Врбас (град) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
|||
Ред 1:
{{Википедијанац стажиста
| институција = [[Градски музеј Врбас|Градском музеју у Врбасу]]
| програм стажирања = Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј у Врбасу 2018
}}
{{друго значење|нешто друго|[[Врбас (вишезначна одредница)]]}}
{{Насељено место у Србији
Линија 43 ⟶ 47:
'''9.''' Неолитско насеље (7-6. миленијум пре нове ере) и средњовековно насеље с црквом и некрополом (10-15. век нове ере)—локалитет „Шуваков салаш”
'''10.''' Бронзанодобно насеље (17-15. век пре нове ере), насеље старијег гвозденог доба (9-7. век пре нове ере), насеље млађег гвозденог доба—келтско насеље (2. век пре нове ере) и средњовековно насеље с црквом и некрополом (10-15. век нове ере)—археолошко налазиште „Чарнок” Бачко Добро Поље]]Први помен у писаним изворима о Врбасу је из [[1387]]. године. Међутим историја Врбаса сеже много даље у прошлост. Захваљујући археолошким испитивањима на локалитетима: [[Чарнок]], [[Археолошки локалитет Шуваков салаш-Клиса|Шуваков салаш]] и циглана Полет, много тога о прошлости Врбаса нам је јасније. На обалама [[Црна бара|Црне баре]] констатована су [[неолит]]ска насеља. На
Доласком [[Келти|Келта]] на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски [[опидум]], и првенствено представља трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део [[барбарикум]]а који се налази наспрам [[Римско царство|Римског царства]] и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања [[Сармати|Сармата]], припадника [[иран]]ских народа, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом [[сеоба|сеобом]] народа. Најдуже се задржавају [[Евроазијски Авари|Авари]], о чему сведочи [[некропола]] на локалитету [[циглана]] Полет. Почетак 9. века означава крај аварске доминације и контролу Франака а затим Бугара над овим просторима.
Линија 51 ⟶ 55:
У 19. веку захваљујући прокопавању [[велики бачки канал|канала]] и изгарадњи пруге [[Пешта]]-[[Суботица]]-[[Нови Сад]], Врбас је израстао у индустријско-занатски трговински центар. Отварају се нове основне школе, занатска школа и гимназија.
Као последицу фашистичке окупације Југославије у [[Други светски рат у Југославији|Другом светском рату]] и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "[[Културбунд]]" <ref name=autogenerated1>Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, (2001). стр. 72.</ref> и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,<ref name=autogenerated1 /> нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Врбаса) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.<ref>Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.</ref> Немци из Врбаса одведени су у сабирне логоре у [[Бачки Јарак|Бачком Јарку]], [[Гаково|Гакову]] и [[Крушевље|Крушевљу]], где су неки од њих умрли од глади, хладноће и болести. {{чињеница|date=10. 2010.}} После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.
Године [[1983]].<ref>Опћа енциклопедија – допунски свезак, Југославенски лексикографски завод, Загреб, (1988). стр. 694.</ref> Врбас добија име [[Јосип Броз Тито|Титов Врбас]] да би почетком [[1990е|90-их година]] био враћен стари назив.
Линија 66 ⟶ 70:
Народна библиотека „[[Данило Киш]]“ Основана је [[1962]]. са седам одељења, два у Врбасу и по једно у околним општинама. Поседује око 103.000 књига, учествује у већини културних манифестација општине. Дом културе „Врбас“ основан је 1968, у оквиру њега ради и биоскоп „Југославија“. Изгорео је у пожару почетком 90-их после чега је почео са градњом нови.
Од [[1969]]. године у Врбасу се одржава [[Фестивал поезије младих]], најстарији песнички фестивал у региону.
== Демографија ==
| |||