''двоструком'' исхођењу Светог духа.{{sfn|Siecienski|2009|p=68-69}}
Ова новина је убрзо почела да се шири и изван граница Визиготске краљевине, а временом се одомаћила и у [[Франачка држава|Франачкој краљевини]].{{sfn|Siecienski|2009|p=93-94}} У намери да озваничи учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа, цар [[Карло Велики]] је [[809]]. године сазвао сабор у [[Ахен]]у, на коме је потврђено уметање израза ”и од Сина” (''Filioque'') у Симбол вере. Са сабора је потом упућено изасланство у Рим, код тадашњег папе [[папа Лав III|Леона III]], са молбом за додатну потврду уметка. Међутим, Римска црква је у то време још увек поштовала изворни [[Никејско-цариградски симбол вере]], тако да папа није дао сагласност за усвајање израза ''Filioque'', већ је наредио да се изворни Симбол вере (без спорног уметка) уреже на сребрне плоче, на латинском и грчком језику, те да се исте поставе у Риму као трајно сведочанство о исправном облику Симбола вере.{{sfn|Siecienski|2009|p=98-100}}
== Заоштравање сукоба и избијање раскола ==▼
▲Упркос таквом ставу Римске цркве, учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа је заједно са уметком ''Filioque'' наставило да се шири међу западним хришћанима. Први корак ка отвореном расколу начињен је [[863]]. године, када је римски [[папа Никола I]] покушао да свргне цариградског патријарха [[Фотије I|Фотија]],{{sfn|Острогорски|1969|p=224}} који је на то одговорио сазивањем [[Цариградски сабор (867)|Цариградског сабора]] ([[867]]) на којем је осуђено западо учење о ''двоструком'' исхођењу [[Свети дух|Светог духа]], оличено у изразу [[Филиокве]] који је на западу био уметнут у [[Никејско-цариградски симбол вере]].{{sfn|Острогорски|1969|p=228-229}} Потом је дошло до преокрета на новом Цариградском сабору, који је одржан током [[869]]. и [[870]]. године, и том приликом је свргнут патријарх Фотије.{{sfn|Острогорски|1969|p=231-232}} Међутим, следећи [[Цариградски сабор (879-880)|Цариградски сабор]], који је одржан током [[879]]. и [[880]]. године, потврдио је Фотија као патријарха и осудио је сваки покушај промене Симбола вере, било путем одузимања или додавања појединих речи или израза. На овом сабору учествовали су и легати Римске цркве, а саборске одлуке је потврдио и тадашњи римски [[папа Јован VIII]].{{sfn|Острогорски|1969|p=235}}
Од тог времена, па све до почетка [[11. век]]а, Римска црква се налазила у раскораку између обаезе поштовања изворног Симбола вере и жеље да успостави што непосреднију власт над свим западним хришћанима, који су великом већином, поготово у областима под франачком влашћу, исповедали ''двоструко'' исхођење Светог духа, уз употребу уметка ''Filioque''. Коначно прихватање учења о ''двоструком'' исхођењу Светог духа од стране Римске цркве догодило се тек око 1014. године, када је у Риму коначно прихваћен и уметак ''Filioque''.{{sfn|Siecienski|2009|p=113}}
▲== Заоштравање сукоба и избијање раскола ==
Непосредни повод расколу дала је расправа о употреби бесквасног хлеба у [[богослужење|богослужју]] и посту на суботу почетком коризме — детаље које су Грци спорадично поградно називали „латинима“ још од доба [[Фотије I|Фотија I]]. Запад је са своје стране замерао цариградском патријарху Михаелу Церуларију због употребе наслова „екуменски патријарх“, на којега су патријарси у Цариграду полагали право још од [[Четврти васељенски сабор|Калцедонског сабора]] 451. године — тада су им такав наслов који је требало да назначи посебан положај патријарха чије се седиште налазило у истом граду где и седиште цара признали концилски оци, али тај њихов закључак (28. канон Калцедонског сабора) нису потврдили нити тадашњи папа Лав I. (којега као свеца поштују данас и католици, и православни), нити било који од каснијих папа.
Линија 99 ⟶ 102:
* {{Cite book|ref=harv|last=Брија|first=Јован|title=Речник православне теологије|year=1997|edition=1.|location=Београд|publisher=Хиландарски фонд|url=https://books.google.com/books?id=nIlGuAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јакшић|first=Душан Н.|title=Лично својство Светог Духа по учењу Православне цркве, с обзиром на римски догмат Filioque|year=1931|location=Сремски Карловци|publisher=Српска манастирска штампарија}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Martínez-Díez|first1=Gonzalo|last2=Rodriguez|first2=Felix|title=Colección canónica hispana|year=1992|volume=5|location=Madrid|publisher=Consejo Superior de Investigaciones Científicas|url=https://books.google.com/books?id=FbxENUiC5g8C}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Матић|editor-first=Златко|title=Filioque: Историјски и теолошки аспекти једног проблема|year=2012|location=Пожаревац|publisher=Епархија браничевска}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Nichols|first=Aidan|year=2010|title=Rome and the Eastern Churches: a study in schism| publisher = Ignatius Press|url=https://books.google.com/books?id=Hje62q52XNsC}}
Линија 114 ⟶ 118:
* Chrysostom Frank. [http://www.unitypublishing.com/Newsletter/OrthodoxCatholic.htm Orthodox-Catholic Relations: An Orthodox Reflection], 1998.
* {{Cite book|ref=harv|last=Chadwick|first=Henry|title=East and West: The Making of a Rift in the Church: From Apostolic Times until the Council of Florence|year=2003|location=Oxford, UK|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=qRF8EHPMeL0C}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Siecienski|first=Anthony Edward|year=2009|title=The Filioque: History of a Doctrinal Controversy|location=Oxford-New York|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=auT8VbgOe48C}}
* -{[https://web.archive.org/web/20140208192705/http://www.vatican.va/holy_father/paul_vi/speeches/1965/documents/hf_p-vi_spe_19651207_common-declaration_en.html Joint Catholic-Orthodox Declaration of Pope Paul VI and Ecumenical Patriarch Athenagoras I, 7 December 1965]}-▼
{{refend}}
== Спољашње везе ==
▲* -{[https://web.archive.org/web/20140208192705/http://www.vatican.va/holy_father/paul_vi/speeches/1965/documents/hf_p-vi_spe_19651207_common-declaration_en.html Joint Catholic-Orthodox Declaration of Pope Paul VI and Ecumenical Patriarch Athenagoras I, 7 December 1965]}-
* -{[http://www.fatheralexander.org/booklets/english/history_timothy_ware_1.htm#n4 Byzantium: The Great Schism By Bp. Kallistos Ware]}-
* -{[http://www.patriarchate.org], Greek Orthodox Patriarchate of Constantinople}-
| |||