Европа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 12:
| време = од [[UTC+0]] до [[UTC+5]]
| градови = {{unbulleted list
|Урбане области у Европи<ref>''[http://esa.un.org/unpd/wup/CD-ROM/WUP2014_XLS_CD_FILES/WUP2014-F22-Cities_Over_300K_Annual.xls Annual Population of Urban Agglomerations with 300,000 Inhabitants or More in 2014, by Country, 1950-2030 (thousands)], [http://esa.un.org/unpd/wup/CD-ROM/ World Urbanization Prospects, the 2014 revision] {{Wayback| url = http://esa.un.org/unpd/wup/CD-ROM/ | date = 20150218125411 }}'', Population Division of the [[United Nations Department of Economic and Social Affairs]]. Приступљено 21 August 2015. Note: List based on estimates for 2015, from 2014.</ref>
<!--1-->|{{зас|TUR}} [[Истанбул]]<!--14,163,989-->{{small| (трансконтинентални)}}
<!--2-->|{{зас|RUS}} [[Москва]]<!--12,165,704-->
Ред 47:
Острва су углавном груписана уз најближу континенталну масу, отуд се Исланд сматра дијелом Европе, док се оближње острво Гренланд сматра дијелом Сјеверне Америке. Ипак, постоје неки изузеци на основу друштвено-политичких и културних разлика. Кипар је ближи Анадолији, али се обично сматра дијелом Европе културно и политички и тренутно је држава чланица ЕУ. Малта се сматра острвом Сјеверне Африке већ вијековима.<ref>Falconer, William; Falconer, Thomas. [https://books.google.com/books?id=B3Q29kWRdtgC&pg=PA50 ''Dissertation on St. Paul's Voyage''], BiblioLife (BiblioBazaar), 1872. (1817). стр. 50.. {{page| year = |id=ISBN 1-113-68809-2| pages = }} ''These islands Pliny, as well as Strabo and Ptolemy, included in the African sea''</ref>
 
Географска граница повучена између Европе и Азије у [[1730]]. није слиједила међународне границе. Као резултат, покушаји да се Европа организује политичким и привредним линијама резултовали су употребом имена на геополитички ограничавајући начин<ref>See, e.g., Merje Kuus, [http://phg.sagepub.com/cgi/content/abstract/28/4/472 'Europe's eastern expansion and the re-inscription of otherness in East-Central Europe'] ''Progress in Human Geography'', Vol. 28, No. 4, 472–489 (2004), József Böröcz, [http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1082435 'Goodness Is Elsewhere: The Rule of European Difference'], ''Comparative Studies in Society and History'', 110–36, 2006, or [http://www.ceupress.com/books/html/OnTheEast-WestSlope.htm Attila Melegh, ''On the East-West Slope: Globalisation, nationalism, racism and discourses on Central and Eastern Europe''] {{Wayback| url = http://www.ceupress.com/books/html/OnTheEast-WestSlope.htm | date = 20121127041930 }}, [[Будимпешта|Budapest]]: Central European University Press, 2006.</ref> указујући само на 28 држава чланица Европске уније. С друге стране, Европа се такође користи на веома експанзиван начин од стране Савјета Европе који има 47 држава чланица,<ref>{{cite web| url = http://www.coe.int/T/e/Com/about_coe/| title = About the Council of Europe| publisher = Council of Europe| accessdate = 9. 6. 2008| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080516024649/http://www.coe.int/T/e/Com/about_coe/| archivedate = 16. 05. 2008| dead-url = no| df = }}</ref> од којих су нечије територије преко Урала и Босфора укључујући цијелу Русију и Турску. Поред тога, људи на Британском острву могу сматрати [[Континентална Европа|„континенталну” или „копнену” Европу]] Европом.<ref>{{cite web| url = http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=europe| title = Europe — Noun| publisher = Princeton University| accessdate = 9. 6. 2008}}</ref>
 
== Етимологија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Европа