2. српска армија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 3:
Одмах након предаје одговора у коме је одбијен ултиматум [[Аустроугарска|аустроугарске]] Владе од 23. јула [[1914|1914.]] године, српска Влада је [[25. јул]]а у 22 часа издала Указ о мобилизацији целокупне војске. Формирана је Врховна команда на челу са генералом [[Степа Степановић|Степом Степановићем]] као заступником војводе [[Радомир Путник|Радомира Путника]]. Команда се дан касније преселила у [[Крагујевац]]. Припреме за одбрану земље од [[Прва аустроугарска офанзива на Србију|аустроугарске агресије]] вршене су по његовим инструкцијама и плановима. Сви планови за рат били су израђени тако да се мобилизација и концентрација војске може урадити ефикасно и брзо и без Путниковог физичког присуства. Путников план мобилизације, функционисао је савршено тако да су сви борачки делови мобилисани за 4-6 дана, а неборачки за 6-12 дана. Мобилисано је 11 пешадијских [[дивизија]] првог и другог позива, једна коњичка дивизија и трупе трећег позива - укупно око 450.000 људи и 500 топова.
Српска врховна команда је инсистирала на одбрани, чекајући да се неповољна војна и политичка ситуација, промени. Процењено је да Србији од суседа [[Грчка|Грчке]] и [[Румунија|Румуније]] не прети опасност, што није био случај са [[Бугарска|Бугарском]] и [[Албанија|Албанијом]]. Српско дипломатско представништво у [[Софија|Софији]], упозорило је своју Владу да су Бугари у [[Македонија (област)|Македонији]] организовали [[србофобија|антисрпски]] комитски покрет и да планирају да пресеку железничку пругу Ниш - Солун. Албанци на југу, такође су вребали прилику за антисрпске акције.<ref>http://www.glassrbije.org/vr/node/48 {{Wayback|url=http://www.glassrbije.org/vr/node/48 |date=20141129223947 }} Srbija i njena vojska u prvoj godini Velikog rata, Vukomir Petrić</ref>
Српска војна команда није знала у почетку којим правцем ће ићи главни аустроугарски напад. Било је неопходно предупредити изненађења и ударе "с леђа". Стога је почетни оперативни план изражен директивом врховне команде, на чијем челу је био регент [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]], као врховни командант, војвода Радомир Путник начелник штаба Врховне команде и помоћник начелника генерал [[Живојин Мишић]], од 8. августа 1914. предвиђали су концентрацију снага у три армије.<ref>https://www.webcitation.org/5zBzuL3hj?url=http://www.babamim.com/wwi_serbian_generals Serbian History 101</ref>
| |||