Василије Висарион — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Са СХ википедије |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
'''Василије Висарион''' ([[Грчки језик|грч]]. Βασίλειος Βησσαρίων, око [[1403]]—[[1475]]), погрешно називан и ''Јовван'' или ''Иван'' ([[Латински језик|лат]]. ''Johannes''), био је један од најпознатијих [[Византија|византијских]] [[Хуманизам|хуманиста]] у [[Италија|Италији]], који је дао снажан подстрек поновном изучавању [[Антика|античке]] књижевности, посебно [[Грчка књижевност|грчке]], у [[Западна Европа|Западној Европи]] [[15. век|15. века]].
Рођен у [[Трапезунт]]у, Висарион је био [[Плетон]]ов ученик, а 1437. постао је [[архиепископ]] у [[Никеја|Никеји]]. Био је велики поборник уније са западном црквом, па је био и вођа „унијатске“ странке на [[Фирентинска унија|сабору у Ферари-Фиренци]]. Године 1439. постао је [[кардинал]] и после тога остао у [[Рим]]у, где је око себе окупљао [[италија]]нске хуманисте. Након [[Пад
Поред многобројних [[Теологија|теолошких]] списа, написаних већином у одбрану уније, те говора и писама, написао је и једно дело уперено против [[Георгије из Трапезунта|Георгија Трапезунтског]] (који је заступао [[аристот]]елизам против Плетона и Висариона) под насловом ''Против Платоновог кваритеља'' ''(Ин цалумниаторем Платонис)'', у коме – слично [[Тома Аквински|Томи Аквинском]], који је користио Аристотелова дела, – уводи Платона у службу [[Хришћанство|хришћанске]] вере и догме. Треба истаћи и његов превод Аристотелове ''Метафизике'' на [[латински језик]]. Висарион је имао највећу збирку грчких рукописа онога времена (482 [[Кодекс (књига)|кодекса]]), које је завештао [[Црква св. Марка у Венецији|цркви св. Марка у Венецији]].
| |||