Википедија

Зуска Медвеђова — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Уметник
| име = Зуска МедведјоваМедвеђова
| слика = ZMedvedova port.jpg
| ширина_слике = 150п
| опис_слике =
| пуно_име = Зуска Медведјова
| датум_рођења = {{датум рођења|1897|10|5}}
| место_рођења = [[Бачки Петровац]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1985|2|1|1897|10|5}}
| место_смрти = [[Пезинок]]
| држава_смрти = [[Чехословачка Социјалистичка Република]]
| поље =
| правац_традиција =
| утицаји_од =
| утицао_на =
| значајна_дела =
| боја = #CCCC99
}}
'''Зуска МедведјоваМедвеђова''' ({{јез-слк|Zuzka Medveďová}}; [[Бачки Петровац]], [[5. октобар]] [[1897]] — [[Пезинок]], [[1. фебруар]] [[1985]]) је била прва жена академска [[сликар]]ка код [[Војводина|војвођанских]] [[Словаци|Словака]].<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=25}}</ref>
 
== Рани живот ==
Родила се у Бачком Петровцу у сељачкој породици. Своје ликовне склоности показивала је од најраније младости. Прве сликарске [[боја|боје]] је добила од [[Карол Милослав Лехотски|Карола Милослава Лехотског]] код којег је почела у [[Праг]]у студирати. Затим је отишла на приватне студије у [[Загреб]], да би се потом уписала на Ликовну академију у [[Праг]]у. По завршеним студијама вратила се у [[Бачки Петровац]]. Редовно је излагала на [[Словачке народне свечаности у Бачком Петровцу|Словачким народним свечаностима]], традиционалној манифестацији у Бачком Петровцу. Прву самосталну изложбу је имала 3. и 4. септембра [[1922]]. у родном граду. Бавила се и илустровањем књига.
Зуска Медвеђова је рођена у [[Бачки Петровац|Бачком Петровцу]] у сељачкој породици. Њен отац је био Јан Медвеђа (1858 - 1945), мајка Марија Медвеђова (1859 - 1939) и имала је две сестре, Катарину Зорању и Марију Спевак и брата Јана који је живео у [[Праг]]у. То што је одрасла у сељачкој породици ће значајно утицати на њено стваралаштво, а свој ликовни талент је показивала још у основној школи. Њен учитељ Јулијус Кубањ је приметио њен таленат и наговорио је њене родитеље да је пошаљу на студије, али они нису били у могућности да то ураде. Први пут је своја дела изложила јавно током Народног збора и Словачких народних свечаности у Петровцу 28. августа 1919. године где су уз дела познатог академског сликара [[Карол Милослав Лехотски|Карола Милослава Лехотског]] биле изложене слике два аматерска сликара, Ивана Групника и Андреја Лабата, биле изложене слике и скулптуре "самоуке сељачке девојке" - Медвеђове.<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=25}}</ref>
 
Због успеха на изложби Петровцу су кренуле да круже гласине о њеном несвакидашњем уметничком таленту. Због успеха на изложби је 1920. године имала прилику да своја дела изложи ван Петровца и то када је приређена Радишина изложба уметности у Загребу. На овој изложби су осим везаних мушких кошуља и других ручних радова било изложено неколико слика Медвеђове (''Словачка соба'', портрети ''С. Х. Вајанског'' и ''Др Милоша Крна''). О њеним делима на изложби је писао и часопис ''Чехословачки лист'' ({{јез-слк|Zuzka Medveďová}} ''Československé listy'') који је уз похвале најавио да млада сликарка иде на уметничке студије у [[Праг]]. У праг је стигла у фебруару 1921. године изван рокова за пријавне испите на академији и зато је похађала приватну школу код професора Фердинанда Енгелмилера. Школу је морала да напусти из финансијских разлога и преселила се у [[Берлин]] где је покушала да настави студије, али се морала вратити кући зато што није довољно добро знала немачки језик. У Бачком Петровцу је приредила своју прву самосталну изложбу. Изложба је била 2. и 3. септембра 1922. године у згради гимназије у Широкој улици где се данас налази галерија која носи њено име - ''[[Галерија Зуске Медвеђове]]''. На изложби је приказано 95 дела, од тога 40 су била [[уље на платну]], а као њена највреднија дела су проглашена ''Словачка соба'' и ''Жетва''.<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=25-26}}</ref>
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] одселила се у [[Чехословачка|Словачку]] и ту је остала све до смрти. Своја многобројна дела је завештала својим суграђанима у Бачком Петровцу, где је основана [[Галерија Зуске Медведјове]]. Галерија има велики утицај на ликовни живот [[Словаци|Словака]] у [[Војводина|Војводини]].
 
== Сликарска каријера ==
Након приватног школовања у Прагу и неуспелог покушаја у Берлину, Медвеђова уписује студије на Уметничко-индустријској школи у [[Загреб]]у. Међутим, захваљујући њеном учитељу Јулијусу Кубањију је успела 1923. године да се врати у Праг где се уписала на [[Академија ликовних уметности у Прагу|Академију ликовних уметности]]. У прагу је студирала код Макса Швабинског и провесора Јакуба Обровског и студије је завршила 1929. године. Током студија Зуска је наставила да приређује изложбе у свом завичају. После прве године студија, 1924. године је учествовала на великој извложби на Словачким свечаностима која је испунила три учионице радовима, а од тога су у једној биле изложене само њене слике и штампане слике из Штампарије а.д. из Петровца. Осим изложбе, Медвеђова је припремила и омот за Словачки привредни календар.<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=26-27}}</ref>
 
Њеба сликарска каријера наставља да цвета током 1920-их. После завршених студија се враћа у Бачки Петровац где ће боравити дуги низ година. Овде приређује бројне изложбе - изложбу у основној школи у Кисачу 31. маја 1931. године на прослави 10. годишњице Друштва чехословачких жена у Југославији. Исте године у оквиру Словачких народних свечаности у Петровцу је имала изложбу на којој је приказано 120 слика које је урадила. Једна од њених најзначајнијих самосталних изложби је била у Тренчину 1934. године у великој сали хотела Татра где је изложила 40 тематски различитих радова: фигуралних композиција, [[портрет]]а и [[мртва природа|мртве природе]]. Осим сликарства, током боравка у Петровцу се бавила и илустровањем књига и часописа.<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=27}}</ref>
 
== Стил и тематика ==
Сликарско дело Зуске Медвеђове следи идејно-естетичку традицију словачког сликарства народног жанра и примењене мотиве из свакодневног живота [[Словаци у Србији|војвођанских Словака]]. а Медвеђова је у главном сликала фигуралне композиције, портрете и мртву природу. У њеним фигурланим композицијама доминирају народни призори. Традиоционални фоклорни облик етнографског сликарства је почела да негује још дој је била самоук (''Орачица'', ''Словачка соба'' и друге слике које садрже елементе наивног ликовног израза су примери овога) и наставила је током студија и касније све до краја ђивота. Слике које припадају овој групи су ''Свадба'', ''Недеља'', ''Ручак на њиви'', ''Орач'', као и бројне слике са мотивима жетве. Композиција њених слика је статична и она групише фигуре по по закону симетрије. Најбројнија дела њеног ликовног стваралаштва су портрети. Сликала је портрете зналајних личности, писаца и културних последника, али и својих рођака, пријатеља и познаника. Током живота је насликала читаву галерију словачких јавних и културних посленика - Вансову, Тимраву, Шкултетија, Хвиездослава, Чајаке, Квачалу, Кубанија, ВХВ и скор све значајније људе из позоришта у Петровцу. Ликови на портретима се смеше, а понекад се јавља и весео поглед. Главна карактеристика њених портрета је традиционални, емпиријски, предметно-документарни приступ. Медвеђова је радо сликала и мртву природу, поготово [[цвеће]]. Оно што је доминирало као мотив у њеним сликама [[пејзаж]]а су летњи призори и равничарска поља прекривена пшеницом. Осим оваквих слика, радила је и слике плодних поља са вијугавим пољским путевима, али увек је доминирала равница. Током студија у Прагу, Медвеђова је насликала велики број студијских актова на којима је вежбала употребу светлости и сенке и доста њих је сачувала.<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=37; 43; 67; 103; 113; 125}}</ref>
 
== Касни живот и смрт ==
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] одселила се у [[Чехословачка|Словачку]], у [[Братислава|Братиславу]], и ту је остала све до смрти, али се често враћала у Бачки Петровац. Поводом њеног седамдесетог рођендана је 1967. године у Петровцу приређена изложба њених слика под називом ''Избор из стваралаштва''. Поводом њеног 75. рођендана је 1972. године у петровачком Народном музеју приређена ретроспективна изложба, а поводом њеног 80. рођендана редакција [[Радио-телевизија Војводине|Телевизије Нови Сад]] снима филм о њој. Скупштина општине Бачки Петровац јој 1982. године додељује [[Октобарска награда|Октобарску награду]]. Медвеђова је тада имала 85 година и планирала је да се трајно врати у Бачки Петровац, али намеру никада нија остварила. Здравствено стање јој се погоршало и више никада није дошла у Петровац. Преминула је у Братислави 1. фебруара 1985. године, а урна са њеним пепелом је положена у гроб њених родитеља и сестара на петровачком гробљу 3. марта 1985. године. Своја многобројна дела је завештала својим суграђанима у Бачком Петровцу, где је 1. јула 1989. године основана [[Галерија Зуске Медвеђове]].<ref>{{cite book |last1=Кишгеци |first1=Јан |title=Зуска Медвеђова: Ликовно дело |date=1997 |publisher=Култура |location=Бачки Петровац |isbn=86-7103-142-X |pages=27-28}}</ref>
 
== Галерија ==
 
== Види такође ==
* [[Карол Милослав Лехотски]]
 
== Референце ==
{{Reflist}}
 
== Литература ==
Линија 30 ⟶ 50:
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Zuzka Medveďová}}
* [http://www.slovackizavod.org.rs/kulturno-nasledje/galerije/galerija-zuske-medvedove Галерија Зуске Медведјове]
* [http://www.vojvodinaslovakart.com/component/option,com_bibliography/Itemid,29/catid,16/func,display/letter,Z/page,1/ Биографија Зуске Медведјове]
 
{{DEFAULTSORT:МедведјоваМедвеђова, Зузка}}▼
 
{{клица-биографије}}
 
▲{{DEFAULTSORT:Медведјова, Зузка}}
 
[[Категорија:Рођени 1897.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Зуска_Медвеђова”